Novi Sad, 18. juna 2015 – Posetioci medjunarodnog festivala vina “Interfes” u Novom Sadu. Medjunarodni festival vina “Interfes”, koji ove godine belezi 12. izdanje, poceo je danas u Novom Sadu i trajace do 20. juna. FOTO TANJUG / JAROSLAV PAP / bb

Nije poznato kada je popijena  prva čaša vina, ali jedno je sasvim sigurno,  vino se oduvek smatralo Božjim darom.

Tradicionalno okupljanje  proizvođača vina, turističkih organizacija i svih onih koji se bave proizvodnjom, distribucijom i promocijom vina je svake godine na Interfestu u Novom Sadu.

Interfest je internacionalna  manifestacija na kojoj se promoviše vinska kultura i vinski proizvodi  sa teritorije  Srbije kao i  uže vinarske regije. Na ovoj manifestaciji je veliki broj učesnika  kako iz naše zemlje tako i iz Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije, Portugala, Italije, Španije i Austrije i Rumunije.

U okviru Interfesta osim izlaganja i degustacije vina održavaju se stručna  i edukativna predavanja iz oblasti proizvodnje vina, a za učesnike festival organizuje obilazak Novog Sada i okoline.

Posetioce  očekuje veliki izbog najkvalitetnijih vina iz zemlje i inostranstva kao i bogat kulturno-umetnički program.

Osim vina na festivalu se predstavljaju i svoje proizvode izlažu i proizvođači rakije i  drugih jakih alkoholnih pića.

U Srbiji se zadnjih godina pojavio veliki broj vinarija koje imaju mogućnost  da svoja  nova vina promovišu na ovoj  međunarodnoj  manifestaciji.

Posetioci  Interfesta u prilici  su da uživaju u najkvalitetnijim vinima iz zemalja regiona, ali i u portugalskim, austrijskim, italijanskim i  španskim vinima.

Pored bogate ponude vina, posetioci Interfesta mogu  da uživaju i u gastronomskom kutku, gde imaju priliku da probaju specijalitete nacionalne I internacionalne kuhinje.

Intefest je odlična prilika da se piju vina koja volite, ali i prilika da se probaju nova, drugačija vina, koja vinoljupci nisu imali prilike ranije da probaju. Ideja samog festivala i jeste da veliki broj ljudi  degustira što više vina različitih ukusa, i da ubuduće zna da odabere najbolje.

Interfest se održava od 2004 godine, punih jedanest  godina,  i ono što je karakteristično za ovaj festival je da svih ovih godina on ima svoje verne učesnike, kako izlagače tako i posetioce.

Posetioci Interfesta su sve brojniji. Ovo je festival za sve generacije, koje dolaze na festival kako bi uživali  u vinima koja potiču iz više zemalja i koja nose duh i ukuse svojih područja.

Interfest festival, prema oceni medija spada u najveće događaje u Novom Sadu. Svake godine ovaj festival poseti veliki broj  ljubitelja vina. Iz godine u godinu broj  učesnika festivala se povećava, broj posetilaca takođe, festival ima sve veću  medijsku podršku,  pa su to razlozi zbog kojih se Interfest festival ubraja u najznačajnije i najveće vinske festivale u regionu.

Tokom festivalskih dana organizuju se  specijalne degustacije, radionice i prezentacije za  prave poznavaoce i ljubitelje vina, enologe i profesionalce  iz vinske industrije.

Interfest predstavlja odličan komunikacijski kanal između proizvođača vina i najšire publike.

Festival se održava na otvorenom  u samom centru Novog Sada na Trgu Slobode. Radno vreme festival je od 19 sati do ponoći.

Pokrovitelji Inerfest festival su  Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Grad NoviSad , uz podršku Izvršnog veća Vojvodine.

Možda baš na ovom festivalu otkrijete neka posebna svojstva vina o kome ste samo maštali. Mogućnosti su neslućene, a izbor je Vaš.

INTERFEST

Vojvode Šupljikca 51

Beograd 11000

Tel: +381 11 38 35 818

E-mail: office@interfest.org.rs

Sajt: www.interfest.org.rs

Vašar u Topoli  održavao se još u  19 veku, u vreme vladavine kneza Aleksandra Karađorđevića , i  preteča je manifestacije Oplenačka berba. Od 1962 godine, kada je ova manifestacija pod ovim nazivom prvi put održana, do dana današnjeg svake godine u oktobru mesecu  ovaj tradicionalni festival  u Topoli  okupi veliki broj turista u slavu grožđa i vina. Oplenačka berba se tradicionalno održava svake jeseni u ovoj Šumadijskoj varošici kao dokaz tradicije proizvodnje vina na ovim prostorima. U okviru ove manifestacije  organizuje se međunarodno takmičenje u ocenjivanju vina i rakije, izlažu  i prodaju proizvodi izrađeni u domaćoj radinosti ,organizuju se izložbe, koncerti, takmičenje za Prvu harmoniku Srbije. Mnogi od proizvođača na manifestaciji u Topoli pronađu poslovne partnere i nove kupce za svoje proizvode.

Proizvođači grožđa, vina, rakije, suvenira, predstavnici starih zanata, izlažu svoje proizvode  na ulicama Topole, a početak manifestacije  tradicionalno se ozvaničava pucnjem iz Karađorđevog topa. Oplenačka berba se odvija u centru Topole, duž glavnih ulica, od Vinskog trga preko Vinske ulice do Karađorđevog grada na Oplencu.

Veliki broj izlagača posetiocima Oplenačke berbe  predstavi svoje proizvode: grožđe, vino i rakiju. Tokom tri dana koliko traje festival  posetioci mogu videti  izložbu domaće radinosti, izložbu grožđa, voća i ostalih poljoprivrednih proizvoda. Brojne kulturno zabavne manifestacije kao što su saborsko poselo, takmičenje na harmonici, izložbe slika, koncerti kulturno-umetničkih društava  prate Oplenačku berbu.  U Srbiji se svake godine  održava veliki broj sličnih manifestacija. Oplenačka berba svrstana je u pet najznačajnijih i najposećenijih manifestacija u Srbiji. Topola ima  bogato istorijsko nasleđe, kulturne sadržaje, vinski turizam,  pa stoga ne čudi  da godišnje privuče veliki broj  posetilaca. Na turističkoj mapi Srbije Topola zauzima značajno mesto.

Deo ove manifestacije je i Sabor narodnog stvaralaštva Srbije, koji je prava atrakcija za posetioce Oplenačke berbe, i koji predstavlja krunu u očuvanju  narodnog stvaralštva. Svečani defile ulicama Topole svih učesnika  Sabora označava početak Sabora narodnog stvaralaštva. Učesnici Sabora narodnog stvaralaštva su  brojne izvorne pevačke i igračke grupe i instrumentalisti, pobednici na smotrama narodnog stvaralaštva održanih tokom čitave godine  širom Srbije.

Za Oplenačku berbu postoji veliko interesovanje medija. Svake godine elektronski i štampani mediji emituju direktne ili odložene emisije i reportaže o ovoj značajnoj privredno- turističkoj manifestaciji.  Po oceni posetilaca i organizatora Oplenačka berba, iz godine u godinu značajno podiže nivo i  što se tiče kvaliteta i ponude sadržaja programa, sve sa namerom da svaki posetilac bude zadovoljan.

U okviru manifestacije Oplenačka berba organizuju se međunarodna takmičenja:

– međunarodno takmičenje u ocenjivanju vina i rakija

– međunarodni festival Prva harmonika Srbije “Oplenački zlatni grozd”.

Osim ova dva  međunarodna takmičenja, na Oplenačkoj berbi  održava se takmičenje i u sledećim kategorijama:

-najautentičniji stari zanat

-prepoznatljiv suvenir

– stalnost u pojavljivanju

-najkompletnije predstavljanje.

U dane festivala mnogobrojni gosti  mogu uživati osim  u vašarskim đakonijama, i u grožđu iz oplenačkih vinograda, pečenju, svadbarskom kupusu, kvalitetnom starom i mladom vinu, provoditi se uz bogat kulturno umetnički program i pazariti.

Topola je danas  razvijen šumadijski turističko-kulturni centar. Oplenačka berba predstavlja brend Topole i Šumadije.

Opština Topola, Savez amatera Srbije i Turistička organizacija “Oplenac” iz Topole su  pokrovitelji ove manifestacije.

Nekada su sajmovi baš kao i danas bila  mesta komercijalnih i poslovnih susreta  na kojima je osim trgovine  bilo i zabave.

Najznačajniji događaji  u godini za zanatlije i trgovce bili su vašari i sajmovi.Trgovalo se i poslovalo od sajma do sajma.

Od 11. do 26. avgusta 1923. godine održana je Prva novosadska izložba, koja je označila početak organizovanja sajamskih manifestacija  u Novom Sadu. Prva novosadska izložba se ujedno  smatra  i prvom u postojanju Novosadskog sajma.

Novosadski sajam je prerastao u opštejugoslovensku komercijalnu ustanovu 1953. godine

Od sedamdesetih do devedesetih godina 20 veka Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu je zabeležio  svoje zlatno doba. Zbog velikog broja izlagača iz tadašnje Jugoslavije i inostranstva, ovaj sajam se svrstavao među najznačajnije u svetu.

2006 godine otvoren je Kongresni centar „Master“ čija je izgradnja počela 2001, pa su se stekli uslovi  da  Novosadski sajam  krene  sa organizovanje modernih sajmova  Na ogromnom prostoru površine 300.000 m2 , od kojih je 60.000 m2 paviljona,  i preko milion posetilaca godišnje  Novosadski sajam je postao stecište modernih sajmova.

Svake godine na Novosadskom sajmu  u prolećnom terminu održava se  Sajam vina piva i rakije, koji izaziva veliko ineresovanje  publike. Veliki broj izlagača prijavljuje se na sajam jer su prepoznali poslovne mogućnosti koje  im ova manifestacija nudi.

U vreme trajanja sajma održavaju se skupovi i predavanja, o prizvodnji i plasmanu pića uz učešće eminentnih stručnjaka.

Na Sajmu vina, piva, rakije, upriličene su izložbe i degustacije, dok proizvođači imaju  priliku da ostvare neposredni kontakt sa ugostiteljima, hotelijerima i predstavnicima velikih trgovinskih lanaca.

Tokom Sajma organizuje se  i ocenjivanje kvaliteta izloženih proizvoda u četiri kategorije:

-vina

-vina zanatskog tipa proizvodnje

-jaka alkoholna pića

-jaka alkoholna pića zanatskog tipa proizvodnje.

Jaka alkoholna pića i vina  koja su ispunila uslove za stavljanje u promet za neposrednu potrošnju mogu se prijaviti za ocenjivanje kvaliteta. Preduzeća kao i individualni proizvođači  koji se bave proizvodnjom vina i jakih alkoholnih pića mogu se prijaviti za ocenjivanje kvaliteta. U ocenjivanju kvaliteta mogu učestvovati i naučnoistraživačke ustanove.

Ocenjivanje kvaliteta vina

Ocenjivanje kvaliteta vina vrši se po metodi pozitivnih bodova, koja je prihvaćena  od Međunarodne organizacije za vinovu lozu i vino (OIV) i Međunarodne unije enologa. Ocenjivanje kvaliteta vina vrši stručna komisija, izabrana od organizator ocenjivanja.U radu svakog degustatora mora biti obezbeđena apsolutna anonimnost.

U prostoriji u kojoj se vrši degustacija vina  mogu biti samo osobe koje su predviđene organizacijom rada degustacije. Temperatura prostorije u kojoj se vrši degustacija je između 18 i 22 stepena Celzijusova. Boce sa vinom  otvaraju se van uvida degustatora u susednoj prostoriji. Anonimnost uzorka je apsolutno zagarantovana. Iz tog razloga boce sa vinom su u omotu od belog platna.

Uzorci vina se ocenjuju sledećim redosledom:

– prema boji -bela vina, ružica, crna vina, crvena vina

– prema sadržaju šećera -suva vina, polusuva vina, poluslatka vina, slatka vina

– prema aromi -prvo neutralna vina, pa vina od aromatičnih sorti.

Temperatura vina treba da bude:

-bela, ružica i desertna vina 10 – 12 stepeni

-crna i crvena vina 15 – 18 stepeni

-biseri, gazirana i penušava vina 8 – 10 stepeni

Vina koja nisu eliminisana iz ocenjivanja na osnovu konačnog broja pozitivnih bodova  dodeljuje se priznanje:

-Velika zlatna medalja za osvojenih od 90 do 100,00 bodova

-Zlatna medalja  za osvojenih od 85 do 89,99 bodova

– Srebrna medalja za osvijenih od 80 do 84,99 bodova

-Bronzana medalja za osvojenih od 75 do 79,99 bodova

Za priznanje ŠAMPION KVALITETA GRUPE VINA. Može se kandidovati najbolje ocenjeno vino u svakoj kategoriji.

Ocenjivanje jakih alkoholnih pića

Pre ocenjivanja kvaliteta, uzorci jakih alkoholnih pića razvrstavaju se po grupama. Novosadski sajam imenuje stručnu  komisiju koja vrši ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića, degustacijom po sistemu 20 pozitivnih bodova.

Ocenjenim uzorcima jakih alkoholnih pića na osnovu ukupnog broja bodova sajam dodeljuje sledeća priznanja:

-Velika zlatna  medalja od 18,51 do 20,00 bodova

– Zlatna medalja  od 18,01 do 18,50 bodova

– Srebrna medalja od 16,01 do 18,00 bodova

– Bronzana medalja  od 14,00 do 16,00 bodova

Za priznanje ŠAMPION KVALITETA U GRUPI JAKIH ALKOHOLNIH PIĆA kandiduje se najbolje ocenjeno jako alkoholno piće u svakoj grupi.

Prof. dr Ninoslav Nikićević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu 30 godina neprekidno  sarađuje  sa Novosadskim sajmom. 11 godina je bio sekretar, 9 godina član komisije a od 2005 je stalni  predsednik Komisije za ocenjivanje kvaliteta jakih pića na Novosadskom sajmu. Po rečima profesora  Nikićevića sistem ocenjivanja,  uglavnom svuda u svetu jakih alkoholnih  pića vrši se sabiranjem ocena osnovnih parametara: boje, bistrine, tipičnosti, mirisa i ukusa.

Jedan od brendova Srbije je i šljiva. Sajam šljiva Osečina je tradicionalna privredno turistička manifestacija posvećena šljivi i proizvodima od šljive. Sajam se održava od 2006, svake godine poslednjeg vikenda u avgustu.

Ova manifestacija  svake godine zavređuje sve veću pažnju kako institucija, tako i medija i država u regionu. Preko svojih resornih ministarstava Vlada Srbije je  institucionalni pokrovitelj Sajma.

Osečina se nalazi na 130km od Beograda na putu Valjevo-Loznica, u blizini gradova Valjeva, Loznice i Šapca.  Prva asocijacija na Osečinu je šljiva,  jer je ovo opština među šjlivama, sa preko milion stabala šljiva. U čast šljivi  organizuje se  Sajam šljiva koji je dobio međunarodni karakter jer na njemu izlažu  poljoprivrednici  Srbije, kao i izlagači iz zemalja u okruženju. Sajam šljiva Osečina obiluje zanimljivim događajima.

Tokom tri dana  koliko traje sajam, svoje proizvode i usluge veliki broj izlagača  iz Srbije  zemalja regiona, i šire  predstavlja posetiocima sajma. Na brojnim stručnim prezentacijama i predavanjima koja se održavaju u toku sajma  poljoprivredni proizvođači imaju priliku da se upoznaju sa najnovijim  dostignućima i novim tehnologijama  u oblasti voćarstva. Osim stručnog i privrednog dela turistička organizacija i opština Osečina za posetioce sajma organizuje bogat kulturno- zabavan program, namenjen  dobrom raspoloženju posetilaca i učesnika Sajma, kao i obilazak  turističkih atrakcija u Osečini i njenoj okolini.  Na sajmu se održava i berza voća, na kojoj svoje proizvode predstavljaju  poljoprivrednici, kao i prestižno takmičenje proizvođača rakije. Na sajmu za vredne nagrade takmiče se majstori starih zanata voćari, prerađivači i preduzetnici. Kategorije takmičenja su: najbolji voćar, najkvalitetnija rakija, originalni proizvod od šljiva.

Sajam promoviše prerađivačku industriju i preradu šljive. Štandovi na Sajmu šljiva su prepuni jer je Osečina  centar šljivarstva Srbije. Osečani  očekuju da do 2020. godine Osečina bude najveći proizvođač šljive sa zaštitnim geografskim poreklom. Svake godine uvećavaju se zasadi šljive u Osečini ali i broj sušara. Osečina je poznata  kao prestonica suve šljive. Suve šljive, pekmez bez aditiva, kolač od šljiva , prirodni energent „karaban”, domaća rakija su prepoznatljivi brendovi podgorske šljivarske proizvodnje. Svi ovi proizvodi su napravljeni po tradicionalnoj recepturi, 100% su  prirodni, bez konzervansa, sa neponovljivom aromom, i simbol su zdrave hrane. Ove proizvode posetioci sajma mogu da degustiraju i  po povoljnoj ceni pazare.

Sajam šljiva  u Osečini je pokazatelj  da sela i gradovi  u Srbiji mogu dobro da žive od svog rada i da se razvijaju.

Na sajmu svoje najkvalitetnije proizvode predstavljaju  izlagači  iz regiona. Na stotinak izložbenih štandova svoje mesto nađu kako šljive u svežem stanju tako i brojne prerađevine, koje  će postati ili već jesu brendovi ovog kraja Sajam svake godine poseti  veliki broj privrednika, javnih ličnosti iz oblasti politike, kulture, sporta, medija, nevladinih organizacija. Osečina pruža gostoprimstvo hiljadama gostiju svake godine u dane sajma. Osečina je pitom gradić i na svakom koraku možete uživati u blagodetima turističke ponude koju  ovo mesto nudi . Gostoljubivi domaćini će vas sačekati sa čašicom rakije i punim korpama šljiva koje možete okusiti samo u ovom kraju.

Sajam šljiva Osečina je jedan od najznačajnijih voćarskih sajmova u Srbiji i regionu. Svi prateći događaji na sajmu su vrlo lepo osmišljeni, sa  programom koji ima za cilj da posetioce Sajma podseti na stara vremena i tradicionalne  starinske običaje .

Trodnevna manifestacija sajam šljive u Osečini završava se dodelom  priznanja pobednicima.

 E-mail: soosecina@open.telekom.rs

Sajt: www.sajamsljiva.rs

Etno festivali su postali pravi hit u Srbiji. Jedan od njih je i festival  Šumadijska  kraljica koji se održava u Gornjoj Trepči,  atomskoj banji  smeštenoj u  jugozapadnoj Šumadiji, ispod  planina Vujan  i Bukovik,  u trouglu između gradova Čačak, G.Milanovac i Kragujevac.  Gornja Trepča je  poznata  i van granica Srbije po lečenju reumatskih i neuroloških bolesti, zahvaljujući jedinstvenom sastavu vode, postaje prepoznatljiva  i po takmičenju Šumadijska  kraljica.

Od 1997. godine  u organizaciji  mesne zajednice Gornja Trepča, a pod pokroviteljstvom grada Čačka održava se manifestacija pod nazivom  “Šumadijska kraljica”, takmičenje za izbor najbolje rakije prepečenice od šljive. Najboljem proizvođaču dodeljuje se priznanje, istog naziva  kao i ova manifestacija. Ovo je jedno od najstarijih rakijskih takmičenja u Srbiji, na kome je i konkurencija najjača. Ideja za organizovanje manifestacije krenula je od proizvođača rakije. Stručni ljudi i tehnolozi su prihvatili ideju i manifestacija je zaživela. Osnovno zalaganje organizatora takmičenja je  da rakija prepečenica dobije status srpskog Brenda. Manifestacija, koja je u početku zamišljena kao lokalna, ubuduće će  imati obeležje republičkog takmičenja. Iz godine u godinu odziv takmičara je sve veći, što nedvosmisleno govori da je u selima sve više domaćina koji u proizvodnji rakije vide svoju veliku šansu.

Poslednjih godina među visoko rangiranim rakijama su rakije sa područja takovskog kraja,  Kablara, Arilja, Ivanjice i Kosjerića. Da bi se dobila kvalitetna rakija  treba odraditi kvalitetno proces od  same berbe šljiva do skladištenja, previranja, pečenja i skladištenja.

U sklopu manifestacije organizuje se bogat kulturno umetnički program. Na dan proglašenja pobednika vlada prava festivalska atmosfera praćena svečanim ručkom i  pratećim događajima  jednog seoskog sabora.

Dobra  strana ovakvih manifestacija ogleda se u tome što na jednom autentičnom mestu, u prirodi, možete da porazgovarate sa proizvođačima o njihovim iskustvima  u zanatskoj proizvodnji rakije.

Procenu kvaliteta rakije  vrše eminentni stručnjaci. Predsednik žirija već deset godina je  dr Ninoslav Nikićević, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu, predavač na predmetu Proizvodnja jakih alkoholnih pića.

Na takmičenju Šumadijska kraljica ocena rakije se vrši u pet kategorija. Ocenjuje se ukus, miris, boja, bistrina i jačina rakije. Žiri dobija šifrovane uzorke i do sada nije bilo primedbi na rad žirija. Novčanu nagradu dobijaju najbolje tri rakije  a pobednik i pehar i plaketu za osvojeno prvo mesto. Svi ostali takmičari dobijaju pismenu analizu njihove rakije sa ocenom kvaliteta.

Ukoliko ste proizvođač rakije od šljive  prepečenice, ova manifestacija je prilika da dobijete sertifikat o kvalitetu, a možda baš Vaša rakija ponese titulu Šumadijska  kraljica.

U našem narodu oduvek  postoji verovanje da je rakija veoma lekovita i da poneka čašica ovog žestokog pića povoljno utiče na zdravlje. Najkvalitenija rakija šljivovica se dobija od zrelih, očuvanih i neoštećenih plodova šljive  i predstavlja najkvalitetniju od svih voćnih rakija. Kvalitetna rakija koja je odležala nekoliko godina može se meriti po kvalitetu sa bilo kojim viskijem  ili votkom. Nemoguće je zamisliti bilo kakvo slavlje ili veselje a da  na njemu nije zastupljena rakija kao piće.

Kontakt telefoni:

069/622-105, 032/822-105 i 069/120-9953

Pokrovitelj manifestacije:

GRAD ČAČAK

Organizator:

MZ GORNJA TREPČA

Rakija Fest slovi za najstručniji i najposećeniji sajam posvećen rakiji  u regionu. Prvi Rakija fest održan je 2007 godine.  Ova privredno turistička manifestacija ima za cilj promovisanje proizvodjača prirodne rakije. Organizator Rakija fest-a  je poznati domaći franšizni concept Rakia Bar.

Rakija fest se već  profilisao kao najznačajnija manifestacija o rakijama u našoj zemlji, ali i kao jedinstveni festival u  Evropi.  Najbolji pokazatelj da je Rakija fest prevazišao domaće okvire  je učešće eminentnih stručnjaka koji drže predavanja iz  oblasti proizvodnje, promocije i plasmana alkoholnih pića. Edukativni karakter ove manifestacije ogleda se kroz niz kreativnih radionica i predavanja koja su organizovana u vreme trajanja festivala.

Rakija Fest okuplja veliki broj  izlagača-proizvođača rakije kako iz zemlje tako i iz regiona. Iz godine u godinu raste broj posetilaca , sve veće  je interesovanje medija za ovaj festival, što pokazuje da je Rakija Fest manifestacija  od velikog značaja ne samo za Beograd već i za Srbiju.

Veliki broj ljubitelja rakije svake godine poseti ovaj festival, što je rezultiralo  brojnim sklopljenim ugovorima za domaće i strano tržište.

Vlada Srbije prepoznala je  srpsku rakiju kao domaći brend koji može da utiče na povećanje izvoza,  pa je ovih godina Ministarstvo za dijasporu radilo na promociji ovog festivala rakije u zemljama gde žive iseljenici iz Srbije.

Podršku festivalu  na kome izlagači iz zemlje i inostranstva prezenutuju srpsko nacionalno piće daju  osim Grada Beograda i Turistička organizacija Beograda, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Turistička organizacija Beograd, Privredna komora Srbije i Privredna komora Beograda.

Rakija Fest na pravi način predstavlja  rakiju i proizvođače iz Srbije i regiona,  a kroz brojna predavanja domaćih i stranih stručnjaka  ostvaruje i svoju edukativnu ulogu.

Tokom dva dana koliko manifestacija traje posetioci imaju mogućnost da se upoznaju sa aktuelnom ponudom najboljih rakija i izabranim proizvođačima hrane.

Rakija fest je  najznačajniji nacionalni festival posvećen rakiji, i ima svoj prepoznatljiv koncept. Svake godine festival nudi nove dodatne zanimljive sadržaje.

2013 godine na Rakija festu  za sve izlagače i posetioce   organizovana  je zabava – Rakija Party.

Najbolji izlagači rakija dobijaju nagrade stručnog ali i veselog žirija koji čine poznate ličnosti.

Tradicionalno, pre samog festivala, održava se stručno ocenjivanje rakija. Uzorke rakije ocenjuje žiri sastavljen od 15 članova koji bira najbolju srpsku rakiju koja se svečano  proglašava  na Rakija festu.

Za izbor Beogradskog pobednika uzimaju  se samo rakije koje su kupljene u  maloprodaji kako bi  bio ocenjen  objektivan kvalitet tih proizvoda. Za najbolju rakiju takmiče se rakije napravljene od  šljive, kruške viljamovke, maline, loze, jabuke, dunje, kajsije, kao i rakije travarice i slatki i gorki likeri. Ocenjuju se i rakije koje se ne mogu naći u ,maloprodaji, a čije su uzorke organizatorima dostavili  proizvođači.

Rakija fest je internacionalni sajam rakije i najjačih ukusa Srbije. Najpoznatije domaće destilerije na ovoj manifestaciji, posetiocima prezentuju   najbolje rakije svojih kazana.  Ako bi birali  jedinstveni srpski brend po kojem je Srbija poznata u celom svetu, prvo mesto bi svakako pripalo rakiji.

Bez obzira da li preferirate šljivovicu, dunjevaču, medovaču ili neku drugu voćnu rakiju ne bi trebalo da propustite Rakija fest koji se u Beogradu održava svake godine.

Selo Mačkat u stara dobra vremena je bilo nezaobilazno odmorište na putu ka moru,  zbog pečenjara, koje su uvek na meniju  imale vruće jagnjeće pečenje. Jagnjetina iz sela Mačkat još uvek je na glasu, ali je ovo selo poslednjih godina postalo poznato zahvaljujući  Pršutijadi.

Nacionalni specijalitet Zlatibora pršuta pre par godina postala je  zaštitni znak i jedan od “brendova” ovog regiona. Tradicionalana “pršutijada”, jedna je od manifestacija koju Zlatibor nudi  turistima tokom zimske sezone. Svake godine prog vikenda po Božiću održava se popularna pršutijada praznik i za oči i za dušu. Prsutijada  se održava u Mačkatu, čuvenom selu na Zlatiboru gde se već nekoliko vekova neguje tradicionalna proizvodnja pršute. Tehnologija proizvodnje prerađevina od mesa  nepromenjena je u Mačkatu stotinama godina unazad.  Zahvaljujući nadmorskoj visini  i vlažnosti,  zlatiborskoj ruži vetrova koja je jedan od glavnih preduslova  za proizvodnju kvalitetne pršute,  dobija se pršuta nenadmašna  po ukusu i karakteristikama.

Domaćini  sela Mačkat  uspeli su svojim umećem i upornošću, da odneguju  ovu manifestaciju koja postaje srpski brend. Ova manifestacija svake godina ima svoje goste bez obzira da li je Zlatibor  pod snegom. Manifestaciju privuče bar petnaestak hiljada ljudi. Održavanje „Pršutijade“, nekada se poklapa  sa održavanjem Internacionalnog filmskog i muzičkog festivala „Kustendorf“,  pa zato nije čudo  da Pršutijada namami goste iz inostranstva koji na putu za Mećavnik  svrate i posete ovu čaroliju na Mačkatu. Zato se ne čudite ako čujete i po neku stranu reč.

Montažna hala, velika da primi sve proizvođače pršute i posetioce ove manifestacije, postavlja se na uzvisini između škole i najpoznatije crkve na Zlatiboru. Svoje proizvode od mesa, izlažu registrovani proizvođači iz Mačkata i okolnih mesta: Kačera, Šljivovice, Crne Reke. Pod sajamskom šatrom načičkani su štandovi  sa suhomesnatim proizvodima kao što su goveđa, svinjska i ovčija  pršuta, slanina i kobasica, stelja, pastrma. Nađu se tu i rakija i čuveni zlatiborski sir i kajmak. Do punog izražaja dolazi gostoprimstvo zlatiborskog seljaka. Gužva i vreva na sve strane, iz svih kutaka sajamske šatre odzvanjaju zvuci trube, gosti se opuštaju uz rakiju i taktove stare izvorne pesme.

Degustiraju se proizvodi, peva se i igra i pod šatrom i izvan nje. Bogat kulturno-umetnički program, izložbe domaće radinosti, koncerti  trubačkih orkestara ,tradicionalne narodne muzike i folklornih ansambala, ali i predavanja iz oblasti poljoprivrede, su prateći događaji pršutijade.

Do ove godine pobednike pršutijade birao je stručni žiri. Od ove godine pobednika biraju posetioci glasanjem posle nezaobilazne degustacije. Svaki posetilac može da glasa za proizvođača čiji proizvod smatra najboljim. Samim glasanjem učestvuju u izvlačenju   specijalno pripremljenih nagrada. Tri najsrećnija posetioca dobijaju  džak pršute, kvadrat slanine i 10 metara kobasice.

Proizvođači pršute takmiče se za najbolji kvalitet u sledećim kategorijama:

-Najbolja kobasica

-Najbolja ovčija pršuta

– Najbolja svinjska pršuta

-Najbolja goveđa pršuta

-Najbolja slanina

Gosti Pršutijade, osim dobre zabave i pozitivne energije  iz Mačkata  obavezno ponesu i poneki suvenir. A šta bi drugo poneli nego ono što im se nudi na štandovima. Gotovo prazni štandovi poslednjeg dana manifestacije su najbolji  pokazatelj da sa pršutijade odu zadovoljni i izlagači i posetioci.  Pršutijada na Zlatiboru možda za neku godinu postane  zimska Guča.

Ergela Ljubičevo  je jedna od najstarijih ergela u Srbiji, osnovana 1853. godine. U znak sećanja na svoju majku knjeginju Ljubicu osnivač ergele knez Mihailo Obrenović  ergeli je dao ime Ljubičevo. Najveću posetu ergela beleži u dane kada se u Požarevcu  održavaju  Ljubičevske konjičke igre u kojima učestvuju  konjari, takmičari, vlasnici konjičkih klubova i ergele iz Srbije i regiona.

Grad Požarevac, Turistička organizacija Požarevca, ergela Ljubičevo i konjičko društvo ” Knez Mihailo ” trudi se da na Ljubičevske konjičke  igre dovede što veći broj takmičara iz zemalja Evrope, i promoviše ovu manifestaciju koja predstavlja  značajan segment ukupne turističke ponude Požarevca.

Dvodnevni konjički praznik  za žitelje Požarevca i ljubitelje konjičkog sporta održava se od 1964 godine  prvog vikenda septembra meseca. Ta dva dana Požarevac postaje stecište ljubitelja konja i konjičkih veština. Evropska elita konjičkog sporta, moderni vitezovi na požarevačkom hipodromu takmiče se u kasačkim i galopskim disciplinama, daljinskom jahanju,  preskakanju prepona i  Ljubičevskom višeboju.

Najatraktivnija disciplina posebno interesantna posetiocima Ljubičevskih igara je Ljubičevski višeboj na kome se nadmeću moderni vitezovi  na odabranim konjima u pet disciplina.  Ljubičevski višeboj, je nadmetanje najhrabrijih  jahača za titulu viteza u kurirskom jahanju, seči sabljom, gađanju kopljem, gađanju strelom i topuzom.  U svakoj od ovih  disciplina takmičari osvajaju bodove. Za pobednika proglašava se  takmičar sa najviše osvojenih bodova, koji dobija titulu Viteza Ljubičeva, crveni viteški plašt i sablju. Sablja na kojoj je ugravirano” Ne vadi me bez povoda – ne vraćaj me bez časti ” je unikatna. Svaki novi pobednik višeboja sablju dobija od pobednika prethodne godine i sa ponosom je čuva do narednih Ljubičevskih konjičkih igara.

Dan pre početka takmičenja svi učesnici Ljubičevskih igara prodefiluju u svečanoj povorci centrom  Požarevca. Tom prilikom je i polaganje  svečane zakletve kojom se učesnici obavezuju da će se  nadmetati sportski i viteški.

Prva takmičenja počinju konjičkim nadmetanjem u izdržljivosti, potom sledi kvalifikaciona utakmica u preskakanju prepona, a zatim  deca od jedne do sedam godina izvode razne vragolije na konju. Slede galopske i kasačke trke najboljih domaćih i stranih grla. Kup Ljubičeva galopska trka je glavna trka u kojoj se takmiče najbolja grla.

Ljubičevske konjičke igre iz godine u godinu se obogaćuju novim programima. Osim kasača, galopera, preskakanja prepreka, ljubičevskog višeboja  posetioci igara mogu pogledati i voltižovanje dece, izložbu konja i izložbu sitnih životinja.

Prateći program Ljubičevskih konjičkih igara čine koncerti, koncert folkornih ansamabala požarevačkog kraja, predstave, izložbe, požarevački karneval, sportski događaji, književne večeri, organizovano razgledanje ergele, vožnja fijakerom, razgledanje trofejne sale, obilazak spomenika koji je podignut u znak uspeha grla Ljubičeva. Požarevački međunarodni karneval pre nekoliko godina   uvršten je u prateći program Ljubičevskih konjičkih igara. Održava se pred Ljubičevske konjičke igre. Učesnici karnevala su grupe, od toga veliki broj iz zemalja bivše Jugoslavije, Rumunije, Bugarske, Turske.

Osim posetilaca iz Srbije, ovu manifestaciju poseti i veliki  broj ljubitelja konjičkog sporta iz  Rumunije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije i Mađarske.

Ljubičevske konjičke igre su  manifestacija koja traje skoro pola veka, manifestacija sa najbogatijom tradicijom u Srbiji, i  jedan od događaja po kojima bi Srbija mogla da bude poznata u svetu. Ljubičevske konjičke igre zatvaraju se proglašenjem viteza.

Jedno od najlepših turističkih mesta  zapadne Srbije Ivanjica  ima veoma bogatu turističku tradiciju. Prirodni uslovi, zdrava planinska klima čine je atraktivnom i  omiljenom turističkom destinacijom.

Od 1968 godine do 1972 u Ivanjici se u prvoj nedelji septembra održavao festival filmske komedije pod nazivom Nušićijada u  trajanju od  šest dana. Ovaj festival humora i veselja upamćen je po tome što je privlačio kulturni svet tadašnje Jugoslavije, po kulturnim sadržajima, po dobroj atmosferi.

Od kada je festival ugašen postojala je želja za njegovom obnovom.  Aprila 2008 godine grupa mladih  entuzijasta pokrenula je peticiju za obnovu festivala. Inicijatori ove akcije osnivaju udruženje građana pod nazivom KUDES. 2009 godine donesena je odluka na  Skupštini opštine Ivanjica o obnovi festivala. Mladi ljudi okupljeni u udruženju Kudes uložilisu puno truda i rada da bi ova manifestacija ponovo zaživela u Ivanjici.

Posle nekoliko decenija  pauze Nušić se vratio u Ivanjicu. Festival kulture prožet humorom, zabavom, starogradskim i varoškim duhom ponovo je postao zaštitni znak Ivanjice.

Praznik humora i veselja nastavio je da živi pod imenom „Obnovljena Nušićijada”  Današnji festival sadrži sve ono što i stara Nušićijada, što je i danas aktuelno, ali je dopunjen i novim sadržajima, obojen brižljivo odabranim kulturnim i zabavnim programom. Program festivala prilagođen je svim uzrastima. Model kolaž festivala pokazao se veoma uspešan.

U poslednjoj deceniji kulturna dešavanja u Ivanjici svedena su na minimum. Mladi iz ovog regiona željni su novih kulturnih dešavanja, pa je festival  prilika  da se organizuju predstave, koncerti svih vrsta muzike, performansi, izložbe, interaktivne radionice.  Svečanom otvaranju festivala prethodi fudbalska  utakmica koja  okupi značajna imena iz sveta glume i  sporta i  defile više stotina kostimiranih građana ulicama Ivanjice. Šarena parada u kojoj su devojke u dugim haljinama sa suncobranima u rukama, muškarci sa cilindrima i u frakovima masovno pozdravljaju gosti i meštani koji se priključuju paradi.

U dane festivala Ivanjiica je u znaku Nušića. Obnovljena Nušićijada u proteklom periodu ostvarila je izuzetan uspeh. Muzički koncerti, pozorišne predstave, izložbe, filmske projekcije, edukativni programi za mlade, plesne ulične predstave obeležile su protekle festivale.

Program festivala održava se na velikoj bini na gradskom trgu, na  maloj  sceni “Okruglo, pa na ćoše” koja je smeštena u centru Ivanjice,i na još nekoliko lokacija .

U festivalskim danima Ivanjica poprima izgled s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka zahvaljujući  starim obeležjima Nušićijade, koja su aktuelna i na obnovljenoj Nušićijadi: odigravanje fudbalske utakmice,šarena parada, glumac prerušen u  Branislava Nušića

Nušićijada je kulturna manifestacija koja se bavi likom i delom velikog pisca i vizionara, najznačajnijeg našeg  komediografa  Branislava Nušića.

2011 godine nagradu  Turistički cvet za najbolji događaj u funkciji promocije turizma dobila je ”Nušićijada” iz Ivanjice. Ivanjica se diči ovom manifestacijom.  Grad odiše pozitivnom atmosferom, priroda  Ivanjice pleni, kao i ljudi dobre volje koji su svuda oko Vas.

Ako do sada niste  doživeli Ivanjicu u vreme Nušićijade, sledeće godine u prvoj nedelji septembra ne propustite ovaj festival, koji obećava bogat programski sadržaj, ali i  buran kafanski život.

Nušićijada nije samo manifestacija, već i stil življenja i način da se pokaže kako se neguju vrednosti u koje se veruje.

Udruženje građana KudeS – inicijativa za kulturnu decentralizaciju Srbije

Krajiških brigada 6, 32250 Ivanjica

Tel: 064.88.99.481

Sajt: http://www.nusicijada.rs/