Više od pola veka  porodica Urošević koja je vlasnik  Destilerije  Tok proizvodi vrhunske voćne rakije. Kombinujući dugu tradiciju I savremena  tehnološka znanja o alkoholnim pićima nastale su  visokokvalitetne rakije, koje ovu destileriju čine liderom u proizvodnji.

Davnih sedamdesetih godina prošlog veka  destileriju je osnovao Veroljub Ljuba Urošević, Na obroncima planine Goč  postepeno je razvijao I stvorio  savremenu destileriju koja je danas čuvena po kvalitetnoj  šljivovoj prepečenici.

Na planini Goč, destilerija Tok danas zauzima pet hektara zemlje koja se nalazi  na nadmorskoj visini od  810 metara.

Plantažni zasadi  sa autohtonim sortama  Crvena Ranka, Požegača i Trnovača, kao i sorta koja  se dobila  kombinacijom  Čačanske rodne i  Čačanske lepotice  i koja poseduje njihova svojstva nalaze se na  porodičnom imanju porodice Urošević.

Tri generacije  porodice Urošević  koji su školovani prehrambeni tehnolozi  vode računa o celokupnom procesu proizvodnje. U procesu proizvodnje koriste sirovine iz sopstvenog zasada.

Sve voćne rakije  se neguju I odležavaju u buradma koja su napravljena od hrasta kitnjaka uzgajanog na planini Stolovi i Goč.

Vrhunske voćne rakije destilerije Tok su jedinstvenog karaktera i ukusa.

Trenutno u ponudi su voćne rakije koje se proizvode  u ograničenim serijama na godišnjem nivou.

– Tok® -šljivova prepečenica  stara 4 godine

-Zlatni Tok5®  šljivova prepečenica stara 5 godina. Proizvedena od najkvalitetnijih sorti šljive, Crvena ranka i Požegača.

Zlatni Tok 10®  šljivova prepečenica  stara 10 godina proizvedena od  sorti Požegača, Crvena ranka i Čačanska rodna.

Zlatni Tok 15®   proizvedena od  probranih plodova šljiva sorte Požegača, Crvena ranka, Čačanska rodna i Čačanska lepotica. Ova premijum rakija svoj kvalitet je  sticala sazrevajući 15 godina.

-Stom® – specijalna rakija travarica proizvedena kombinacijom šljivove prepečenice i lekovitih trava.

Kontakt telefon

011/ 35-75-148

https://www.tok.rs/

Na udaljenosti 80 km od Beograda , okruženo obroncima planina Rajac i Rudnik u selu Babajić nalazi se gazdinstvo i podrum Lukić. Poznato je da je područje Kolubarskog okruga pogodno za gajenje voćaka, naročito šljiva.

U gazdinstvu Lukić rakija od šljive  proizvodi se već više od jednog veka. Od voća posađenog na sopstvenom zemljištu ubiraju se plodovi za proizvodnju rakije.

Posle smtri najstarijeg člana porodice 2007 godine bračni par Slađana i Zvonko Lukić svu svoju ljubav i novčana sredstva uložili su u voće od koga nastaju rakije koje su pobrale brojne medalja na takmičenjima. Usavršavali su se, sticali znanja,  dugo učili o proizvodnji rakije, posećivali seminare i tražili savete od iskusnih ljudi.

Svakodnevno ulažu u tehnologiju, a ono što nihovu rakiju čini  unikatnom je najkvalitetnije voće. Dvostruka destilacija, primena savremenih tehnoloških postupaka u preradi voća, za rezultat imaju  rakije visokog kvaliteta.

Rakija posle destilacije sazreva i odležava u hrastovim buradma, zatim se puni i pakuje u ambalažu.

Kako bi asortiman voćnih  rakija upotpunili   u voćnjacima osim sorti šljiva Čačanka rodna, ranjača, požegača, timočanka i čačanska lepotica,  posadili su dunju, kajsiju i viljamovku.

Vinogradi Podruma Lukić prostiru se na površini od  3ha. Od sorti vinove loze gaji se šardone i pino noar, a podignuti su novi zasadi tamjanike.

Iz godine u godinu na sajmovima rakije  njihovi štandovi su sve posećeniji.

Zaštitni znak podruma je rakija stara dest godina pod nazivom  „Dekada“, proizvedena od  sorti šljiva ranka i požegača. Najstariji destilat ove rakije  je iz 1997.god. Na svim sajmovima i ocenjivanjima Dekada“ je odlikovana  velikom zlatnom medaljom za kvalitet.

Osim „Dekade“ proizvodni  asortiman porodice Lukić čine i rakija šljivova prepečenica stara tri godine, proizvedena od šljive ranke, požegače i čačanke rodne. Tu su i voćne rakije od dunje, kajsije, kruške Viljamovke, jabuke i loze.

Rakije podruma Lukić postigle su veliki uspeh ne samo u  Srbiji, već i u inostranstvu. Nihove rakije plasirane su na tržište  u Sloveniji, Nemačkoj, Kanadi i Velikoj Britaniji.

Dobitnici su brojnih nagrada i priznanja.

Kontakt podaci :

Podrum Lukić

Babajić

14240 Ljig, Serbia

Tel: +381 11 31 31 283

Fax: +381 11 36 12 870

Sladjana Lukić – Direktor

Mob: +381 64 15 14 624

Proizvodnja i prodaja:

Zvonko Lukić

Mob: +381 63 313 083

office@podrumlukic.rs

U porodici Plazinić  dobra rakija  se peče od pamtiveka. Vlasnik podruma Milan Plazinić proizvodnju rakije započeo je 1992. Uz primenu najnovijih tehnologija i saznanja o rakiji, u podrumu koji se nalazi ispod planine Jelice u selu Premeća  proizvodi se rakija od najkvalitetnijih sorti šljiva požegače, crvene ranke i dragačice.

Sunce, pogodna klima  i zemlja, kao i vredni žitelji doprineli su da ovo bude vekovima jedan od najpoznatijih voćarskih krajeva.

Od 1992 godine  svake godine, sa puno ljubavi u ovom podrumu proizvode se  destilacijom u tradicionalnim bakarnim kazanima, voćne rakije vrhunskog kvaliteta, od probranog voća iz  voćnjaka čačanskog kraja.

Voćne prirodne rakije  proizvedene u podrumu Plazinić  nakon pečenja  godinama odležavaju u hrastovim buradma, gde sazrevaju i dobijaju prepoznatljiv miris, aromu, i ukus. Rakije ovog podruma ne samo da su prepoznatljive po kvalitetu već i po lepoj ambalaži.

Stručnjaci za rakiju sve rakije proizvedene u podrumu Plazinić ocenili su veoma visokim ocenama.

Najskuplja rakija iz ovog podruma je  proizvedena daleke  1994. godine. Njena cena je 50 evra za pakovanje od 0,5l.  U podrumu, razume se, ima i vrednijih rakija, ali one zbog ograničene količine nisu za prodaju.

Rakije podruma Plazinić

PREMIUM Šljivovica (15god.)

Rakija proizvedena od probranih autohtone sorte šljive Dragačice. Rakija sazreva 15 godina u buradma od odabranog hrasta kitnjaka.

Šljivovica (8 god.)

Rakija proizvedena od probranih plodova autohtone sorte šljive Dragačice.Posle destilacije 8 godina sazreva u buradima od odabranog hrasta kitnjaka.

Šljivovica (3 god.)

Šljivovica prepečenica, proizvedena od  probranih  plodova autohtone sorte šljive Dragačice. Posle destilacije 3 godine sazreva u buradima od odabranog hrasta kitnjaka.

Dunjevača

Rakija proizvedena od  brižljivo probranih plodova dunje , koja nakon višegodišnjeg sazrevanja i negovanja u staklenim balonima dolazi do pravih ljubitelja i poznavalaca ovog pića.

Klekovača

Proizvedena je tradicionalnim postupkom od destilata odabranih sorti šljiva oplemenjenih plodovima kleke.

Travarica

U travarici porodice Plazinić skladno se prepliću mirisi lekovitog bilja i starih šljivovica.

Višnjevača – liker

Voćni liker od višnje, proizveden je od skladno ukomponovanih rubin crvenih macerata plodova višnje, višnjevog destilata i šećera.

Vilijamovka

Svaki plod kruške je brižljivo odabran. Destilacijom u  tradicionalnim bakarnim kazanima dobijena je vilijamovka koja tek posle višegodišnjeg sazrevanja i negovanja dolazi do ljubitelja rakije od kruške.

Jabukovača

Rakija proizvedena od mešovitih sorti jabuka uzgajanih  na  osunčanim padinama planine Jelice. Rakija prefinjene arome i mekoće.

Malinovača

100% prirodna rakija od maline, divnog  ukusa i mirisa. Dobijena je maceracijom zrelih malina u destilatu maline. Voćna rakija jedinstvenog ukusa.

Kajsijevača

Prirodna kajsijevača, proizvedena  od najslađih i po aromi najlepših plodova kajsije iz suncem obasjanih voćnjaka.

Orahovača

Prirodna voćna rakija nastala maceracijom mladih orahovih plodova u osmogodišnjim šljivovim destilatima. Aromatičan i prijatan ukus daje posebnost ovoj rakiji.

Rakija je piće koje se najviše pije u našoj zemlji. To je naš brend na koji smo svi veoma ponosni. Činjenica je da široke mase o ovom piću veoma malo znaju.

Ilija Malović i Zoran Radoman već duži niz godina  su prijatelji, kolege i autori jedinog bloga o rakiji pod imenom  Rakija Uglavnom u kome su promovisali  rakijsku kulturu, i otkrili zablude koje vladaju o ovom piću.

Nakon višegodišnjeg istraživanja o istorijatu, proizvodnji , tehnologiji i vrstama rakije uz pomoć Vladimira Dulovića napisali su knjigu Rakija u kojoj ćete na jednom mestu saznati sve o ovom tradicionalnom piću našeg naroda.

Autori knjige su kroz zanimljive tekstove, na jednostavan i pristupačan način prikazali istorijat nastanka rakije, objasnili šta je to rakija, način njene destilacije, odležavanja, popravljanja njenog kvaliteta i sazrevanja.

U tekstovima ćete se upoznati sa vrstama rakije, kao i sa vrstama voća od koga se ona proizvodi. Saznaćete kako se rakija konzumira, sa kojim se hranom slaže. Upoznaćete se i sa retkim vrstama rakije za koje ste verovarno čuli ali niste imali prilike da ih konzumirate.To su rakije dudovača, koja se pravi od duda, rakija od dinja, rakija drenovača proizvedena od drena, rakija od oskoruša, mukinja i brekinja.

Ljubitelji kuvane rakije poznate kao šumadijski čaj naći će originalne recepte za ovo piće koje se pije zimi uz obavezno meze. Kuvanoj rakiji se pripisuje i lekovito svojstvo, da ima sposobnost da leči nazeb kijavicu i groznicu.

Takođe u knjizi možete naći i recepte za rakijske koktele, koji su obogaćeni sjanim fotografijma.

Upoznaćete si i sa destilerijama rakijskih kombinata Navip, Prokupac, Rubin i Takovo. Pročitaćete i o čuvenim manastirskim destilerijama Manastir Bukova, Manastira Kovilj i Manastira Delić i o njihovim najpoznatijim rakijama.

1985. godine nastale su prve privatne destilerije koje su obogatile rakijsku ponudu i dokazale da šljivovica može da postane važan brend naše zemlje.

Predstavljeno je nekoliko privatnih destilerija i hjihove najpoznatije rakije.

Po istraživanjima autora knjige najzanimljivije i najuzbudljivije rakije u Srbiji proizvode se u malim porodičnim podrumima  koji se nalaze od severa do juga Srbije. Svaki od ovih malih porodičnih podruma ima svoj lični rakijski pečat. Rakija proizvedena u malim destilerijama ima potencijal koji se ne može uporediti sa rakijom  iz masovne proizvodnje.

Kada pročitate o malim porodičnim podrumima, možda čete poželeti da odete i na licu mesta je degustirate, naučite od vlasnika kako se proizvodi, od kog voća, kako se pije, i uz kakvu se hranu najbolje slaže.

Širom Srbije  održavaju se brojni festivali i manifestacije posvećeni rakiji. U knjizi su navedene sve značajnije  rakijske manifestacije i festivali, kao i datumi i mesto njihovih održavanja.

U ovoj knjizi  naći ćete brojne zanimljivosti  i podatke, poput podatka da je najveći proizvođeč šljive i rakije šljivovice krajem XIX veka bila  Srbija, da je  naša najstarija rakija bila ona proizvedena od grožđa, poznata pod imenom komovica, da je  čokanj koji je u današnje vreme simbol za rakiju, nekada se koristio  isključivo za ispijanje meke rakije, koja je često  bila neprijatnog mirisa.

Svi tekstovi obogaćeni su predivnim fotografijama Dragana Bosnića.

Knjigu je izdala  Mladinska knjiga Beograd.

Značajno mesto u tradiciji našeg naroda  ima rakija, a knjiga Rakija zaslužuje da se nađe u  kućnoj  biblioteci  ljubitelja ovog pića.

Slika pruzeta sa Blog Rakija, uglavnom

Rakija je naše srpsko tradicionalno piće , koje  se služi gostima i jedna od stvari koje se preporučuje strancima da obavezno probaju kada se nađu u našoj lepoj Srbiji. Da li se zapravo dovoljno zna o ovom piću?

Za one koji  žele da saznaju više detalja o rakiji preporučujemo da posete blog  Rakija uglavnom  koji daje odgovore na pitanja šta sve treba da znate o rakiji i šta je dobra rakija.

Blog se za veoma kratko vreme našao na vrhu lestvice medija koji promovišu ovo nacionalno piće, a ujedno je postao svojevrsna baza podatka o vrhunskokvalitetnim  srpskim rakijama.

Blog koji je posvećen degustaciji i ocenjivanju rakija koje se proizvode u našoj zemlji  čiji su autori  diplomirani sociolozi  Ilija  Malović i Zoran  Radoman, nastao je zahvaljujući njihovoj želji da predstave srpsku rakiju na pravi način.

Ideju za blog su dobili  2013 godine dok su istraživali  da li  se na internet mogu naći tekstovi o degustaciji i ocenjivanju srpske rakije. Osim oskudnih  izveštaja sa  sajmova i manifestacija, na internetu nisu našli nijedan sajt koji se na kreativan i ozbiljan način bavi promovisanjem ovog nacionalnog pića. Krenuli su na putovanje kroz Srbiju i počeli da pišu tekstove.

Na blogu Rakija uglavnom  se nalaze  tekstovi koji se bave  ocenjivanjem domaće rakije  kao što se to radi na poznatim svetskim blogovima o viskiju, burbonu, konjaku i drugim jakim alkoholnim pićima.

Posle istraživanja, počeli  su da pišu impresije o rakijskim brendovima, to preneli u tekstove na blogu  uz fotografije i kreirane recenzije. Svaki tekst je napisan sa razumevanjem. U pričama objavljenim na blogu se  objašnjava, ohrabruje, podučava.

Ilija i Zoran na  rakijskim događajima, organizuju rakijske časove kojima prisustvuju ljubitelji, entuzijasti i zainteresovani građani, sudeluju kao  ocenjivači na rakijskim festivalima. Pravi su promoteri onoga što treba da bude ponos jedne nacije.

Dobiti pohvalu  na blogu  Rakija uglavnom za proizvođače rakije  znači mnogo više nego  osvajanje medalje na bilo kom rakijskom festivalu. Pohvalu mogu dobiti samo oni koji  tokom proizvodnje  poštuju osnovne  tehnološke, receptivne, higijenske zahteve.

U Srbiji se proizvodi  dosta rakije koja nije sjajnog kvaliteta. Ilija I Zoran  obožavaju rakije neregistrovanih  proizvođača, ali koji se legalno pojavljuju na rakijskim  festivalima i sajmovima. Po njihovom mišljenju  to su najbolje rakije koje se proizvode u Srbiji.  Na blogu možete pročitati tekstove o rakijama proizvedenim od autohtonih sorti kojih je sve manje i koje biološki nestaju. To su rakije proizvedene od madžarke, trnovače crvene ranke, moravke.

Zahvaljujući njihovom blogu u Srbiji se stvorila rakijska scena, na kojoj su na svetlost dana izašle rakije vrhunskog kvaliteta, koje mogu da pariraju najpoznatijim svetskim žestokim pićima. Cilj autora bloga je  bio   unapređenje rakijske scene i promovisanje rakijske kulture, kao i otkrivanje zabluda koje vladaju o ovom piću, a koje su prisutne u svakodnevnom životu, što se tiče  proizvodnje, služenja  i konzumiranja .

Zahvaljujući razgovorima  sa proizvođačima i stručnjacima, obilasku rakijiskih  manifestacija  autori bloga svojim čitaocima su u prilici da predoče  neke od ustaljenih grešaka koje se tiču služenja i konzumiranja rakije.

Zato  ako imate želju da shvatite, razumete i zavolite rakiju, pratite  blog „Rakija uglavnom“. Mnoge stvari u vezi rakije će vam biti jasne. Vaša  kultura pijenja rakije će biti promenjena  i prilagođena  vrhunskom kvalitetu ovog pića.

Mi iz  www.dragstor.com smo veliki ljubitelji i uživaoci rakije (prave , dobre) kojih ima  sve više na našu veliku radost.  I dalje ćemo predstavljati  proizvodjače i promotere prave  rakije, ne bi li na taj način  bar malo pomogli da rakija postane svetski poznat brend.

Sve naše pohvale za ova dva zaljubljenika u rakije, i za ono sta i kako rade.

Minićeva kuća rakije

Na području Trepče familija Minić živi duže od dva i po veka, a proizvodnjom rakije se bavi od pamtiveka. Još osamdesetih godina dvadesetog veka Stanimir Minić Cane odlučio je da unapredi ovaj porodični posao, i počne da se ozbiljnije bavi pečenjem rakije . U tom poslu nasledio je oca i dedu. Osim rakije od šljive odlučio je da se bavi preradom drugog voća i pečenjem rakije od njega. Danas u njegovom domaćinstvu u Trepči sve je podređeno rakiji, pa se i porodična kuća zove „ Minićeva kuća rakije“. Njegovi poslednji izumi su rakija od banane i futoškog kupusa.

Voće od koga se prave rakije otkupljuje se, ali se strogo vodi računa o geografskom poreklu svakog kupljenog ploda. Svo otkupljeno voće je sa južnih padina Vujna Suvobora i Rudnika, a dren, oskoruša i kruška takiša sa Goča. Voće se otkupljuje od proizvođača čiji se voćnjaci nalaze na nadmorskoj visini većoj od 600 metara, gde nema zagađenja.

Voćne rakije se prave od zdravih jestivih plodova kojima je otklonjena koštica. Damske rakije od trešnje, kajsije, breskve, divlje jagode, idealne su za spravljanje koktela. Rakija od breskve proizvodi se na originalan način, do kojeg je Stanimir došao dugogodišnjim istrajnim bavljenjem ovim poslom.

Ove izuzetne rakije prave se od najkvalitetnijeg voća sa sunčanih padina iz okoline Gornje Trepče.

Proizvodnjom kvalitetnih rakija od voća Minić se bavi više od 30 godina. U Minićevoj kući rakije uvek se radi i svake godine tržištu se ponudi nešto novo i kvalitetno. Do sada je izbacio 28 retkih vrsta voćnih rakija. Na Novosadskom sajmu 2014 izložena je rakija od Futoškog kupusa. Oni koji su imali priliku da konzumiraju ovu rakiju izjavili su da ništa originalnije nisu probali u životu. Poslednje dve tri godine u opticaju su rakije od borovnice,brusnice i ribizle. Nema voća sa Suvobora, Rudnika ili Vujna koja nije prošla kroz Canetov lampek. U podrumima Minićeve kuće rakije u originalnim pakovanjima, čiji su zatvarači voskom zapečaćeni, nalaze se retke rakije od drena, trnjina, oskoruše, kupine, dinje.

Minićeva kuća rakije poznata je širom sveta upravo po voćnim rakijama, koje su od strane stručnih žirija na mnogim međunarodnim i domaćim takmičenjima ocenjene za kvalitet i odnele brojne nagrade. Rezultate svoga rada ovekovečila je i dokazala na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima na kojima redovno osvaja medalje.

Od 2005 godine kada je prvi put učestvovala na Novosadskom sajmu Minićeva kuća rakije nagrađivana je visokim priznanjima za kvalitet. Poslednjih godina gotovo da nema nadmetanja za najbolju srpsku rakiju u našoj zemlji, a da Stanimir Minić nije osvojio jedno od prva tri mesta. I na Novosadkom sajmu 2014 rakija od šljive nagrađena je velikom zlatnom medaljom a rakija viljamovka zlatnom medaljom Novosadskog sajma.

Po rečima vlasnika Stanimira Minića najdraže osvojene medalje su:

-Velika zlatna medalja u Novom Sadu

-Šampion kvaliteta u Knjaževcu sa ocenom 19,20

-Šumadijska kraljica sa ocenom 19,06

Iza posebnih drvenih vrata u okviru Minićeve kuće rakije je jedan od prvih muzeja rakije po rečima gazde Stanimira jedinstven u svetu. U muzeju se čuvaju eksponati stariji i od jednog veka, rakije od 1912. do 1941. godine. Osim rakije koja je starija od jednog veka, posebno mesto u njegovoj kolekciji zauzima još rakija iz 1919. godine. Te godine rođen je Stanimirov pokojni otac. Tu rakiju Stanimir će ostaviti u nasledstvo pokolenjima.

Voćne rakije kuće Minić:

Šljiva

Rakija napravljena od prezrelih plodova šljiva Požegača ili Madžarka, crvene Šumadinke ili Ranke sa dodatkom Trnovače. Šljivovica se pravi kombinacijom starih autohtonih sorti šljiva.

Kajsija, Breskva, Vinogradarska šeptelija

Rakija dobijena od iskoštičenog i prevrelog voća, destilisanog u savremenom postrojenju za destilaciju. U kajsijevači kuće Minić osetićete najfinije arome kajsije čačanskog kraja.

Dunja

Rakija koja ima miris dunje sa ormara.

Kupina, Malina

Rakija od malina i kupina proizvedena je od plodova sakupljnijh na obroncima planine Vujan. Rakija prefinjene prirodne arome .

Oskoruša,Trnjina, Drenjina

Ovo voće od davnina se koristi kao lek. Rakija ispečena od ovih plodova ubranih na obroncima Vujna i Bukovika u sebi čuva prirodnu aromu ove planine.

Mušmula

Tradicionalna vrsta voća jedinstvenog ukusa od kojih je spravljena ova rakija naći će svoje mesto na tržištu voćnih rakija.

Trešnja, Višnja

Rakija proizvedena od plodova trešnje i višnje iz kojih je odstranjena koštica. Rakija fine arome koju možete piti i u prepodnevnim časovima i koja će probuditi sva vaša čuila.

Jabuka

Napravljena od jabuka sorte Gren Smit. Savremenom tehnologijom dobijena je rakija koja ima prefinjen buke i pitkost. Svrstava se u sam vrh srpskih voćnih rakija.

Banana

Rakija egzotičnog ukusa napravljena po šumadijskoj recepturi.

Nektarina

Zbog visokog procenta šećera, nektarina iz Šumadije se pokazala kao idealna osnova za proizvodnju rakije. Rakija prefinjene arome i mekoće. Proizvedena je u najsavremenijem postrojenju za destilaciju .

Šumska jagoda

Od šumske jagode ubrane na obroncima Vujna i Rudnika napravljena je ova jedinstvena rakija na tržištu, u kojoj se ogleda spoj tradiciije i moderne tehnologije.

Travarica, Klekovača, Orahovača

Od davnina se rakiji pripisuju lekovita svojstva. Iz tog razloga Minićeva kuća rakije je tržištu ponudila rakiju koja se proizvodi od destilata drenjka, mladog oraha i 17 vrsta lekovitih biljaka koje su sakupljene na Rtnju. Rakija blagotvornog dejstava i nesvakidašnje arome

Stanimir Minić

Gornja Trepča (10 km daleko od Cacka)

Tel:032 824 193

Mob:063 746 8246

Sajt: http://www.miniceva.info/

Na dvadeset kilometara udaljenosti od Novog Sada nalazi  se manastir Kovilj.  Osnovan je u 12 veku, a njegov osnivač je  Sveti Sava. Manastir Kovilj je znameniti manastir Srpske pravoslavne crkve podignut  u čast svetih Arhangela Mihaila i Gavrila. Pod zaštitom  je države kao spomenik kulture od  1949. godine.

Mala kapelica posvećena Svetoj Petki, i velika kapela posvećena Atonskim Svetiteljima na Svetoj Gori nalaze se  u sklopu manastira.

Manastire ne čine objekti, nego zajednice ljudi koje u njemu žive.

Po rečima igumana manastira Kovilj  episkopa jegerskog Porfirija, manastir je zajednica ljudi koji su renjeni strelom ljubavi božje do te mere da su spremni da se odreknu svega što ovaj svet nudi i da dođu na jedno mesto koje je mesto molitve, gde se kroz molitvu izgrađuje mir između Boga i čoveka, između čoveka i čoveka i između čoveka i prirode.  U manastiru se uspostavlja mir i u samom čoveku,  harmonija između njegovog duhovnog i materijalnog.

Manastir Kovilj je jedan od najbrojnijih muških manastira.  Bratstvo manastira Kovilj broji 30 monaha, od kojih polovina ima visoko obrazovanje.

Sem što su posvećeni duhovnom životu, monasi  imaju i niz svakodnevnih aktivnosti. Slikaju ikone, prve sveće, bave se voćarstvom, proizvodnjom meda, rakije, sira, uzgajanjem suncokreta, kukuruza. U manastiru postoji i mala ergela konja.

Manastir Kovilj  široj javnosti je postao poznat po tv emisiji ,,Bukvar pravoslavlja” koja se  na  prvom  programu RTS emitovala skoro deset godina.  Posle emitovanja Bukvara pravoslavlja veliki broj ljudi dolazio je u manastir. Neki od njih zbog potrebe da se ispovedaju, neki  radi duhovnih razgovora, ali bilo je i onih koji su imali  egzistencijalne, duhovne, psihološke i druge probleme. Razgovori sa duhovnicima mnogima su pomogl.

Monasi manastira Kovilj  poznati su po manastirskoj rakiji  koju sami prave od voća iz manastirskih voćnjaka.

Više od 600 hektara šume, 260 hektara poljoprivrednih površina i 70 hektara vodene površine u posedu su manastira Kovilj .

Rakije manastira “Kovilj” nadaleko su čuvene.  U destileriji manastira Kovilj  proizvode se izuzetne voćne rakije:  dunjevača, viljamovka i kajsijevača, kao i slatki liker od zelenog oraha. Stari vinjak i rakija od jabukovog vina koji odležavaju u hrastovom buretu tri  i više godina ekskluzivni su proizvodi  manastira.

Nakon brojnih degustacija na štandovima više od 50 izlagača, posetioci V Rakija Festa  glasali su i za najboljeg proizvođača proglasili Manastir Kovilj.

 Rakija od jabukovog vina se pravi od cedjenog soka jabuke. Sok se ostavi da fermentira, fermentacijom nastaje jabukovo vino, koje se zatim  peče i pretvara u rakiju veoma specificnog ukusa. Zatim se rakija skladišti  u hrastovu burad, gde odležava više godina.  Rakija od jabuke može da se pije kao aperitiv ali i kao dizestiv.

Rakije proizvedene u destileriji manastira Kovilj.

Dunjevača

Manastirska dunjevača vrhunskog kvaliteta,  zlatno žute boje sa očuvanim voćnim ukusom i mirisom. Može se služiti kao aperitiv ili dižestiv. Zbog osvežavajućeg  bukea dunje  odlično se slaže sa voćem i kolačima.  Servira se rashlađena na temperaturu podruma.

Kajsijevača

Bezbojna  rakija od kajsija sa očuvanim voćnim ukusom i mirisom. Može se služiti kao aperitiv ili dižestiv. Zbog osvežavajućeg bukea kajsije slaže se sa voćem i kolačima Servira se rashlađena na temperaturu podruma.

Napravljena od zrelih plodova kajsije, koji se očiste i samelju a zatim ostavljaju da fermentiraju 3 nedelje. Rakija kajsijevača  se peče na tradicionalni način uz upotrebu savremene tehnologije

Liker zeleni orah

Sladak i blag liker, napravljen tako što se  plodovi nezrelog oraha, odnosno zelena kora kuvaju i dodaju rakiji. Zeleni orah daje likeru  prijatnu aromu i boju. Zbog blagog ukusa, slatkoće i naglašenog prijatnog mirisa služi se kao dižestiv posle jela. Servira se rashlađen na temperaturu podruma.

Viljamovka

Izvanredna rakija, vrhunskog kvaliteta  ispečena na tradicionalan način od kruške viljamovke.  Može se služiti  kao aperitiv ili dižestiv. Servira se rashlađena na temperaturu podruma.

Duška Vickova 58, Kovilj

Tel: +381 (0)21 298 8020; fax: +381 (0)21 298 9699

E-mail: kovilj@eunet.rs