Dragstor

Izlet na Kopaonik

June 3, 2015 by Dragstor

Kada se kaže Kopaonik prva asocijacija je skijanje. Kopaonik je mnogo više od skijališta. Kopaonik su i nepregledne četinarske šume, Samokovska reka, vidikovac Kozje stene, dolina Barske reke, Semeteško jezero, vodopad Jelovarnik, grebenovi sa kojih možete videti pola Srbije, Nebeske Stolice, kulturni spomenik koji datira iz vremena ranog hrišćanstva i još mnogo toga.

Bez obzira na godišnje doba, ova njaveća planinska lepotica Srbije nudi sjajnu zabavu, aktivan odmor i uživanje u prirodi tokom cele godine. Zbog 200 sunčanih dana godišnje Kopaonik sa pravom nosi epitet “planine sunca”.

Geografski nije previše udaljen od većih gradova u Srbiji, pa je stoga pogodan i za jednodnevne izlete.

Gosti koji dolaze iz Beograda autoputem Beograd- Niš do Kopaonika mogu doći putem preko Brzeća. Sa auto puta isključujete se kod mesta Pojate, prolazite pored Kruševca, Brusa i Brzeća pre konačnog uspona na Kopaonik. Posetioci koji na Kopaonik dolaze Ibarskom magistralom koriste pravce preko Jošaničke banje i Rudnice.

Zimzelene beskrajne šume, idealne za šetnju ili vožnju bicikla, čist vazduh , mir i tišina očaraće Vas, da ćete poželeti da ostanete mnogo duže nego što ste planirali. Kopaonik svako doživljava na svoj način, a raznolikost njegovih prirodnih lepota pronaći će put do Vašeg srca. Ukoliko želite malo više uzbuđenja možete iznajmiti kvadar, i provozati se najlepšim stazama, ili otići do Pančićevog vrha i posetiti mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka Josifa Pančića.

Ako ste na Kopaonik krenuli autom, svratite na neki od vidikovaca pored puta i bacite pogled na okolna prostranstva, i bajkovitu prirodu, a prelep prizor možete ovekovečiti fotoaparatom ili mobinim telefonom.

Ukoliko ste na jednodnevnom izletu na Kopaoniku, možda ćete najviše uživati u pešačkim turama koje će Vas kvalitetno izmoriti. Na taj način upoznaćete najatraktivnije delove Kopaonika, unaprediti vaše zdravlje i psiho-fizičku kondiciju. Postoji više pešačkih staza ukupne dužine oko 40 km.

Ako krenete skijaškom stazom levo od Pančićevog vrha doći ćete do Vučje staze, na kojoj ćete doživeti iskonski mir, uživati u divnom pogledu i blagom povetarcu, sresti usput stada ovaca i čobane, odmarati na ugrejanim stenama ili žičari koja ne radi. Zaštitni znak Kopaonika leti su borovnice, kojih ima u izobilju, kao i divljih sitnih slatkih kupina koje će vas osvežiti kada stignete do vrha. Drugim rečima Vučja staza nudi sjajan izlet.

Pešačka tura do Pančićevog vrha, najviše geografske tačke planine Kopaonik, je malo ekstremnija i zabavnija, pogotovo zimi kada možete do Pančićevog vrha stići kroz dubok sneg. Leti je drugačije. Možete krenuti na vrh žičarom, ali pešačiti uzbrdo je neuporedivo uzbudljivije i zabavnije. Sa sobom ponesite osveženje i neku grickalicu za usput. Vožnja kvadovima do Pančićevog vrha je poseban doživljaj i avantura, koju sigurno nećete zaboraviti. Kada stignete na vrh, za uspomenu napravite par fotografija.

Ako niste previše umorni , spustite se levo od Pančića. Ispod vojne karaule videćete stazu koja vodi ka Nebeskim stolicama, arheološkom lokalitetu koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1800 metara, neposredno ispod Pančićevog vrha.

Hrišćanska bazilika iz 5 ili 6 veka, koja se nalazi na ovom lokalitetu po predanju, posvećena je svetom Prokopiju, zaštitniku rudara, sto je i logično jer je Kopaonik u to vreme bio poznat po rudnom potencijalu.

Poseban dragulj je podni mozaik sa geometrijskim izomorfnim motivima, koji su karakteristični za period kada je ova crkva nastala. Ono što fascinira je slika pauna, koji je hriscanski simbol vaskrsenja koja se nalazi u jednom delu crkve.

Kada sa vrha bacite pogled, doživećete nebeski doživljaj na Nebeskim stolicama. Taj osećaj kao da ste na vrhu sveta je teško rečima opisati. Dok se budete peli ka Nebeskim stolicama, sa svih strana mamiće Vas samonikli žbunovi načičkani plodovima borovnice. Da bi i sledeće godine dala plod, borovnicu berite nežno rukama da stablo ne oštetite

godine na Kopaoniku je izgrađen prvi bike park u Srbiji. Tri staze izgrađene po standardima EU i Kanade: KGB, Struga i Mordor, na raspolaganju su ljubiteljima planinskog biciklizma. Staze Struga i Mordor mogu koristiti samo iskusni vozači.

Paraglajding je rekreativni i takmičarski sport veoma popularan u svetu. Ukoliko ste avanturista i želite da Vam proradi andrenalin, možete leteti u tandemu sa iskusnim instruktorima sa Pančićevog vrha, Krsta, Gobelje.

Rafting Ibrom je najuzbudljivija ponuda aktivnog odmora na Kopaoniku. Ukoliko ste ljubitelji avanture, ekstremnih sportova i aktivnog odmora, Rafting Ibrom je idealan za podizanje adrenalina u krvi. Ibar je divlja i neobuzdana reka koja ljubiteljima ekstremnih sportova pruža velike mogućnosti na vodi.

Bilo na koju stranu da krenete naićićete na na potok ili rečicu sa bistrom i hladnom vodom. Kopaonik je isprepletan gustom mrežom plitkih površinskih tokova, nastalih od kopaoničkih izvora, od kojih su najpoznatiji: Marine vode, Krčmar voda, Pajino preslo, Javor česma, Kazanovske bačije. Ovi planinski izvori održavaju temperaturu i leti od svega nekoliko stepeni Celzijusa.

Duž toka Samokovske reke formiraju se mali vodopadi i bukovi koji vam mogu biti interesantni. Kaskadni vodopad Jelovarnik, dugačak 80 m nalazi se na Zapalaninskoj reci . Vredi videti.

Urvinska jezera su još jedno od prirodnih bogastava Kopaonika. Ispod planine Kopaonik, u selu Semeteš nalazi se Semeteško jezero koje u sebi krije jedan zanimljiv prirodni fenomen- plutajuća ostrva, koja su posebna atrakcija ovog jezera. Zatravljena i korenjem drveća učvršćena ostrvca plutaju jezerom. U periodu kada duva jači vetar možete se popeti na ostrvo, provozati se jezerom i bar na kratko biti gospodar ostrva. Temperatura vode u jezeru u letnjem periodu je do 20ᵒC, pa je u njemu moguće kupanje. Zbog podvodnih izvora dubinu jezera nisu uspeli da izmere ni profesionalni ronioci. Još jedna zanimlivost vezana za ovo jezero, je i to da je nivo vode u jezeru uvek isti, bez obzira na to da li je godina sušna ili kišna. Sem avanturista, jezero privlači strastvene ribolovce, jer je poribljeno šaranom i babuškom. Semeteško jezero ne pripada Nacionalnom parku Kopaonik, ali je zbog ovih neobičnih ostrva proglašeno za spomenik prirode.

Više termalnih izvora lekovitih voda okružuju Kopaonik. Jošanička, Lukovska i Kuršumlijska banja, smeštene su u njegovom podnožju , a nešto dalje nalaze se Mataruška, Vrnjačka i Sijarinska banja.

Zbog uticaja nadmorske visine, različiti tipovi vegetacije smenjuju se od podnožja do vrha Kopaonika. Planinsko podnožje obiluje hrastovom šumom. Iznad hrastovih šuma, pa sve do nadmorske visine 1500m. dominira bukva, preko 1500 m. smrčeva šuma, a iznad 1800 m pojas niskog žbunja . Na većim nadmorskim visinama smrčeva šuma se proređuje i prelazi u zajednicu niskih žbunova, koju čine planinska kleka i borovnica, koje su najviše zastupljene. U najvišoj zoni Kopaonika na gotovo nepristupačnim stenama raste visokoplaninska biljka runolist. Runolist, je retka endemska biljka u evropskim planinama. Ovu retku biljku nije poželjno brati, već je treba prepustiti prirodi. Bogat i raznovrstan biljni svet ovog planinskog masiva sadrži osim mnogobrojnih i različitih vrsta drveća, žbunove, zeljaste biljke, cvetnice, paprat, mahovinu, lišajeve, gljive i dr. Mnoge od ovih biljaka su lekovite poput kantariona, majčine dušice, hajdučke trave…Ubrane i osušene koriste se za spravljanje čajeva. Dok većina Vas u letnjem period mašta o odlasku na more, postoje osobe koje bi radije pobegle sa užarenog asfalta , na mesto gde su temperature niže. Za njih je idealna destinacija Kopaonik. Po nepisanom pravilu temperatura na Kopaoniku je za 10 stepeni niža nego u podnožju, dok na vrhu Kopaonika zna da bude i niža.

Kopaonik leti, bez snega, možda je lepši, pitomiji i bogatiji nego zimi. Tokom leta, priroda Kopaonika je bajkovita i neobična. Učinjeno je mnogo toga kako bi Kopaonik bio privlačan turistima i leti.

Izlet na Mokru Goru

June 3, 2015 by Dragstor

Ukoliko želite da obiđete turističke znamenitosti u Srbiji, izlet na Mokru Goru pružiće Vam dobar provod i uživanje u prirodi.

Mokra Gora nekada je bila seoce sa oko hiljadu stanovnika. Dugo godina je bila neotkrivena, sve dok nije postala turistička atrakcija i omiljena destinacija za mnogobrojne turiste. Ime je dobila sa razlogom, jer kuda god se okreneš vidiš izvore , goru, šumu.

Preporod Mokre Gore počeo je onog momenta kada je od pruge uskog koloseka napravljena turistička atrakcija i izgrađen Drvengrad na brdu Mećavnik. Mokra Gora je postala destinacija na koju hrle i domaći i strani turisti. Čitava priča deluje kao bajka.

Mokra Gora, pravi mali raj, smeštena je uz samu granicu sa Bosnom, između planina Tare i Zlatibora. Izuzetno lep predeo, čaroban, bajkovit i poznat po mnogo čemu. Prelepa brda koja okružuju selo, bujne livade, stare i guste šume, planinski bistri potoci, čist vazduh, mnoštvo divljih životinja, tišina, mir, velelepno etno selo, izvori lekovite vode, je sve ono što Vas očekuje na Mokroj Gori.

Mokra Gora svoju ponudu u potpunosti je prilagodila turistima koji dolaze u ovaj kraj. Turistički voz Nostalgija, neobična pruga uskog koloseka poznata kao Šarganska osmica po kojoj se kreće voz, etno selo Drvengrad čine karakterističnu jedinstvenost Mokre Gore.

Na Mokroj Gori je dosta toga neobično. Šarganska osmica je svetski fenomen, a uska pruga i popularni ćira – nešto čime se Srbija ponosi.

Mokra Gora se dosta izgradila, seoski turizam je razvijen, pa ukoliko se odlučite da više dana boravite ovde smeštajnih kapaciteta ima dovoljno kako u privatnom smeštaju tako i u većim ugostiteljskim objektima.

Jedan od parkova prirode Srbije ’’Šargan-Mokra Gora’’ prostire se na površini od skoro 11.000 hektara i pod zaštitom je države.

Na padinama Mećavnika nastao je Drvengrad, jedinstven kulturno turistički kompleks, nastao kao inspiracija posle snimanja filma’’Život je čudo’’. Emir Kusturica inspirisan lepotom Mokre Gore došao je na ideju da na brdu Mećavnik izgradi malo etno selo spojivši tradiciju i savremenu kulturu. Stare i napuštene planinske brvnara restaurirane su i premeštene u etno selo. Neke od njih stare su i preko jednog veka.

Mećavnik vredi videti i doživeti. Ima sve elemente nephodne da se nazove u isto vreme i gradom i hotelom. Za samo nekoliko godina po izgradnji, Mećavnik su posetili osim mnogobrojnih turista I gotovo sve javne ličnosti iz Srbije, a bilo je i predsednika i ambasadora stranih država. Mećavnik je proglašen za jedno od najlepših evropskih etno oaza, dobitnik je nagrade UNESCO , i pod zaštitom je ove organizacije.

U Drvengradu se održavaju mnoga kulturna dešavanja, pa stoga ne čudi da ga posećuju i rado svraćaju i velika imena svetskog filmskog stvaralaštva. Ako planirate putovanje u Mokru Goru tempirajte boravak u vreme održavanja kulturnih manifestacija kao što su “Zavičajni dani Mokre Gore” koji se održava u junu, ili u vreme održavanja filmskih festivala kojih u Drvengradu, ima često.

U okviru ovog turističko kulturnog kompleksa možete posetiti crkvu posvećenu Svetom Savi, sagrađenu po ugledu na ruske crkve brvnare, u bioskopu ’’Andergraund ’’ koji je smešten pod zemljom pogledati film, u poslastičarnici Anica probati najukusnije kolače i popiti bozu, u nacionalnom restoranu ’’Lotika’’ uživati u ukusu specijaliteta nacionalne kuhinje. Šetnjom kroz etno selo videćete neobične nazive ulica i trgova, koje nose imena slavnih ličnosti kulture , nauke i sporta, Dijega Maradone, Novaka Đokovića. Dostojevskog, Če Gevare, Felinija, Bergmana, Miodraga Petrovića Čkalje. Glavna ulica nosi ime našeg poznatog nobelovca Ive Andrića.… Tu je još i biblioteka ’’Meša Selimović’’ Sportski centar i konaci za prenoćište takođe se nalaze u okviru ovog kompleksa. U Drvengradu će Vas oduševiti arhitektonski usklađen ambijent, zelene žaluzine sa ukrasima u obliku trešanja, stari crveni I plavi lonci na tufne u kojima je posađeno cveće, i što je veoma bitno savršena čistoća na svakom koraku što prija i za svaku je pohvalu.

Osetite duh prošlog vremena, provozajte se vozom “Nostalgija“.Obiđite stare železničke stanice u Mokroj Gori, Šargan, Golubiće, Jatare, crkvu Svetog proroka Ilije i lekoviti izvor „Bele vode“.

Turistički kuriozitet Srbije je jedinstvena i neobična pruga uskog koloseka Šarganska osmica. Pruga vijuga planinom Šargan, putanjom u obliku broja osam, pa otuda i naziv pruge Šarganska osmica. To je trasa pruge koja je nekada povezivala Beograd sa Dubrovnikom preko Sarajeva. 1974 godine nakon 49 godina rada, pruga je demontirana da bi 1999 godine deonica između Užica i Višegrada obnovljena i puštena u rad za potrebe turizma. .

Pruga je duga 13,5km, prolazi kroz 22 tunela, i preko desetak mostova i vijadukta. Putnom petljom u obliku broja 8 prolazi kroz slikovite i impresivne predele. Vožnja „Ćirom“ je nezaboravan doživljaj.

Turističku atrakciju voz Nostalgija , čini mala minijaturna lokomotiva na parni pogon, i kompozicija sastavljena od minijaturnih drvenih vagona. Enterijer svakog vagona je urađen u duhu početka dvadesetog veka. U jednom broju vagona su obične drvene klupe, dok u drugom brojuvagona nalaze se udobni separei. Svoje mesto u vagonu našla je i starinska peć na drva koja je nekada služila za grejanje putnika. U vozu ćete primetiti i zanimljive natpise iz tog vremena, ispisane na našem i stranim jezicima. Jedan od natpisa glasi „Zabranjeno pljuvanje u kolima!“

Vožnja vozom traje dva i po časa. U toku vožnje voz staje na železničkim stanicama, iznad kojih se nalaze najlepši vidikovci sa kojih se pruža pogled na predivno i živopisno okruženje Mokre Gore, jedne od najlepših i najatraktivnijih muzejsko turističko železničkih trasa u svetu. Na usputnim stanicama na kojima voz staje možete predahnuti, osvežiti se pićem ili ručati po cenama koje su nešto niže od cena u većini beogradskih kafića i restorana..

Mokra Gora je jedinstvena turistička destinacija kako Evrope tako i sveta. Ukoliko Vam treba odmor, ali istinski odmor kao terapija, samo opuštanje i šetnja, Mokra Gora je savršen izbor.

Izvori lekovite vode u Mokroj Gori decenijama privlače znatiželjne, koji veruju u njihovo blagotvorno dejstvo po zdravlje. Izvorima, Bela voda koji se nalazi pokraj uske pruge u podnožju Šargana, Dulovoj vodi, Česmi, Jatarici, izvoru slane mineralne vode u livadama Kotromana, nedostajala su stručna tumačenja kvaliteta i osobina tih voda.

Veliku pažnju izazvala je knjiga „Lekovite vode u kompleksu Muzejsko-turističke železnice Šarganska osmica” čiji je autor profesor dr Ratomir Tišma, priznat balneolog koji decenijama proučava kvalitet voda u banjama širom bivše Jugoslavije. Knjiga je predstavljena na „Zavičajnim danima Mokre Gore, uz rezime da lekovite vode ovog kraja spadaju u visokoalkalne vode koje su retke u svetu, i koje deluju povoljo na čir na želucu I kožna oboljenja, sprečavaju stvaranje peska u bubrezima. Na Mokroj Gori postoje uslovi za otvaranje moderne banje koja će doprineti daljem napretku ovog veoma posećenog mesta.

Iz Mokre Gore možete otići do sela Kremne, planinskog mesta u kome je nastalo Kremansko proročanstvo, koje je udaljeno svega desetak kilometara. Zahvaljujući Tarabićima i čuvenom Kremanskom proročanstvu, svako domaćinstvo u selu se bavi seoskim turizmom, pa ko želi može provesti vikend u ovom selu po cenama smeštaja sličnim kao na Mokroj Gori. Osim uređenog seoskog ambijenta, izvora lekovite vode, možete videti i kuću proroka Tarabića i Kremanski kamen“ iskopan početkom osamdesetih godina za koga se vezuju brojne misterije. Kremansko proročanstvo, nalazi se po čuvenju na trećem mestu svetskih proročanstava, odmah iza Nostradamusovog i Celestinskog. Svojim vizijama Mitar I Miloš Tarabić pobudili su interesovanje srpskog naroda .

U okolini Mokre Gore se nalazi veliki broj turističkih atrakcija koje možete posetiti: Zlatibor, Tara, jezero Perućac.

Vinarija Temet

June 1, 2015 by Dragstor

Spisi koje poseduje manastir Jošanica ukazuju da su vinogradi u Lozoviku postojali još u 13 veku. Na ovom prostoru proizvodila sa vinova loza , što govori i samo ime sela, dobijeno po vinovoj lozi. Jagodinski kraj ima vrhunske uslove za gajenje vinove loze. Na ovom prostoru danas postoje tri vinarije čije su ambicije da jagodinski kraj postane centar novog srpskog vinarstva.

Iako nema tradiciju uzgajanja vinove loze vlasnik vinarije Temet Nebojša Aleksić po obrazovanju ekonomista, ljubav prema vinima je “povukao” je iz Pariza gde se školovao. Shvatio je da savremena tehnologija i novi pristup vinarstvu može da Jagodinsko vinogorje svrsta rame uz rame sa vinogorjima Župe, Fruške Gore, Smedereva i Šumadije. Konsultovao je stručnjake da provere kvalitet zemljišta pokraj Jagodine i koje sorte grožđa na njemu mogu najbolje da uspevaju.

Sadnja vinograda počela je u proleće 2010. godine. Zahvaljujući topografiji “Temetovog brega” koje nudi tri vrste osunčanosti i četiri vrste kvalitetnog zemljišta, zasađene su sledeće sorte grožđa: pinot grigio, chardonnay, pinot noir, syrah, cabernet franc i cabernet sauvignon, prokupac i bele sorte tamjanika, smederevka i morava.

Vinarija Temet obrađuje blizu 20 hektara vinograda. 11 hektara je u vlasništvu a ostali deo rade u kooperaciji gde sami kontrolišu rezidbu, obradu i momenat branja. Vlasnik vinarije Nebojša Aleksić planira da u budućnosti ima sopstvenih 20 hektara, jer po oceni stručnjaka to je površina sa koje je moguće dobiti odličan kvalitet.

Iako postoji tek nekoliko godina, ciljevi i planovi vinarije Temet su veoma ambiciozni. Prema rečima vlasnika vinarije Aleksića, ležni kapacitet vinarije “Temet” trenutno je 165.000 litra vina, a planira se povećanje na 220.000.

“Temet” vinarija je prva u Srbiji koja je za konsultanta angažovala enologa iz Francuske Fransoa Gaborioa, sa ciljem da proizvode vrhunska vina iz vinogorja Jagodine i plasira ih na inostrano tržište.

Za proizvodnju kvalitetnog vina, osim dobre sirovine, umešnosti tehnologa, potrebna je i dobra oprema. Vinarija Temet ima barik bačve napravljene od dobre hrastovine zapremine 225 litara..

Vina ove vinarije na srpskom tržištu su se prvi put pojavila 2012godine. Posle osvajanja brojnih medalja vinarija je počela izvoz vina u Belgiju, Holandiju, Bosnu i Crnu Goru, Dansku, Francusku, a u planu je izvoz i u Ameriku, Rusiju i Kinu.

U Srbiji postoje vinarije koje su za ponos i respekt. Jedna od njih je i vinarija Temet, koja je za veoma kratko vreme postala snažan i ozbiljan brend, jedan od stubova takozvanog novog talasa u srpskom vinarstvu. Kada pogledate impresivno zdanje vinarije, vinograd, bilo koju bocu vina shvatite da se u ovoj vinariji ništa ne prepušta slučaju, već se poslu pristupa ozbiljno i profesionalno.

Iako mlada vinarija, za poslednje dve godine okitila se prestižnim domaćim i svetskim priznanjima osvojivši 27 medalja. Poslednja medalja osvojena je na prestižnom takmičenju u Londonu Dekanter 2014 godine. Vinu od autohtonih sorti prokupca, smederevke, tamjanike i Morave pripalo je srebro, a bronza vinu pinot grigio i ergo crveni.

Vinarija je osim za kvalitet, osvojila bronzanu medalju na balkanskom takmičenju u Sofiji za dizajn etiketa.

godine vinarija “Temet” je proglašena najboljom u Srbiji.

Vinarija Temet u ponudi ima sledeća vina

Tri Morave belo

Suvo belo vino Tri morave je kupaža domaćih sorti: smederevke 45%, tamnjanike 45% i morave 10%. Vino kristalne bistrine , lagane zute nijanse i odlične prozračnosti. Lagano vino za svakodnevnu konzumaciju.

Ide uz jela domaće kuhinje i tradicionalnim srpskim specijalitetima

Temperatura služenja 10°C

Tri Morave crveno

Vino purpurne, tamno crvene boje sa ljubičastim odsjajima proizvedeno od sorte prokupac, odležalo u bariku 12 meseci.

Ide uz jela domaće kuhinje .

Temperatura služenja od 17-19°C

Ergo crveno

Vino izrazito tamne crvene boje sa blagim ljubičastim odsjajem. proizvedeno od sorti Merlot, Cabernet Fran, Frankovka, Cabernet Sauvignon, odležalo u bariku

Ide uz jela od crvenog mesa i divljači.

Temperatura služenja od 17-19°C .

Ergo belo

Belo vino sjajne bistrine, predivne zelene boje i izražene uljanosti, proizvedeno od sorte Chardonnay i Pinot Grigio, odležalo u bariku.

Ide uz školjke, rakove i razne specijalitete od ribe.

Temperatura služenja 10-12°C

Pinot Grigio,

Suvo belo vino, sortnog sastava Pinot Grigio 100 %,odležalo u inoxu

Ide uz sve vrste ribe, rižota i morske plodove.

Temperatura služenja 10°C

Rose

Rose vino proizvedeno od sorte Cabernet sauvignon, jasne roze boje, sa mirisima zrelog crvenog voća, odležalo u inoxu.

Ide uz grilovana bela mesa, predjela, salate,lagane paste..

Temperatura služenja od 8-12°C.

Vinarija Temet priprema nova iznenađenja i nove etikete vina.

Veliki broj osvojenih priznanja i medalja dovoljno govori o potencijalima ove vinarije, i posvećenosti da celokupna proizvodnja bude visokokvalitetna.

Vinarija Temet, svojim vinima već je pomerila granice na tržištu vina Srbije.

Mlada ekipa koja stoji iza ove vinarije obećava joj lepu budućnost.

Po planovima vlasnika, specijalitet ove kuće vina biće, “Vino dobre godine”, koje će se proizvoditi samo onih godina kada uslovi budu izvanredni.

Vinarija Temet

Lozovik, Jagodina

Pravno lice:

Temet doo Beograd

Čika Ljubina 10/3

11000 Beograd

Tel.: +381 11 3039 188

E-mail: info@temet.rs

Sajt: http://www.temet.rs/

Vinska Kuca Minića

June 1, 2015 by Dragstor

Župa slovi za jednu od najstarijih i najznačajnih vinogradarskih lokaciju u Srbiji. Vino je u Župi vekovima bilo znak moći, bogatstva, vlasti, ali i izvor opstanka. Župsko vinogorje, je iznedrilo neke od najčuvenijih i najkvalitetnijih srpskih vina. Poznavaoci vina i vinogradarstva kažu da su klimatski uslovi Župe i poznate francuske oblasti Bordo identični.

Istorija župskog sela Tržac vezana je za proizvodnju i trgovinu vinom.

Porodica Minić iz sela Tržac se decenijama bavi vinogradarstvom. Još 1936. godine dobili su zvaničnu dozvolu za proizvodnju vina. Dvadesetih godina prošlog veka porodica Minić je imala točionice vina i kafane u gradovima tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Milorad Minić šesta generacija porodice, posle nekoliko decenija pauze nastavio je porodičnu tradiciju. Milorad se zalaže za povratak domaćih loznih sorti, koje su se vekovima gajile na župskim blagim kosama.Veliki je zagovornik da se u vinograde vrate stare autohtone sorte, što je u praksi pokazao u svojim vinogradima.

Poštujući porodičnu tradiciju Milorad Minić je svoj životni i radni vek posvetio tamjanici. Eksperimentisao je sa momentima berbe, načinom odležavanja i sazrevanja vina. Proces proizvodnje je osavremenio i usavršio , I dobio vrhunski kvalitetne tamjanike.

Među srpskim vinarijama Vinska kuća Minića prepoznatljiva je po tome što je iz tamjanike izvukla sve kvalitete ove sorte. Godišnja proizvodnja podruma Vinske kuće Minić je oko 35000 boca vina.

Pet hektara vinograda zasađeno je autohtonim srpskim sortama grožđa, tamjanika i prokupac. a pored njih zastupljene su i sorte burgundac crni i kaberne sovinjon. U planu je povećanje zasada i proizvodnje.

Vinska kuća Minić ima veliki izbor vina koje možete probati ali je posebno ponosna na Stotu suzu (tamnjanika), Tamnjaniku Barik, Tamnjaniku kasna berba, Dorotej (crno, prokupac) Ružicu (crveno vino).

U svojoj ponudi vinska kuća Minića nije se zadržala samo na kvalitetnim vinima, već je veliki značaj dala i vinskom i etno turizmu, pa su stoga 2005 godine preuredili staru kuću u salu za degustaciju ,a kasnije izgradili još jednu degustacionu salu kapaciteta 100 mesta.

U dvorištu posebno dominiraju ogromne stare vinske bačve koje su pretvorene u bungalove, u kojima posetioci posle degustacije dobrih vina i uživanja u autentičnim jelima mogu da prenoće ili da se odmore. Svaki detalj u okućnici i vinskoj kući Milorad je godinama sa uživanjem sam uređivao, kasnije se u posao uključila cela porodica Minić..

U okviru vinskih tura veliki broj kako domaćih, tako i stranih turista su se uverili u originalnost i autentičnost jedinstvenih apartmana izgrađenih od upotrebljavanih vinskih bačvi, i saznali kako se vina spravljaju.

Miloradu Miniću, vlasniku Vinske Kuće Minića gostiju ne manjka, posebno vikendom i praznicima. Ovakav vid odmora je jedinstven izuzetaniI drugačiji, pogotovo za turiste iz inostranstva.

Poželjno je da se posete vinariji najave nekoliko dana unapred, jer domaćini žele svakom gostu da se posvete na pravi način.

Vina u ponudi Vinske kuće Minića

Tamjanika STOTA SUZA

Suvo belo vino proizvedeno probirnom berbom iz Župskog vinogorja, od grožđa ćilibar žute boje, po starom porodičnom receptu. Vino prijatne arome, sa raskošnim sortnim bukeom , sa jako izraženim sortnim mirisom na tamnjan i bosiljak. Ide uz salate, ribu i bela mesa.

Servira se rashlađeno na temperaturi od 10-12°C

Tamjanika KASNA BERBA Naziv vina: Tamjanika Kasna Berba

Belo polu slatko vino proizvedeno od prezrelog grožđa tamnjanike ćilibar žute boje. Izuzetno jako vino sa dosta ekstrakta i jako izraženim sortnim mirisom na tamjan i bosiljak.

Ide uz uz ribu i bela mesa.

Servira se na temperaturi od 10-12°C

Tamjanika BARRIQUE

Belo suvo vino napravljeno po starom porodičnom receptu, odležalo u posebnim Barik buradima, od 10-12 meseci. Osim prepoznatljivog mirisa tamjana i bosiljka, obogaćeno je posebnim postupkom mirisom vanile. Proizvodi se u ograničenim količinama.

Ide uz testenine,ribu I belamesa.

Servira se na temperaturi od 10-12°C

Dorotej PROKUPAC

Suvo crveno vino proizvedeno od sorte grožđa prokupac. Izuzetan prokupac jedinstvenog ukusa iz Vinske kuće Minića. Bogato, snažno vino, punog bukea, tamne rubin crvene boje, prijatnih aroma i izuzetne dužine. Svojevrstan je dragulj vinogorja Župe. Napravljeno je sa puno umešnosti I ljubavi kući vina Minića.

Ide uz jako začinjena jela, tamna mesa, i mesa od divljači. Preporučuje se uz jela tradicionalne srpske kuhinje.

Služi se na sobnoj temperaturi.

Dorotej PINOT NOIR

Suvo crveno vino spravljeno po starom porodičnom receptu, veoma izraženog sortnog buke koji asocira na šumske plodove. Odležavanjem u barik buretu oplemenjeno je prijatnim elementom hrastovine i diskretnim tonom vanile. Proizvedeno sa ljubavlju I umećem. Preporučuje se da se boca sa ovim vinom otvori 30-60 min pre posluženja da bi vino intenzivno izrazilo svoj buke i aromu.

Ide uz uz masnu i jako začinjenu hranu.

Temperatura služenja sobna

Po mišljenu stranih i domaćih stručnjaka, jedno od trenutno najboljih srpskih Pinot Noir-a, koje će puni sjaj dobiti posle još neku godinu odležavanja.

VINSKA KUĆA MINIĆA

Tržac, 37230 Aleksandrovac

Tel: +381 37 751 612

Mob: +381 64 18 97 306

E-mail: info@vinskakucaminica.com

Sajt: http://www.vinskakucaminica.com/

Vinarija Spasić

May 31, 2015 by Dragstor

Stanovnici Župe vekovima su tradicionalno vezani za proizvodnju grožđa i vina.

I danas Župa je prestonica loze i vina, poznata po vinogradima i vrednim vinogradarima koji pronose slavu ovog kraja. Geografski i klimatski uslovi ovog podneblja, spadaju u najbolje u Srbiji za gajenje vinove loze. Vinogradi u Župi prostiru se na 3000 hektara U Aleksandrovcu i okolini gaje se tamjanika i prokupac, najstarije autohtone sorte grožđa u Srbiji. Sorta prokupac ili takozvani rskavac, stara je oko 1000 godina, a muskatna sorta tamjanika koja vodi poreklo iz francuske , u Srbiji se gaji više od 500 godina

Još krajem 18 veka familija Spasić se naselila u pitomo župsko selo- Tržac.

Dokumenti iz 1856 godine koji se nalaze u porodičnoj zaostavštini, su dokaz da se porodica Spasić vise od 150 godina bavi vinarstvom. Dugi niz godina u porodici Spasić se neguje tradicija spravljana vina, koje ima karakteristike i specifičnost župskog krajolika – Tržac.

Milan Spasić je nastavio porodičnu tradiciju, u početku proizvodivši vino samo za sebe i svoje prijatelje, a od 2003 godina u posao sa vinom ušao je ozbiljno.

Čuvar tradicije srpskog vina iz ovog kraja je vinarija Spasić.

Vinarija Spasić ide u korak sa vremenom, primenjujući nove tehnologije u proizvodnji vina, trudeći se da ono što je tradicionalno u proizvodnji ne menja.

U svojim vinogradima Spasići gaje autohtone stare sorte grožđa tamjaniku i prokupac.

Konstantnim radom u vinogradu, osavremenjavanjem tehnologije proizvodnje i stalnim usavršavanjem, Spasići su najzaslužniji za popularnost tamjanike.

U centralnoj Srbiji tamjanika je kruna vinarstava , a vino Tamjanika Spasić najcenjenije na domaćem tržištu.

Kapacitet vinarije Spasić je oko 60.000 litara vina godišnje. Proizvode pet vrsta vina od kojih je najpoznatije Tamjanika. “Kad kažem Tamnjanika, mislim na Spasića” izreka je koju često izgovaraju ljubitelji dobrog vina. Milan Spasić u planu ima povećanje proizvodnje vina, koja je danas manja od potražnje. Proizvodnja će biti ograničena jer je Spasić protivnik masovne proizvodnje.

Proizvodi vinarije Spasić iz Aleksandrovca pripadaju Viteškom redu i nose oznaku vrhunskih vina.

Vina vinarije Spasić možete naći u svim većim restoranima i vinotekama u Beogradu, Nišu, Vojvodini , Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Zbog ograničene proizvodnje vina o izvozu u inostranstvo još ne razmišljaju.

Spasići planiraju proširenje vinograda, izgradnju novog podruma sa degustacionom salom, kao i apartmana za smeštaj putnika namernika.

U svako doba možete da svratite u domaćinstvo Spasić, koje je udaljeno samo nekoliko minuta vožnje od centra varošice.

Ukoliko Vas put nanese u pitomo župsko selo Tržac, obavezno svratite u vinariju Spasić i uverite se u vrhunski kvalitet njihovih vina.

Ponuda vina Vinarije Spasić

Tamnjanika

Suvo belo stono vino, proizvedeno od srpske autohtone sorte grožđa tamjanika, slamasto žute boje sa zelenkastim odsjajem prepoznatljivog mirisa izvorne tamjanike. Nema ženske osobe koja je ravnodušna na ukus ovog vina. Kvalitetno, lagano, pitko, vino prelepog mirisa. Jedno je od najtraženijih belih vina. U Srbiji ovo vino je sinonim za tamjaniku ,po mnogima najbolje vino proizvedeno od ove sorte sa našeg podneblja. Odlično se slaže sa predjelima i salatama, glavnim jelima i desertima. Preporučuje se uz tradicionalnu srpsku kuhinju. Servira se rashlađeno, na temperaturi od 10° do 12°C.

Selekcija

Suvo belo vino .Elegantno Vino Tamjanika Selekcija proizvedeno je od muskatne sorte, sadrži dosta visok procenat alkohola, intezivnog je mirisa. Ukus vina ostaje dugo u ustima.

Slaže se sa najrazrličitijom hranom, najviše ide uz mesa divlje ili domaće peradi pripremljene sa kremastim belim sosevima. Odlično se slaže sa mesom sa roštilja, kolačima od oraha, lešnika i badema, ribom i morskim plodovima.

Kod tamjanike je najvažnija dobra temperatura služenja . Servira se na temperaturi 10-12 C.

Dar

Kupažom 2/3 rajnskog i 1/3 italijanskog rizlinga dobijeno je Vino Dar, najnoviji proizvod kuće vina Spasić.

Podaci koji su ilustracija tehničkih parametara ovog vina su 13,3% alkohola i kiseline na 6,2, uz izvanrednu pH vrednost.

Izuzetno elegantno vino blage gorčine, uprkos činjenici da nije odležalo u buretu

Kao i svaki rizling, odlično ide uz razne vrste ribe i salate, pohovane lignje i domaće suve kolače poput vanilica i orasnica.

Servira se rashlađeno, na temperaturi od 10° do 12°C.

Ovo vino 2013 godine odlikovano je bronzanom medaljom na takmičenju najbolja vina Srbije. Vina na ovom takmičenju ocjenjivao je veliki međunarodni žiri sastavljen od vinskih eksperata koji i inače ocjenjuju vina na najvećim svetskim smotrama,

Rujno

Vino otvorene crvene boje, sa naglašenim sortnim karakteristikama autohtone sorte prokupac.

Stoprocentni prokupac u laganijoj varijanti.

Proizvedeno po tehnologiji za bela vina uz prethodno urađenu veoma kratku maceraciju, od svega 16 sati. Vino veoma skladnih kiselina, precizno izbalansirano na ukusu.

Despot

Vino sortnog sastava: 60% prokupac, 20% merlot i 20% cabernet suvinjon. Intezivne boje višnjovače. Zbog odležavanja u bariku, spoj hrastovine i vina sa mekim taninima, dali su vinu Despot bogat zaokružen ukus.

Odlično ide uz nepečeniji biftek sa jako začinjenim sosovima, pečenje, roštilj, ljutikav gulaš.

Servira se na sobnoj temperaturi.

Vinarska kuća SPASIĆ

Tržac, 37230 Aleksandrovac, Srbija

Tel : +381 (0) 37 751 353

Mob: +381 (0) 64 24 37 422

E- pošta: info@vinarijaspasic.com

Sajt: http://www.vinarijaspasic.com/

Vinarija Budimir

May 31, 2015 by Dragstor

Vinarija Budimir nalazi se u najvinorodnijem kraju naše zemlje u Župi, u centru Aleksandrovca. Relativno nova vinarija, koja ima dugu tradiciju. Vinarija nosi ime po Budimiru Zdravkoviću jednim od nastavljača porodične tradicije bavljenja vinarstvom. Deda Buda kako ga zovu, jedan je od najiskusnijih vinara na ovim prostorima. Zadužen je za čuvanje tradicionalnog u vinariji, a za razvoj vinarije i uvođenje novih savremenih tehnologija zadužene su mlade generacije, njegova porodica koja svoje živote ugrađuju u ovu jedinstvenu vinsku priču. Iako zašao u godine Budimir nastavlja vinarsku tradiciju svojih predaka. Sa mladalačkim žarom neguje vinograde i pretače ih u kvalitetna i vrhunska vina. Vinarija Budimir ima tradiciju koja seže do daleke 1878 godine.

Budimir Zdravković, je glavni i odgovorni za svako vino koje izađe iz vinarije. Zadužen je za čuvanje provereno dobrog, tadicionalnog, a zadatak mlade generacije je razvoj i uvođenje novih trendova i tehnologija. Uvezena je savremena oprema, pored starog podruma, deda Budimira podiglnuta je moderna vinarija 2006 godine. Ideja je bila da se, u novom ruhu, sačuva tradicija, kao i da se gaje srpske autohtone sorte.

Osnovne segmente vinarije Budimir čine autohtone sorte Tamjanika i Prokupac. Sa stručnjakom iz Italije prave nesvakidašnja vina od domaćih sorti. Vina koja danas izlaze iz podruma Budimir su zanimljiv spoj deda Budinog iskustva i znanja mladog italijanskog enologa Mikelea Beana. U ovoj vinariji susrešćete spoj najsavremenije opreme i tehnologije, sa pravom merom tradicije. Mnogo ljubavi i velike želje uloženo je da svaka boca, koja izađe iz podruma Budimir sadrži vino sa prepoznatljivim stilom.

U vinariji planiraju dinamiku daljeg proboja na strano tržište. Vino Budimir na američkom tržištu zastupljeno je sa četiri vina – od belih Tamjanika Župska i rizling Margus Margi, a od crvenih Triada i Sub Rosa. Elitni restorani na Istočnoj obali uvrstili su vina ove vinarije u svoju stalnu ponudu. Uspeh ove vinarije je i ponos cele Srbije. Vinarija Budimir trećinu svoje proizvodnje proda na tržištu u regionu . Nakon izvoza u Ameriku usledio je izvoz u Holandiju i Belgiju.

San Francisco International Wine Competition je najprestižnije takmičenje vina u Americi. Dva vina vinarije Budimir nagrađena su u 2013 godini na ovom takmičenju. Rizling Margvs Margi – srebrnom medaljom i Tamjanika Župska – bronzanom.

Posle osvojene zlatne, srebrne, i bronzane medalje na China Wine Awards 2013. Zainteresovanih za vina ove vinarije ima i u azijskim zemljama. Zlato, srebro i bronza za tri crvena vina iz vinarije Budimir ponos su šeste generacije velike porodice koja vodi ovaj posao i koja je, ponosna na svoju tradiciju i pretke.

Pored osvojenih nagrada koje su potvrda vrhunskgo znanja, iskustva i rada vinarije Budimir, za pohvalu je porodičan biznis koji se prenosio sa kolena na koleno već šest generacija što je u Srbiji retkost. Aleksandra i Jovana Antović šesta su generacija vinara u porodičnom biznisu vinarije “Budimir” iz Aleksandrovca Župskog.

U Srbiji vina ove vinarije moguće je pronaći u svim boljim restoranima i vinotekama u Beogradu.

Podrum vinarije Budimir ima kapacitet od pola miliona litara. Najpoznatija vina sa etiketom “Budimir” su crvena i bela “Triada”.

Za turiste koji imaju želju da posete vinariju, pored obilaska vinarije u ponudi su i apartmani.

Vinarija Budimir intenzivno radi na promociji svojih vina i van granica Srbije, a prokupac i tamjanika polako nalaze potrošače u svetu.

Ponuda vina Vinarije Budimir :

Triada crvena

Stono suvo crveno vino idealno uz mezetluk i musaku od plavog patlidzana, razne vrste pečuraka. Temperatura serviranja 18-20 C.

Triada bela

Stono suvo belo vino, kupaža tri sorte, tamjanike, šardonea i sovinjona. Ovo vino je na IWC u Londonu, 2012 godine dobilo bronzanu medalju, jedino iz Srbije, od svih vina koja su poslata na takmičenje. Ide uz crvena mesa i jake soseve. Temperatura serviranja je 12C.

Tamjanika Župska

Suvo belo stono vino,sorte tamjanika. Može se služiti kao aperitiv a ide uz kečigu i pršut. Temperatura serviranja 8-11C.

SVB ROSA

Stono suvo crveno vino (reserve) po kome je vinarija Budimir najpoznatija i koje je našlo put do Amerike i ekskluzivnih restoran u Njujorku. Moćno i jako, barikirano vino koje će Vas oduševi u startu, ukoliko ste ljubitelj jakih vina. Zasluženo najbolje srpsko vino.Temperatura serviranja 18-20C

Rizling Margvs Margi

Belo vino, boje starog zlata. Ide uz pečenja, kuvana ili zapečena jela sa mesom, pečene kobasice u kupusu, masnijom rečnom ribom.Temperatura služenja 13-14 C.

Veliko vino u punoj zrelosti i mladalački sveže.

Ružica Džulina

Rose vino pitko, jednostavno i sveže, bakarno crvene boje sa mirisom divljih ruža i notama hibiskusa. Ide uz sva jela srpske nacionalne kuhinje.Temperatura služenja 14-15 °C

I kao da si anđeo.

Crveno vino sorte 90% Merlot i 10% Prokupac

Ide uz crvena mesa, pršutu, srednje starije sireve. Temperatura služenja 17do18 °C.

Vinarija Budimir je primer kako mali porodični biznis može da napreduje uz kreativnost, sveže ideje, naporan rad i trud.

Aleksandrovac

Ulica Borjanska 23

Tel:+381 (0) 37 751 649

Mob:+381 (0) 63 738 37 81

E-mail: office@vinobudimir.com

Sajt: http://www.vinobudimir.com/

Vinarija Kiš

May 30, 2015 by Dragstor

Najbolja vina u Sremu rađaju se u Sremskim Karlovcima, mestu u kome se vino pije već stotinama godina. Još u rimsko doba lozu u ove krajeve doneo je imperator Marko Aurelije Probus. Karlovačka vina dostigla su svetsku slavu , a točena su evropskim prestonicama, na evropskim dvorovima. Poznato je da su se vina iz Sremskoh karlovaca pila i na čuvenom “Titaniku”.

Za promociju bermeta i vraćanje starog sjaja ovog zaista posebnog vina jedna od najzaslužnijih je Vinarija KIš iz Sremskih Karlovaca.

Počeci vinarije datiraju još daleke 1830. godine, i vezuju se za Stevana, najstarijeg člana loze Kiš, koji je prvi kupio vinograd i počeo sa proizvodnjom vina. Naslednici Stevana Kiša vremenom su povećavali površine pod vinogradom, proizvodili sve veće količine grožđa, postavivši čvrst temelj na kome danas počiva Vinarija “Kiš”.

U vinogradima porodice Kiš pre Drugog svetskog rata gajile su se sorte grožđa slankamenka, dinka i plemenka. Posle Drugog svetskog rata radi poboljšanja kvaliteta zasađene su sorte rizling, šardone, frankovka, merlo i portugizer.

Vinogradarstvo i vinarstvio imalo je uspone i padove u ovim krajevima, ali je porodica Kiš savladala sve nedaće, sačuvala i nastavila vinarsku tradiciju dugu skoro dva veka.

Slavko Kiš današnji vlasnik vinarije dugu vinarsku tradiciju nastavio je zajedno sa svojim unukom Predragom Crnkovićem, i u ovu vinsku priču utkao svo svoje iskustvo koje nije malo, znanje i iskrenu ljubav prema vinogradima.

Vinarija Kiš na tržište, osim crvenog i belog bermeta, izbacila je još četiri visokokvalitetna vina, a u planu imaju proširenje asortimana. Vinarija Kiš poseduje vinograde na površini od 11 hektara, a godišnje se u vinariji proizvede oko 50000 litara vina. U izgradnji je novi podrum. Proizvodnja vina je tehnološki unapređena, ali ono što nije menjano je kontinuirani kvalitet i proizvodnja monosortnih vina.

Ova vinarija danas proizvodi vrhunski beli i crni bermet, rajnski rizling, italijanski rizling, merlot, chardonnay.

Bermet proizveden po tradicionalnom porodičnom receptu je ponos i brend porodice Kiš Proizvodnja bermeta nikada nije prekinuta, već se proizvodio u malim količinama samo za lične potrebe. Pre petnaestak godina, Slavko Kiš je ponudio tržištu ovo dezertno vino koje od tada postaje zaštitni znak vinarije Kiš. Po mnogima, ovo je najbolje desertno vino u Srbiji, a iz ove vinarije ovo vino je krenulo da se izvozi u Ameriku i Veliku Britaniju, što dovoljno govori o njegovom kvalitetu

Vinarija Kiš dobitnik je velikih zlatnih i zlatnih medalja na Novosadskom sajmu, kao i drugih priznanja na prestižnim međunarodnim i domaćim takmičenjima. Na takmičenju The Balkans International Wine Competition 2014 održanom u Sofiji “Kišov roze“,je postalo najbolje roze vino na Balkanu. Bermet Beli, okitio se zlatom, dok je vino Misterija 2011 odlikovano srebrom. Vinarija Kiš bez sumnje je najuspešniji srpski predstavnik na ovom takmičenju.

Vinarija Kiš je i ranije osvajala nagrade i trofeje, ovo joj nije prvi trofej, svakako da neće biti ni poslednji. Uspeh postignut u Sofiji je zaista veliki.

Osim proizvodnje vina, Vinarija “Kiš” se bavi i vinskim turizmom. Vrata vinarije otvorena su za individualne i grupne posete uz prethodnu najavu, U prelepom ambijentu, posetioci mogu degustirati ekskluzivna vina, obići vinograde i uživati u zvucima tamburica. Degistaciona sala je kapaciteta za 30 osoba.

Ponuda vina vinarije Kiš:

Rose Kiš 2013

Rose vino kristalno svetle rubin boje, osvežavajuće,

Tempratura služenja služenja od 10-12°C

Ide uz uz suvo meso, testenine i jela sa roštilja.

Kiš Merlot

Crveno vino intezivno rubin crvene boje, diskretne arome i svežeg voćnog ukusa.

Pogodan je za odležavanje.Period odležavanja 6 meseci. Služi se na temperature 18-20 °C. Ide uz dobro pečeno ili sušeno meso, pikantne i aromatične sireve.

Kiš Portugizer

Staro zaboravljeno crveno suvo vino proizvedeno iz sopstvenog zasada. Proizvodi se u ograničenoj količini.

Kiš Bermet Crveni

Po mišljenju mnogih ovo je najbolji bermet napravljen ikad. Kišov Bermet se proizvodi po starom porodičnom receptu, koji se čuva kao stroga tajna skoro dva veka. Ima buke kvalitetnog crnog vina, originalnog je ukusa, napravljeno je mešavinom crvenog vina, aromatičnih i lekovitih trava. Servira se na sobnoj temperaturi od 18 C.

Kiš Bermet beli

Proizveden po starom porodičnom receptu, koji se prenosi sa kolena na koleno od davne 1830 godine. Služi se na sobnoj temperaturi od 18°C.

Misterija

Plemenito belo vino zeleno žute boje, intezivnog sortnog mirisa i bujnog voćnog ukusa. Ide uz bela mesa i morske spacijalitete. Služi se na temperaturi od 10 do 12°C.

Italijanski Riesling Kiš

Lagano vino, odlikuje se pre svega oštrom, svežom i voćnom aromom i ukusom, napravljeno od autohtone sorte grožđa .Ide uz ribu belo meso, naročito piletinu, morske plodove. Služi se na temperaturi od 10-12°C.

Chardonnay Kiš

Veoma kvalitetno belo vino svetlo žute boje. Služi se na temperaturi od 10-12°C. ide uz bela mesa morsku i rečnu ribu, začinjen sir.

U vinariji Kiš pored velikog znanja i tradicije, oslanjaju se i na savremenu tehnologiju, jer, po rečima vlasnika vinarije stečen ugled im ne daje pravo na grešku, a brojne medalje na raznim sajmovima – obavezuju.

Vinarija Kiš

Adresa: Karlovačkog mira 46, Sremski Karlovci

Тel: +381 (0) 21/882-880, +381 (0) 21/882-564

Mob. tel: +381 (0) 63/81 39 204

Vlasnik: Slavko Kiš i Predrag Crnković

E-mail: info@vinarijakis.com,

Website: www.vinarijakis.com

Vinarija Milijan Jelić

May 30, 2015 by Dragstor

Poznata vinarija valjevskog kraja Milijan Jelić , može poslužiti za primer kako biti uspešan vinogradar i uzoran domaćin. Mnogi smatraju da valjevski kraj nije pogodan za vinogradarstvo. Ali nisu u pravu. Ovo podneblje ima idealne uslove za gajenje vinove loze, zahvaljujući mikroklimatskim uslovima koje odlikuje velika razlika dnevne i noćne temperature. Na mestu gde se sudaraju panonska nizija i dinarski planinski masiv nalaze se vinogradi ove vinarije.

Na površini od preko 20 hektara na nekoliko poteza u blizini Valjeva smešteni su vinogradi vinarije Jelić. U vinogradima dominiraju bele sorte grožđa: Morava, Blanc, Pinot Grigio, Chardonnay, Sauvignon i Petka, a od crnih sorti Prokupac, Merlot I Pinot Noir.

Kapacitet vinarije Milijan Jelić je 300.000 litara vina godišnje. O posvećenosti, velikom trudu I ljubavi uloženoj u gajenje vinove loze i proizvodnju vina, svedoči veliki broj osvojenih šampionskih titula i priznanja, kao i zlatne, srebrne i bronzane medalje na domaćim i svetskim takmičenjima. Jelićeva vina nalaze se na vinskim kartama ekskluzivnih beogradskih restorana , a piju se i na dvoru Karađorđevića jer je Milan Jelić vlasnik ove vinarije stekao titulu dvorskog liferanta.

U proizvodnji vina koriste se najnovija vinarska dostignuća , a vino se neguje ispod pitomih brda na kojima i rađa, duboko pod zemljom. na način kako su to radili naši preci.

Vinarija se nalazi u blizini porodične kuće na imanju Bujačići. Vinariju čine moderne sale u kojima se grožđe prerađuje, proizvodi, odležava i flašira vino. U sklopu vinarije nalaze se dve degustacione sale, od kojih je velika sala za degustacije iz koje puca pogled na vinograde, opremljena audio-vizuelnom tehnikom, pa je zato pogodna i koristi se kao multifunkcionalni prostor za orgnizaciju sastanaka, seminara ili team building vikenda brojnih kompanija. U centru Valjeva nalazi se restoran porodice Jelić „Tre Merli“ koji obezbeđuje ketering za ovakve događaje.

Vinarija Milijana Jelića zauzima počasno mesto na vinskom putu Srbije. Ljubitelji vina pre svega iz sveta, ali i ljubitelji vina iz naše zemlje česti su posetioci ove vinarije. Vinariju okružuje čaroban ambijent, sa pogledom koji puca ka valjevskim planinama i vinogradima koji su najlepši u jesen kada poprime zlatno žutu boju.

Nagrade osvojene na domaćim I stranim takmičenjima:

Na takmičenju Royal Wine Challenge 2010, Prag – Češka Republika, vinarija je osvojila sledeće nagrade:

Zlatna medalja – Morava 2009

Zlatna medalja – Morava 2008

Zlatna medalja – Chardonnay Barrique 2007

Zlatna medalja – Prokupac 2007

Zlatna medalja – Millennium 2006

Srebrna medalja – Pinot Grigio 2009

Srebrna medalja – Mammoth Pinot Noir 2007

Na takmičenju Chardonnay du Monde 2009, Burgonja – Francuska osvojena je

Srebrna medalja za vino Chardonnay Barrique 2007

Na takmičenju Merano International Wine Festival 2009 Italija

Merano Wine Award (85+ poena) – Morava 2008

Merano Wine Award (85+ poena) – Prokupac 2007

Na takmičenju Prague Wine Trophy 2009, Prag – Češka Republika osvojena je

Zlatna medalja – Mammoth Pinot Noir 2006

Na takmičenju Royal Wine Challenge 2009, Beograd – Srbija osvojene su sledeće medalje

Zlatna medalja – Millennium 2007

Srebrna medalja – Morava 2008

Srebrna medalja – Morava 2006

Srebrna medalja – Chardonnay Barrique 2007

Srebrna medalja – Petka 2007

Srebrna medalja – Prokupac 2007

Srebrna medalja – Mammoth Pinot Noir 2007

Srebrna medalja – Millennium 2006

Srebrna medalja – Merlot 2007

Nagrada časopisa InVino 2009 – Srbija

Za najbolje srpsko crveno vino proglašeno je Millennium 2006

Nagrada ‘’Kapetan Miša Anastasijević” 2009 – Srbija

Najbolji domaćin u 2008. godini – Milijan Jelić

Nagrada Turističke organizacije Srbije

Vinarija Milijan Jelić proglašena je za najbolji vinski podrum u 2009. godini

Na takmičenju Chardonnay du Monde 2008, Burgonja – Francuska osvojena je

Bronzana medalja – Chardonnay Barrique 2007

Na takmičenju Austrian Wine Challenge 2008, Beč – Austrija osvojene su sledeće medalje:

Srebrna medalja – Millennium 2006

Srebrna medalja – Mammoth Pinot Noir 2006

Srebrna medalja – Morava 2007

Na takmičenju Japan Wine Challenge 2008, Tokijo – Japan osvojena je

Bronzana medalja – Millennium 2006

Na takmičenju Chardonnay du Monde 2007, Burgonja – Francuska osvojena je

Srebrna medalja – Chardonnay 2006

Ma Međunarodnom sajmu poljoprivrede 2008, Novi Sad – Srbija osvojena su priznanja

Apsolutni šampion sajma – Milijan Jelić

Zlatna medalja – Millennium 2006

Na takmičenju Austrian Wine Challenge 2007, Beč – Austrija osvojene su medalje

Srebrna medalja – Morava 2006

Srebrna medalja – Cabernet Sauvignon Rose 2006

Na Međunarodnom sajmu poljoprivrede 2007, Novi Sad – Srbija osvojena su sledeća priznanja:

Apsolutni šampion sajma – Milijan Jelić

Šampion belih vina – Morava 2005

Zlatna medalja – Millennium 2005

Zlatna medalja – Millennium 2004

Zlatna medalja – Chardonnay 2006

Zlatna medalja – Belle Epoque 2006

Oplenačka berba 2007, Topola – Srbija

Šampion belih vina – Chardonnay 2006

PONUDA VINA vinarije Milijan Jelić

Morava 2010

Belo suvo vino, sortnog sastava 100% Morava, svetlo žute boje sa nežnim sivim odsjajem. Servira se na temperaturi od 10-12 stepeni Celzijusa.

Može se poslužiti kao aperitivno vino, a ide i uz sezonskke salate sa kremastim prelivima, pohovano i grilovano belo meso, belu ribu.

Pinot Grigio 2009

Belo suvo vino, sortnog sastava:100% sivi burgundac, svetlo žute boje sa dobrim odsjajem. Servira se na temperaturi od 10-11 stepeni Celzijusa.

Ide uz sve vrste pasta sa plodovima mora.

Chardonnay Barrique 2008

Belo suvo vino, sortnog sastava 100% šardone, sazreva 12 meseci u hrastovim barrique buradima, intenzivne zlatno žute boje. Servira se na temperaturi od 12-13 stepeni Celzijusa.

Ide uz dimljenu pastrmku, pastu karbonare, jake sireve i deserte na bazi slatkog i tropskog voća .

Millennium 2007

Crveno suvo vino, sortnog sastava 45% merlot, 55% cabernet sauvignon, duboke rubin crvene boje, sa ljubičastom nijansom. Servira se na temperaturi od 16-17 stepeni Celzijusa.

Mammoth 2007

Crveno suvo vino, sortnog sastava 100% pinot noir. Sazreva 15 meseci u bariku, dominantno francuskom, intenzivne rubin crvene boje, kristalne bistrine. Servira se na temperaturiod 16-17 °C.

Slovenski san 2007

Crveno suvo vino, sortnog sastava kameničanka. Sazreva 30 meseci u bariku od srpskog hrasta, 18 meseci u inoxu, ostlo vreme u boci. Zrele rubin crvene boje. Vino dugog veka, uvodnica u buduću proizvodnju vina od ove sorte u vinariji Jelić.

Servira se na temperaturi od 16 °C.

MILIJAN JELIĆ

Bujačić bb

14000 Valjevo

Srbija

Tel: 014 291 144

Mob: 064 164 22 11, 064 968 85 77

E-mail: info@milijanjelic.com

Sajt: http://www.milijanjelic.com/

Vinarija Mačkov Podrum

May 29, 2015 by Dragstor

Vinarija Mačkov podrum smeštena je u fruškogorskoj prestonici Irigu na obroncima planine Fruška Gora. Od Beograda je udaljena oko 70km, a u neposrednoj je blizini Novog Sada i Šabca.

Preci osnivača vinarije Mačkov podrum tradicionalno su se, sa kolena na koleno , bavili vinogradarstvom i proizvodnjom vina. Jojići su se oduvek bavili vinogradima i proizvodnjom vina, ali za svoju dušu i potrebe. Porodica Jojić u Irigu je poznata po nadimku “Mačak” pa otuda naziv ove vinarije.

Davne hiljadu osamsto i neke godine njihov predak Mitar Jojić pio je vino proizvedeno od grožđa iz sopstvenih vinograda Seleuš i Grabovac ne sluteći da će biti deo tradicije u nastajanju. Svaka generacija Jojića ostavljala je trag, neki više neki manje,ali gen za vino se prenosio do dana današnjeg. Današnja generacija spretno koristi vredno nasleđe predaka o uzgajanju vinograda i pravljenju vina. U kombinaciji sa savremenim svetskim saznanjima iz enologije, u vinariji Mačkov Podrum proizvode se vina koja u sebi nose osobenost podneblja Fruške Gore i svu simboliku porodične tradicije.

Vlasnik vinarije Mačkov podrum je Sava Jojić koji kaže da “sam bog zna” zašto je rešio da uđe u svet vina. S obzirom da potiče iz vinogradarsko-vinarske porodice to je bilo prilično logično. 2007. godine odlučio je da se vrati tradiciji. Otkupio je najbolju zemlju oko Iriga, čistio i pripremao za buduće čokote vinove loze. Izazov vinarstva ga je poveo.

Iz Mačkovog podruma uvek je teklo dobro, domaćinsko vino. Autohtona fruškogorska sorta portogizer danas je zaštitni znak ne samo ove vinarije već i Iriga i Fruške gore.

Na 32 hektara vinograda, gaje se sledeće sorte belih vina: šardone, Rajnski rizling, Sauvignon Blanc, ili Sauvignon beli i Traminac, a od crvenih: Portugizer, crni Burgundac, Merlot i Camerlot.

U vinariji Mačkov podrum bićete srdačno dočekani, tradicionalno ugošćeni, vinom napojeni, dobro će Vas zabaviti i doživećete vino na potpuno nov način. Vinarija „Mačkov podrum“ iz Iriga je poznata kako po svojim dobrim vinima, tako i po organizaciji i podržavanju mnogih kultnih i kulturnih akcija.

Ponuda vina Mačkov podrum

Bela vina

Traminac mirisavi

Ovo vino je idealno kao aperitiv. Slaže se sa letnjim salatama, plodovima mora, dimljenom ribom, guščjom džigericom, pačetinom, začinjenu prasetinu, belim mesom na roštilju, voćem i voćnim desertima. Služi se na temperaturi od 12 do 14 stepeni C.

Incognito

Vino voćnog i osvežavajućeg ukusa, koje budi apetit. Njegove prefinjene arome, daju propoznatljivi ukus rizlinga rajnskog. Slaže se sa plodovima mora, morskom i rečnom ribom, ribljim paprikašom, šunkom i dimljenom slaninom, pohovanim mesom, jelima sa kupusom i krompirom, prasetinom sa renom, pitom sa jabukama. Služi se na temperaturi od 10 do 12 stepeni C. Incognito berba 2009, dobitnik je srebrne medalje za kvalitet u Beču.

Sauvignon Akacia

Koristeći potencijal sorte Sauvignon Blanc, umećem prerade stvoreno je vino Sauvignon Akacia. Sauvignon Akacija je traženo vino na tržištu Srbije.

Ide uz kvalitetnu rečnu i jezersku ribu, uz belu morsku ribu, špargle, pitu od sira, pečenu piletinu i pernatu divljač, mladi kozji sir. Uz Sauvignon Akaciu i torte od slatkog sira uživaće ljubitelji poslastica.

Chardonnay

Chardonnay, berba 2007. je polusuvo vino, bistro, kristalno čisto, pune, sjajne, zlatnožute boje. Chardonnay se pije uz jastoga, ostrige, morsku ribu, prženog šarana, smuđa, kečigu, soma, štuku, testenine, pečeno živinsko meso, sireve poput ementalera, edamera, gaude, rižoto, pršutu, šunku i slaninu, s odrescima na roštilju i biftekom.

Crvena Vina

Camerlot

Vino, bogate punoce i dobro integrisanih tanina, nastalo od dve sorte Cabernet Sauvignon i Merlot. Ovo vino je sve traženije među potrošačima širom Srbije.

U izboru jela pruža veliku slobodu. Ide uz goveđe odreske, jagnjeće kotlete i pečenu prasetinu, sa sosovima od jabuke, višnje ili mente. Pravi gurmanski doživljaj imaćete ukoliko ga pjete uz roštilj i jela od divljači.

Merlot

Mačkov Merlot je podatno vino, i odlikuje se izvanrednom pitkošću.

Prija uz rižoto, testenine s umacima od mesa ili paradajza, omlet sa šunkom i slaninom, ćuretinom, pačetinom, pečenom govedinom, prasetinom. Ne sme se propustiti uz tvrde sireve, pogotovo one dobro fermentisane.

Pinot Noir

Vino intenzivne rubin crvene boje. Pečurke, pačetina, teletina, jagnjetina i losos odlično se slažu sa ovim vinom.

Portugizer

Veliku popularnost među ljubiteljima vina ima upravo vino Portugizer, koje je 2010 godine proglašeno za vino godine. Mlado vino, koje se najbrže uvini i koje je spremno za konzumiranje s jeseni, u vreme svadbi, pa ga zato zovu i Svatovac. To je prvo srpsko mlado vino. Pije se u godini berbe, i smatra se za vino koje izaziva najčistija pijanstva. Portugizer je stara pomalo zaboravljena fruškogorska sorta grožđa, koju je vinarija Mačkov podrum vratila na velika vrata.

U Francuskoj se pije Božole, u Italji Novelo, a u Srbiji Portugizer sa Fruške Gore.

Ide uz mladi slani sir, sremsku kobasicu, vojvođanski kulen i tradicionalna predjela.

Roze Vina

Frajla

Vino napravljeno od grožđa Portugizer.

Služi se kao apreritiv tokom toplih letnjih dana, na temperaturi od 10 stepeni.

Vinarija Mačkov podrum

Zanatski centar bb, Irig

Tel:022/462-492: 021/621-66-11

E-mail:office@mackovpodrum.co.rs

Sajt: www.mackovpodrum.co.rs

Podrum vina PROBUS

May 29, 2015 by Dragstor

Smnešteni na obroncima Fruške Gore, Sremski Karlovci su veoma pogodno područje za gajenje vinove loze. Osim po istorijskim spomenicima, danas se Sremski Karlovci prepoznaju i po velikom broju vinara, vinogradara i nadaleko poznatom vinu.

Karlovci su tokom nekoliko vekova smatrani za srpsku prestonicu vina. Još u 15. Veku fruškogorska vina izvožena su u Češku i Poljsku.

Svake godine u ovom gradu održava se manifestacija posvećena grožđu, Karlovačka berba grožđa poznatija pod imenom Grožđenbal. Učesnici ove manifestacije su i tri generacije, predstavnici Podruma vina PROBUS.

Podrum je dobio ime po rimskom imperatoru Markusu Aurelijusu Probusu, rođenom u Sirmiumu današnjoj Sremskoj Mitrovici, koji je osim što je bio vladar, ostao upamćen između ostalog po tome što je sadio vinovu lozu i ovu tradiciju širio po teritoriji Carstva. Period vladavine Rimske Imperije doneo je u naše krajeve vinogradarstvo i umetnost pravljenja vina. Područje Fruške gore bilo je idealno mesto da se zasade prvi vinogradi. Rimski imperator Probus Markus Aurelius Augustus, zasadio je prvu lozu na obroncima Fruške gore. Od tada pa do danas vinova loza nije napuštala Frušku goru.

Vlasnik vinarije je Darko Mecing, koji je nastavio tradiciju vinarstva koja mu je ostala od dede.

Po sećanjima porodičnih predaka, tradicija gajenja vinove loze i proizvodnja vina u ovoj porodici datira još od kraja 18 i početka 19 veka.

Godinama su se menjale sorte vinove loze, način obrade vinograda, tehnologija proizvodnje. Jedino što se nije menjalo u ovoj porodici je trud i ogroman rad, ulaganje u obradu vinograda, negovanje finalnih proizvoda, kako bi ljubiteljima vina punudili vrhunski kvalitet.

Vina podruma “Probus” od sorti grožđa rizling, župljanka, vranac, frankovka, merlo, plemenka i slankamenke proizvode se pod budnim okom deda Đure jednim od najstarijih vinogradara i vinara u Sremskim Karlovcima, i nadzorom enologa i vinskih eksperata. Osim vina Podrum „Probus“ proizvodi i nekoliko vrsta rakija: lozovaču od grožđa, kao i voćne rakije od kruške, višnje, kajsije, dunje, šljive .

Nadaleko čuveni bermet čija se receptura čuva kao porodična tajna i prenosi sa kolena na koleno, vrhunac je tradicionalne vinske proizvodnje ove vinarije. Autentično vino ovog kraja su trgovci još pre 150 godina izvozili u Ameriku. To je posebno likersko vino, slično italijanskom vermutu, ali se proizvodi na drugi način, maceracijom više od 20 različitih trava i začina.

Kapacitet vinarije Probus iznosi 17.000 litara godišnje.

Proizvodi vinarije Probus dobitnici su brojnih zlatnih, srebrnih i bronzanih medelja i diploma na Novosadskom sajmu i drugim vinskim manifestacijama. Bermet “PROBUS” nagrađen je 2006. godine, na Međunarodnom sajmu u Vroclavu u Poljskoj. priznanjem i krunom za kvalitet.

Kada se završi etnozdanje, turisti koji budu posetili ovu vinariju moći će pre degustacije kvalitetnog vina da predahnu i opuste se uz hladna predjela, domaće kobasice, sir, i obiđu vinograde, a ukoliko se najave dan ranije i da ručaju, a ručak zaliju hladnim nektarom iz Probusovog podruma.

Ponuda Podruma vina PROBUS

Italijanski rizling

Italijanski rizling je suvo, belo vino, slamnato žute boje, izraženog mirisa, suvog ukusa, srednjeg sadržaja alkohola i ekstrakta, ugodno gorkasto i već kao mlado vino razvija sortni miris i aromu istaknute svežine..

Njegova prilagodljivost raznim vrstama jela od belog mesa, plemenitim morskim i slatkovodnim ribama, čine ga nezamenljivim i raskošnim delom gurmanskog užitka.

Sadrži između 11,5 do 12,5 vol.% alkohola uz 6 do 6,5 g/l kiselina.

Servira se rashlađen na 8-14°C

Frankovka

Frankovka je autohtona sorta ovog područja.

Ova sorta spada u kvalitetne sorte vinskog grožđa, te daje suvo vino intenzivno rubin crvene boje, srednjeg ekstrakta raskošne sortne arome, ugodnog, punog i skladnog ukusa. Najbolje se služi uz ribe sa rostilja, tamna mesa, sitne divljači, čak i malo pikantnijeg ukusa, a izuzetno je ugodna i uz fine polutvrde sireve …

Temperatura serviranja je između 16-20º C.

Sadrži između 11,5 do 12,5 vol.% alkohola uz 5,5 do 6,5 g/l kiselina.

Roze

Posebna kupaža rizlinga i frankovke u kojoj se zadržava najbolje iz obe sorte, izrazito je crvenkaste boje.

Servira se na temperaturi od 12-14ºC uz hladna i topla predjela, pečenu i prženu ribu…

Sadrži između 11,5 do 12,5 vol.% alkohola uz 5,5 do 6,5 g/l kiselina.

Bermet

Ovaj biser, kako ga mnogi nazivaju, u karlovačkoj kruni vina, po legendama, služen je na čuvenom Titaniku i na Bečkom dvoru. Kada je trebalo rešiti neki nesporazum ili pak izdejstvovati neku povlasticu, iz Karlovaca bi se dopremali sanduci božanskog pića tzv. Bermeta i sve nesuglasice bi bile razrešene. Stari naziv za bermet je “Peleniš”.

Ovo vino se proizvodi po tajnim porodičnim recepturama koje su prenošene sa generacije na generaciju kao najstroža tajna.

Bermet je mešavina crnog vina uz dodatak aromatičnih, lekovitih trava i gorkih biljaka.

Služi se kao aperitiv, Odlično ide uz desertno posluženje poput vanilica, kolačića, sladoleda, uz aromatične sireve, voće, orase.

Služi se na temperaturi od 18-20ºC.

Matoševa 32

21205 Sremski Karlovci

Tel:+381(0)63 / 80 79 098; +381(0)21 / 881 468; +381(0)21 / 881 553

E-mail:office@podrum-probus.com

Sajt: http://www.podrum-probus.com/