Poslednjih godina Ovčarsko-kablarska klisura, zauzima sve značajnije mesto na turističkoj mapi Srbije. Prelepo prirodno okruženje, čist vazduh i mir među 10 manastira, ugostiteljski objekti, sve češće postaju odredište turista kako iz naše  zemlje tako i iz inostranstva. Klisura, dužine oko 20 kilometara,usečena  između planina Ovčar i Kablar,  je zasigurno, najživopisnija u Srbiji , pa zato nije čudo da sve više privlači poklonike prirode, splavarenja i planinarenja. S obzirom na to da je ovo predeo izuzetnih odlika i kategorije, klisura je pod zaštitom države.

Ovčarsko –kablarska klisura je bogata  živopisnom florom i faunom, izvorima tople i lekovite mineralne vode, izvorima čiste pijaće vode koji su kao dragulji rasuti u zelenilu predela. Brzi i bistri planinski potoci i rečice, stoletne šume, sunčani proplanci i svež planinski vazduh, mame ljubitelje prirode.

Obilazak velikog broja manastira skoncentrisanih na tako malom prostoru doneće vam smirenje. Manastiri predstavljaju najveću vrednost Ovčarsko-kablarske klisure. Smešteni  su na  levoj i desnoj obali Zapadne  Morave. Na desnoj strani Morave nalaze se manastiri: Preobraženje, Svete Trojic, Sretenje ,Vavedenje, i Vaznesenje, dok su na levoj strani Morave smešteni : Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje, Uspenje, crkva posvećena Svetom Savi i crkva-pećina Kađenica.  U ovim manastirima mogu se  videti razne crkvene relikvije, vredne ikone, stari zapisi i retke rukopisne knjige. Jednom rečju mogu se upoznati drevni koreni srpskog naroda.

Ovčar i Kablar  važe za planine pogodne za planinarenje. Obeležene planinarske  staze, različitog stepena težine i dužine, pružiće vam zadovoljstvo da uživate u planinarskim pohodima, kao i u pogledu na prelepu Ovčarsko-kablarsku klisuru.  Sa vidikovca na vrhu Kablara  pruža se divan  pogled na meandre Zapadne Morave, obrise okolnih planina, na reku koja  vijuga između planina i teče ka gradu  koji na njenim obalama živi. Kažu da se sa Ovčara i Kablara pruža najljepši pogled u Srbiji.

10 markiranih staza, ukupne dužine preko 90km, pogodne su  za različite nivoe spremnosti korisnika, tako da svako može pronaći  odgovarajuću maršrutu. Staze vode od Ovčar Banje do vrhova planina Ovčar i Kablar. Najbolji period  za planinarenje  je proleće i jesen, dok zima i leto mogu da posluže zavisno od situacije.

Staze vode pored pojedinih manastira, a na vrhovima su atraktivni vidikovci. Staze  dužine od 10-15 km, kreću od Ovčar Banje ka vrhovima planina Ovčar i Kablar. Pohodi, u zavisnosti koju maršutu izaberete traju od 4-6 sati.

Opremu za sportsko penjane ukoliko je nemate, moguće je iznajmiti u Planinarskom društvu „Kablar“ ili u  klubu za ekstremne sportove „Armadilo“ .

Potpuno opremljeni možete zakoračiti  tajnovitim planinarskim stazama Ovčara i Kablara.

Do vrhova se penjete dobro markiranim planinarskim stazama, a kada dođete na vrh  kao na dlanu videćete meandre Zapadne Morave, srednjevekovne manastire, sela trubačkog Dragačeva, čačansku kotlinu i grad Čačak. Kada se popenjete na vrh Kablara, uloženi napor  biva nagrađen najlepšim vidikovcem na Ovčarsko – Kablarskoj klisuri.

Jedna od lakših staza  za pohod na Kablar je staza broj 4, koja vodi pored Manastira Blagoveštenje, ispod crkve Svetog Ilije, preko Mečkovog brda i imanja Radovića. Postoje i druge   dobro markirane staze koje vode do vrha, neke od njih su duže neke kraće. Stazom koja ide pored isposnice Svetog Save do vrha vam je potrebno oko 3 sata pešačenja. Do vrha Kablara visinska razlika je 600m. Idući severnom stranom pored pećina prva destinacija je Savina pećina. Pod samim liticama Kablara 1938 godine podignuta je ispod jedne velike stene mala crkva, isposnica posvećena Svetom Savi. Ugrađena u vertikalnu stenu, teško pristupačna, isposnica osim religijskog poseduje i svetovnu atraktivnost. U pećini je i  izvor nazvan Savina voda, za koji  narod veruje da je čudotvoran i lekovit.

Od isposnice se penjete dalje  i stižete na prekrasan vidikovac Devojačka stena sa koga puca pogled na Ovčar banju. Od Devojačke stene do vrha ima 200 m uspona koji ide cik cak putem,dobrim delom uz same provalije, a pogled često zna da ostavi bez daha. Koliko god puta da se popenjete na Kablar,  pogled sa vrha  na susedni Ovčar i na meandre Morave će vas uvek fascinirati. Pohod na vrh Kablara, vredan je samo jednog pogleda na meandre Zapadne Morave, jer  kada sa te visine pustite pogled na meandre Zapadne Morave, ostaćete bez reči, jer to spada u nešto najlepše što se u Srbiji može doživeti.

Ceo predeo je lep i zanimljiv, sa bujnom i snažnom prirodom. Iako je čitavih 100m niži od Ovčara Kablar je divljiji i atraktivniji za planinarenje.

Polovinom aprila u periodu  vegetacije klisura je najlepša, mada i u oktobru i početkom novembra, dok ima lišća u svim bojama jeseni. Priroda je veličanstvena, kako to samo ovde može biti.

Najviši vrh Ovčara  je visok 985 m. Na stazi koja vodi ka vrhu Ovčara nalaze se dva manastira Svete Trojice  i Sretenje.

Manastir Svete Trojice predstavlja najlepše arhitektonsko delo među svim ovčarsko-kablarskim manastirima. Smešten na  predivnom mestu, usred divljine, u tišini, okružen zelenom šumom  i cvrkutom ptica, prizor koji ugledate je  magičan.

Drugi manastir na koji nailazite je Sretenje, koji se nalazi se na izvorištu Koronjskog potoka,  na nadmorskoj visini od 600m. Prvi susret sa manastirom koji se nalazi na zaravni  po izlasku iz šume, zaista će vas ostaviti bez daha. Mir i tišina koju osetite, dvorište manastira  prepuno cveća najlepših boja, konaci, grobnice monahinja prekrivene belim cvećem, sam manastir, sve Vam liči nestvarno, kao iz bajke.

Staza je strma i  ide kroz šumu, morate se provlačiti  ispod niskog granja i žbunja, gaziti preko sitnog sipara i većeg kamenja, gaziti klizavo lišće i zemlju koja se zajedno sa kamenjem obrušava ispod nogu. Ali sav taj napor vredi truda kada se popenjete na vrh Ovčara. Pogled sa vrha je nestvaran. Meandri Zapadne Morave su vam  kao na dlanu, prirodni fenomen sa ove visine izgleda kao neverovatna čarolija.

Takođe možete ići i u pohod  pećini Turčinovac  koja se se nalazi u Centralnoj steni na planini Kablar i poznata je kao sklonište našeg naroda od Turaka, a deo je  istorijske baštine.

Priroda je u stvaranju ovog prirodnog bisera bila izuzetno blagonaklona, pa se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri  nalazi veliki broj brzih, bistrih planinskih rečica sa čistom pijaćom vodom, strmih litica, šumovitih predela, pašnjaka i proplanaka od kojih zastaje dah.

Sa moćnih planina Ovčara  i Kablara  pruža  se pogled ka svim delovima naše lepe Srbije. Zalaske sunca nad meandrima Zapadne Morave  sa ovih prelepih planina treba videti i doživeti. Lepoti  Ovčarsko Kablarske klisure  doprinose i dva veštačka jezera napravljena  posle drugog svetskog rata: hidrocentrala Ovčar Banja i Međuvršje.

Na petnaestak kilometara zapadno od Čačka, duž  reke Zapadna Morava, prostire se Ovčarsko-Kablarska klisura, jedinstven spoj prirode i kulturno istorijskog nasleđa. Prelepi pejzaži, izvorne termalne vode, jezera u kojima se oslikavaju moćni planinski masivi nisu jedino  po čemu je klisura poznata. Priljubljeni uz stene, u senkama šuma, na obali reke, smešteno je 10 jedinstvenih  srednjovekovnih manastira,  trajni spomenici srpske duhovnosti i kulture: Preobraženje, Sretenje, Svete Trojice, Vavedenje, Nikolje, Jovanje, Blagoveštenje, Uspenije, Vaznesenje i Ilinje.   Manastiri  Ovčarsko kablarske klisure  su zbog svog dugog trajanja svojevrsna posebnost  kulturne i umetničke baštine naše zemlje.

Deset manastira  i dve crkve, crkva Svetog Save i crkva – pećina Kađenica, čuvaju brojne knjige i rukopise iz naše davne prošlosti. Verovatno da je prirodno okruženje klisure bilo idealno da se  monaške zajednice  smeste u ovim prelepim, ali slabo pristupačnim predelima u Ovčarsko Kablarskoj klisuri.

Ukoliko prolazite kroz Ovčarsko Kablarsku klisuru obavezno posetite manastire, makar one koji su smešteni pored magistralnog puta do kojih ne morate čamcima i skelama. Priča o manastirima i događajima iz života srpskog naroda, motiv je za mnogobrojne turiste da posete ovaj predeo i  upoznaju se sa kulturnoistorijskim nasleđem, i uživaju u miru i lepoti prirode koja ga okružuje.

Svaka od ovih svetinja ima svoju bogatu i burnu istoriju.

Manastir Vavedenje

Na početku Ovčarsko-Kablarske klisure uz magistralni put iz pravca Čačka na udaljenosti oko 8 km od grada nalazi se manastir Vavedenje, smešten na desnoj obali Morave.  Tačno vreme izgradnje manastira nije tačno utvrđeno. Po legendi manastir je, izgradio Stevan Nemanja sa sinom  Savom, a po nekim istraživanjima manastir je nastao u 16 veku. U Turskim zapisima pominje se 1528 godine. Obnovljen je daleke 1874.godine.  U manastiru se nalaze stare knjige među kojima je i Beogradsko četvorojevanđelje, iz 1552. godine.  U  vreme velike seobe Srba manastir je opusteo Zubom vremena i u period pod turcima žuivotopis manastira je uništen. Skromnu umetničku celinu koju čini ikonostas ovog manastira dopunjuju ikone koje su ostale sačuvane u periodima pustošenja. Carske dveri i Krst sa raspećem, kao i četvorojevandjelje iz 1552 god su jedino sačuvani. Manastir je ženski i aktivan je.

Nikolje

Na levoj obali  Zapadne Morave ispod planine Kablar smešten je manastir Nikolje. Vreme nastanka ovog manastira ne može se tačno odrediti. Prvi put se pominje u turskim propisima iz 1476. godine. U manastiru je očuvan veći broj rukopisnih knjiga. Jedno od njih je  Karansko jevanđelje, rukopisna knjiga iz 1608. godine, nastala  u selu Karan u blizini Užica, posvećena Blagoveštenju. Freska „Isus Hrist i sedam darova Duha Svetoga“, na kojoj su  darovi Duha Svetoga prikazani kao anđeli koji lebde oko Hrista je jedina freska na kojoj je ovaj motiv  oslikan na ovaj način. Takođe freska Isus Hrist sa krilima, koja se nalazi u manastiru se veoma retko može sresti u drugim manastirima. Vredne relikvije, deo mošti Svetog Nikole, mošti Svetog Oca Nikolaja Mirlikijevskog i Svetog Nikodima, ahiepiskopa pećkog, iz XIV veka čuvaju se u ovom manastiru. Veruje se da ove relikvije   imaju isceliteljsku moć, pa stoga veliki  broj bolesnih osoba dolazi, celiva relikvije, moli im se za iscelenje. Kroz istoriju manastir Vavedenje je uvek bio muški manastir, od 1945 godine manastir su naselile monahinje.

Blagoveštenje

Na levoj obali Morave ispod Kablara smešten je manastir Blagoveštenje sa crkvom Blagovesti Presvete Bogorodice.  U manastirskom krugu, sem crkve postoji i nekoliko zgrada i konaka podignutih u raznim vremenskim periodima. Crkva je sazidana 1602. godine trudom igumana Nikifora, a živopisana do 1632. godine  i predstavlja  jedno je od najboljih ostvarenja u zidnom slikarstvu prve polovine 17. veka. Jedan od najznačajnijih ikonostasa iz prve polovine 17 veka  poseduje manastir Blagoveštenje, kao i jednu od najstarijih knjiga, Blagoveštenjsko jevanđelje, iz1372. godine, i štampano četvorojevanđelje nastalo 1552. godine. Od starog ikonostasa sačuvana je ikona Bogorodice sa Hristom, rad slikara Mitrofana iz 1602. godine.

Manastir Jovanje

Manastir Jovanje posvećen  rođenju Svetog Jovana Krstitelja, smešten je na levoj obali  Zapadne Morave. Pretpostavlja se da je nastao prvom polovinom 16 veka. Prvi put se pominje 1536. godine.  Tokom svoje istoriije doživeo je brojna rušenja, jedno vreme bio je nenastanjen.  1936 godine postao je prvi ženski manastir u Ovčarsko Kablarskoj klisuri.  Svi tragovi nekadašnjeg manastira nestali su tokom njegovog rušenja i pustošenja.  Najvredniji sačuvani predmeti u riznici ovog manastira su dve prestone ikone iz 1850 godine. Tokom čitave godine  zbog posebnog značaja, ali i gostoprimstva monahinja, manastir poseti veliki broj vernika.

Manastir Preobraženje

Na severnim obroncima Ovčara na desnoj strani Zapadne morave nalazi se manastir Preobraženje. Stari manastir Preobraženje koji se nalazio na levoj obali Morave i koji se prvi put pominje  1525. odavno već ne postoji, porušen je prilikom izgradnje železničke pruge. Ko je podigao stari  manastir, ne zna se. Često je rušen i paljen. U periodu 1938-1940. godine izgrađen je sadašnji manastir na inicijativu Nikolaja Velimirovića, koji  arhitekturom podseća na crkve iz okoline Ohrida.

Manastir Svete Trojice

Po svojoj arhitekturi ovo je najlepši manastir ovčarsko Kablarske klisure. Kada je manastir podignut i ko ga je podigao nikada nije utvrđeno.  Na osnovu nekih saznanja datira  iz druge polovine 16 veka. Najstariji pisani pomen o manastiru potiče iz 1572. godine. Manastir je smešten usred divljine i tišine, na padinama Ovčara. Od starog živopisa u manastiru su  dve freske: Sveta Trojica i Bogorodica sa detetom. Sačuvane su i dve ikone iz 1635. godine, ikona Hrista sa apostolima i ikona Bogorodice sa Hristom. Kao posebna dragocenost u manastirskoj riznici čuva se jedan veliki krst od žute srme, okovan rubinima i raznobojnim koralima.

Do manastira se može doći pešačkom stazom  iz Ovčar Banje ili kolima.

Manastir Sretenje

Na izvorištu Koronjskog potoka, na zaravni ispod samog vrha Ovčara na oko 800 metara nadmorske visine, smešten je manastir Sretenje. Prvi put manastir se pominje  u jednom rukopisnom jevanđelju iz 1571. godine.

Nije pouzdano utvrđeno kada je ovaj manastir sagrađen. Predpostavlja se da je već postojao u 16 veku. Očuvani zidni ikonostas, je jedini  te vrste u ovčarsko-kablarskim manastirima.1650 godine manastir Sretenje je stradao od Turaka.

Manastir je obnovljen 1818. godine. U riznici manastira  čuvaju se: bakrorezna ploča iz 1845. godine, metalni putir iz XVIII-XIX veka, jevanđelje okovano i lepo ukrašeno, štampano u Moskvi 1814. godine,  portret Nikifora Maksimovića.1844 godine hram je živopisan.  Do manastira možete doći  iz Ovčar Banje pešačkom stazom ili automobilom.

Manastir Vaznesenje

Na desnoj obali Zapadne Morave, na južnoj padini Ovčara  nalazi se manastir Vaznesenje. Predpostavlja se da je podignut u  12 ili 13 veku, tačnih podataka nema ko ga je podigao, a po predanju podigli su ga Sveti Sava i njegov otac Simeon. Tokom  svoje istorije  porušen je i opljačkan, da bi detaljna obnova manastira bila urađena 1937 godine. I u Drugom svetskom ratu je rušen, ali je obnovljen pedesetih godina 20.veka. Manastir je aktivan, ženski i o njemu se staraju  monahinje

Četvorojevanđelje prepisano 1570. godine u ovom manastiru je jedino što je sačuvano od  rukopisnih knjiga.

Manastir Uspenije

Na levoj obali Zapadne Morave, na severnim padinama Kablara podignut je 1939 manastir Uspenije, na temeljima starog manastira. U blizini današnjeg manastira, na bregu iznad manastira Jovanje, nalazi se lokalitet Kulina. Smatra se da je to bila odbrambena kula koja je štitila manastire u klisuri od napadača.

Manastir Ilinje

Iznad manastira Blagoveštenje, nalazi se crkva podignuta 1939 godine  posvećena svetom Iliji. Prilikom izgradnje crkve  pronađeni su temelji većeg zdanja, po narodnom verovanju starog manastira Ilinje. Obnovu o manastira započeo je Nikolaj Velimirović.

Vredne ikone, stare zapise, retke rukopisne knjige, kao i razne crkvene relikvije, možete videti ukoliko posetite  manastire Ovčarsko Kablarske klisure, a ujedno i odmoriti u hladovini  i prelepom okruženju manastira.

Najatraktivnija planina  u Srbiji, svoje posetioce nikada ne ostavlja ravnodušnim. Naprotiv, uvek joj se vraćaju, jer u jednom danu nemoguć je upoznati sve lepote koje nudi Zlatibor. Ova  planina izuzetne lepote, sa prostranim i bujnim  pašnjacima, planinskim potocima i prijatnom klimom, ubraja se među najlepše u Srbiji.

Sirogojno je. zlatiborsko selo poznato u svetu mode po vunenim odevnim predmetima ručne izrade,  koji su proneli slavu Sirogojna Evropom. Osim po džemperima Sirogojno  je poznato i po jedinstvenom   muzeju pod otvorenim nebom, pod nazivom  “Staro selo”  koje čuva najlepše primerke zlatiborskih kuća. Muzej pod otvorenim nebom “Staro selo” je zapravo autentično selo iz XIX veka.

47 objekata smeštenih na pet hektara prostora, čuvaju duhovno nasleđe srpskog sela ove planinske oblasti.  Preko 100.000 hiljada posetlaca  ponesu sa sobom nezaboravan utisak posle obilaska apartmanskih smeštaja u brvnarama, prodavnice suvenira sa krčmom, i oko 200 eksponata koji su izloženi u ovom etno selu.

1979 godine  Jugoslovenski republički Institut za zaštitu spomenika kulture osnovao je  Sirogojno, muzej na otvorenom, sa ciljem oživljavanja tipičog zlatiborskog domaćinstva iz 19. veka. Zgrade napravljene od drveta, donete su iz  okolnih sela sa Zlatibora.

U ovom etno selu izloženi su sadržaji i predmeti autentične arhitekture, koji predstavljaju  život planinskog dinarskog područja i jugozapadne Srbije  u drugoj polovini  19. Veka. U etno selu iz tog perioda možete videti autentičnu  zgradu za stanovanje,  vajat koji je služio  samo za spavanje mladih bračnih parova,tu su još gostinska kuća, ambar, pekara, staja, kačara, mlekar, kovačnica, kazandžijska radionica, pčelinjak, grnčarska radionica, šupa za sušenje šljiva, krčma. U drvenim kućama  izloženi su  eksponati koji su se koristili u svakodnevnom životu u jednoj  porodici.

U starom selu Sirogojnu u toku godine se tradicionalno  održavaju kulturne manifestacije kao što su Izložba ručno tkanih i štrikanih predmeta sa Zlatibora, Letnja radionica tradicionalnih zanata.

Ceo kompleks Muzeja na otvorenom “Staro selo Sirogojno” kao i crkva Svetog Petra i Pavla iz osamnaestog veka su proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja i  pod zaštitom su Republike Srbije.

Kajmak, sir, pršuta, ražani crni hleb, pita od heljde, krompir ispod crepulje su specijaliteti i tradicionalna jela Zlatibora koje možete probati u Sirogojnu. Hranu pripremljenu u zemljanim posudama ješćete drvenim kašikama kako se nekada davno jelo.

U sklopu kompleksa su i prodavnica Sirogojno Style, u kojoj možete kupiti  svetski čuvene ručno štrikane jakne i džempere kao  i druge predmete izrađene od vune. Jedinstveni, ručno rađeni džemperi zlatiborskih pletilja, godinama su deo modnih metropola širom sveta. Muzej pletilja Sirogojno pokazaće vam zašto su džemperi iz ovog kraja koje su ručno plele ovdašnje žene osvojile svetsku modnu scenu.  Sirogojno Company turistima  je pripremio sušeno voće,  maline, kupine, borovnice, slatka i džemove.  Sirogojno je sigurno  jedinstvena i  jedna od zanimljivijih destinacija atrktivne turističke ponude Zlatibora. Ovo specifično mesto poseti veliki broj turista tokom godine.

Na  petnaestak kilometara od centra Zlatibora je čuvena Stopićka pećina,  koja lepotom svojih oblika predstavlja atrakciju, i ubraja se u najlepse pećine u Srbiji, do koje možete doći  kada krenete u pravcu prema Sirogojnu i Gostilju. Pećina je izuzetno atraktivna zbog monumentalnog ulaza, bigrenih kada i prelepog vodopada. Pećina je visoka  50m, a istraženi deo je dužine  oko 1600 m. Nažalost za turiste je dostupan obilazak pećine u dužini samo 400 metara. Glavna atrakcija pećine je podzemni vodopad, visok 10 metara. Stopića pećinu  čine  pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal.  Pećinskih ukrasa je malo, ali zato su tu  veoma zanimljive bigrene, to jest kade, koje su karakteristične po  svojoj veličini i dubini. Kade su ustvari  udubljenja oivičena zidovima od kamena u kojima se skuplja voda, prilikom topljenja snega. Voda koja nadolazi  preliva se iz kada i pravi  jedinstvene kaskade. Klima u pećini  zavisi od vremenskih uslova spolja, pa je stoga zimi u pećini hladno a leti toplo.

Još jedna nezaobilazna turistička atrakcija na Zlatiboru je dvadesetak metara visok vodopad na gostiljskoj reci, koji se ponosno pruža na 20 m uz krečnjačku liticu i prava je atrakcija za posmatranje. Vodopad u Gostilju na reci Katušnici jedan je od najvećih vodopada u Srbiji.  Pored vodopada nalazi se restoran u kome možete uživati u pastrmci.

Na jugoistocnoj strani zlatiborske visoravni, naslonjen na brda Čigotu, Murtenicu i Borkovac, smeštemo je selo Ljubiš. Jedno je od najlepših sela zlatiborskog  kraja, uzdignuto na 840 metara nadmorske visine, okruženo prelepom prirodom. Mir, tišina i zvona ovaca krase ovo selo, opevano u pesmama poznatog dečjeg pisca Ljubivoja Ršumovića , inače jednog od najčuvenijih izdanaka ovog sela.

Ljubiš je pravo mesto za odmor, za sve one koji vole šetnju netaknutom prirodom, i aktivan planinski odmor.  Boškova voda, Villa Natural Wood, Dacovića Konaci su objekti u kojima možete pronaći smeštaj.

U ribnjacima u Ljubišu gaji se nadaleko čuvena pastrmka, ali ne  obična pastrmka, već pastrmka koja se sa posebnom pažnjom i voljom hrani i gaji, koju možete probati u  nacionalnoj  kući Simex ili  restoranu Pećinar . Osim pastrmke u restoranima  možete uživati u tradicionalnim  nacionalnim jelima koja su u ponudi restorana. Vruća proja napravljena od  brašna  mlevenog u vodenici potočari, čuveni  zlatiborski sir i kajmak, pršuta, teletina i jagnjetina ispod sača, su samo neka od tradicionalnih  jela ovog kraja. Za ljubitelje slatkiša tu su neprevaziđene tufahije, baklave i princes krofne. Uz bogatu gastronomsku ponudu u restoranu će vas dočekati ljubazni domaćini  spremni da ispune svaku Vašu želju. Bićete očarani enterijerom restorana u kom se mešaju mirisi specijaliteta.

U Ljubišu morate obavezno videti  i Ledenu pećinu, u kojoj se skrivaju  ogromne ledenice kojima su domišljati stanovnici ovog kraja nekada davno tokom leta hladili piće.

U koje god doba godine da ste gost  Zlatibora  ne propustite da posetite Ljubiš.

Još jedno mesto na Zlatiboru  svojom lepotom očaraće ljubitelje prirode. Reč je o Vodicama, netaknutom delu prirode, jednim od najlepših predela Zlatibora, koje se nalazi  na desetak kilometara, kada krenete  magistralnim putem prema moru. Ima jedan zanimljiv podatak  vezan za Vodice. Prema neki podacima  prvi turista na Zlatiboru bio  je Hadži Nikola Selak, koji je  u selu Vodice sagradio kolibu za odmor još davne 1750 godine.

U vrelim letnjim danima  pravo je uživanje biti na Vodicama. Na ovom ravnom  predelu na kome  ni duga šetnja nije zamor, uživaćete u hladovini borova,  pored  pitome planinske reke koja krivuda kroz livade između bregova.

Sem hotela Lovac i poneke vikendice,  Vodice nemaju turističko naselje, tako da ćete Vodice videti  izvorno sačuvane, što je na Zlatiboru retkost.

Mnogi se slažu da je jedan od najlepših pejzaža  Zlatibora na Vodicama. Takve  lepote nema nadaleko.

Boškova voda, Zlatiborska jezera, Jokino vrelo i Čajetinsko jezero, su kupališta smeštena na četiri strane Zlatibora. Danas ona predstavljaju prava rajska izletišta,  na kojima vredi provesti vikend ili barem jedan dan.  Zato ne propustite kupanje u bistroj planinskoj vodi, dremkanje u hladovini borova i letnjikovaca, šetnju uređenim stazama.

Na samo desetak minuta vožnje od centra Zlatibora, na putu prema Mokroj Gori i Višegradu na obroncima Zlatibora, u Branešcima, nalazi se izletište  Jokino Vrelo. Jokino vrelo je mali kompleks sa dva jezerceta, koja puni mala planinska reka. Jedno jezerce je predvidjeno za sportski ribolov, a drugo jezerce  je ozidano kamenom i u njemu se mogu kupati posetioci ovog izletišta. Oko jezera uređene su staze i prelepi etno park, tu je i restoran sa nacionalnom kuhinjom,  kao i bungalovi koji se nalaze na samom jezeru u kojima se može prenoćiti.

Ovo je samo deo bogate ponude prirodnih i kulturnoistorijskih zmamenitosti koje Zlatibor nudi.