Najuticajniji regionalni vinski magazin Vino.rs  i ove godine u tradicionalnom godišnjem izboru   proglasio je   najbolje vinarije i vina  Srbije za 2018. godinu.

Vinski magazin Vino.rs dodelio je  nagrade u čak 20 kategorija.

Nagrade su osvojili:

-Najbolje crveno vino – kupaža merloa i kabernea Regent Reserve 2013- vinarija Aleksandrović iz Topole,

-Najbolje belo vino Chardonnay S 2015- vinarija Kovačević sa Fruške gore.

-Najbolje roze vino Roza Nostra 2017- vinarija Erdevik.

-Najbolje penušavo vino -Trijumf Noire penušavac 2010 -vinarija  Aleksandrović.

–  Kategorija slatkih i poluslatkih vina – Crveni traminac Makana 2015- vinarija Bikicki iz Banoštora.

-Najbolje slatko vino Bikicki Makana 2015

-Najboljia organska i prirodna vina Srbije- Vino  Crna tamjanika 2015  – vinarija Bikicki iz Banoštora.

-Najbolje autohtono crveno  – Prokupac Lila-  vinarija Budimir

– Najbolje autohtono belo- Tri Morave belo 2017- Vinarija Temet

-Najbolja etiketa- vinarija  Temet

-Nagrada Best Buy, vino sa najboljim odnosom cene i kvaliteta- Fantazija 2013 od sorte kadarka- Vinarija  Tonković.

-Najbolja vinarija – vinarija  Aleksandrović

-Najbolja mala vinarija- vinarija  Bikicki

-Najbolja mlada vinarija – vinarija Virtus

-Najbolja manifestacija – Salon vina Kragujevac

-Najbolji marketing-vinarija  Temet

-Najbolji vinski brend- Zvonko Bogdan

-Najbolji vinski turizam -Zvonko Bogdan

-Najprijatnije iznenađenje- Aksiom Deuric

-Vinska ličnost godine je  Miroslav Kovačević

Iz godine u godinu ,  laganim ali sigurnim korakom Srbija se pridružuje zemljama  poznatim po proizvodnji najboljih vina.

 

Područje Topličkog kraja  zahvaljujući povoljnim klimatskim uslovima ima dugu tradiciju   gajenja vinove loze. Od grožđa odgajanog u ovom vinarskom reonu proizvodi se vino  vrhunskog kvaliteta.

Između Blaca i Prokupllja  smeštena je vinarija DOJA koja je nastavila  vinogradarsku i vinarsku tradiciju Topličkog regiona.

Osim sorte prokupac u vinogradima vinarije Doja zastupljene su i sorte  chardonnay, pinot grigio, cabernet sauvignon, merlot i  shiraz.

Vinarija Doja je jedna od najmlađih u Srbiji. Osnovana je 2013. godine. Vlasnici vinarije,  su bračni par Goran i Slavica Todić. Sva vina ove vinarije nastala su udruženim snagama čoveka i prirode. Zahvaljujući  specifičnim klimatskim uslovima  i zemljišnim karakteristikama položaja na kojima se vinogradi  prostiru kao i velikoj  posvećenosti vlasnika vinarije  Gorana Todića koji je oko sebe  brižljivo okupio odabrani  stručni  tim, vina ove vinarije postala su  autentična i prepoznatljiva, što dokazuju i brojne nagrade.

Zahvaljujući zavidnom  enološkom iskustvu, stručni tim Vinarije svaku fazu proizvodnje grožđa i vina pažljivo nadgleda kako bi  grožđe i vino u sebi  nosili autentičnost podneblja iz koga potiču.

 

Vina u ponudi vinarije Doja:

 

 DOJA PROKUPAC

Vino proizvedeno od  grožđa autothone sorte prokupac. Doja Prokupac je prvo vino ove vinarije koje je dobilo  veliko međunarodno priznanje, nagradu BIWC trofej za najbolje crveno vino Balkana.

Jedno je od onih vina koje možete da služite u svakoj prilici.

Crveno vino intenzivne  i postojane rubin boje, na nosu arome crvenog šumskog voća, male trešnje, cvetne note ljubičice, karanfilića, kedara i tobacco sa začinskom aromom. Svež, mekan i struktuiran sa dugom završnicom.

Odlično se slaže sa srpskim specijalitetima od mesa teletinom ispod sača I jelima sa roštilja.

NAGRADE

-2017 BIWC Sofia

Trophy for Best Indigenous  Red Wine

-2017 IWC Bucharest

Gold Medal DOJA Prokupac

-Decanter World Wine Award

Bronze 87 points

-Vino & Fino Magazine

Wine of the year 2017

 

DOJA CHARDONNAY & PINOT GRIGIO

 DOJA BELO

Belo vino proizvedeno  od Sorte  50% Chardonnay   i 50% Pinot Grigio Vino bistro, zeleno-žute boje. U diskretnom bukeu oseća se fina aroma breskve, jabuke, belog cveta i dinje. Ukus karakteriše intenzivna i harmonična duga završnica.

Može se služiti i  uz širok asortiman specijaliteta.

NAGRADE

-2016 Decanter World Wine Award

Bronze 88 points

-2018 BeoWine Challenge cup

Gold Medal DOJA Chardonnay & Pinot Grigio

DOJA CHARDONNAY BARRIQUE

Belo vino proizvedeno od sorte Chardonnay , bistro žute boje. Karakteriše ga aroma jabuke, dunje, breskve, putera I vanile. Mek i intenzivan ukus. Završnica je osvežavajuća i duga.

Odlično ide uz rižoto, lagane paste i morske plodove

DOJA ROSE

Vino proizvedeno od sorte Prokupac 60%  I Merlot 40%. Nežno roze boje, kompleksne arome voćnog karaktera, šumskog voća, malina, jagoda, ribizle i borovnice. Izbalansiran  ukus sa svežom i dugom zavrsnicom. Namenjeno je  najširem krugu ljubitelja rozea,

Vino  odlično  ide sa  laganim pastama, ćuretinom, lososom i lignjama, a može i sa srpskim specijalitetima.

DOJA CABERNET SAUVIGNON & MERLOT

Proizvedeno od sorte   Cabernet Sauvignon 50% I  Merlot 50%. Vino intenzivnog i voćnog karaktera. Kupaža Cabernet-Merlot je posebna selekcija iz vinograda vinarije Doja koja je, po uzoru na Francuske kupaže,  jednu godinu odležava u novim francuskim baricima a zatim se 6 meseci  čuva u bocama dok ne bude potpuno spremno za izlazak na tržište.

Idealno pitko vino uz jela od mesa ili hladnu srpsku zakusku kome začini nimalo ne smetaju.

S obzirom da je Doja mlada vinarija , možemo reći  da veliki uspesi za ovu Vinariju tek predstoje. Budućnost ove vinarije je očigledno i više nego svetla.

Addresa: Donja Jošanica bb, Blace 18420

Telefon : 011 6555666

http://www.doja.rs/

Za dobro grožđe potrebno je odgovarajuće područje, klima i savršeni uslovi, dok za dobro vino treba mnogo truda i posvećenosti.

Najznačajnije regije za proizvodnju vina  u Srbiji su  zapadno moravska, timočka, šumadijsko-velikomoravska,pocerska,sremska,banatska,subotičko – horgoška,kosovsko- metohijska,niško-južnomoravska.

U ovim područjima gaje se autohtone vrste grožđa, kao što su prokupac, vranac, plovdina, ali dobro uspevaju i burgundac, italijanski rizling, smederevka. Vinarije, kojih je sve više na prostoru Srbije, pravi su mali muzeji sa bačvama najkvalitetnijih vina.

Po verovanju  u krajevima  gde uspeva grožđe žive dobri, plemeniti i veseli ljudi koji su odlični znalci uzgajanja dobrog grožđa i pravljenja piće Bogova.

Pravi ljubitelji  dobrog vina  spremni su da pređu  dug put  da bi probali  vrhunska vina.

Mnogobrojne vinarije širom Srbije spremno i na jedinstven način  dočekuju goste i pružaju im  svojstveni užitak u vinu, i nezaboravne trenutke. Vinarije su postale odlična destinacija za prave hedoniste, za odmor, relaksaciju ali i za organizaciju poslovnih događaja.

I ne čudi da vinski turizam  postaje sve popularniji,  jer predstavlja specifičan oblik odmora, u kombinaciji sa degustacijom vina određene vinogradarske regije, uživanje u prirodnim lepotama, običajima i kulturno–istorijskim znamenitostima te regije.

Vinski turizam u Srbiji  je tek pre nekoliko godina počeo da se razvija,ali do danas  napredak je očigledan. Turistima je u ponudi  devet vinskih puteva kojima mogu obići najpoznatije vinarije Srbije  i degustirati vrhunski kvalitetna vina, uživati u tradicionalnoj nacionalnoj kuhinji, obići vinograde i upoznati se sa načinom pravljenja vina.

Neke od renomiranih vinarija turistima u objektima koji su u sklopu vinarije  nude i prenoćište.

Vinogradarstvo u Srbiji postalo je značajna poljoprivreda grana sa velikim kapacitetima. Na osnovu broja vinarija koje su poslednje dve decenije nastale u Srbiji, Srbija se ubraja  u značajne proizvođače i potrošače grožđa i vina u regionu zapadnog Balkana. Iz godine u godinu zainteresovanost za vinogradarstvo i proizvodnju vina je sve veća. godine u godinu sve više raste. Duga tradicija vinarstva u Srbiji, prirodni resursi, i povoljna klima su garancija uspeha srpskih proizvođača vina, uz  dugogodišnje iskustvo i veliko znanje, jer ovaj zanat se ne uči preko noći.

Mnogobrojne  osvojene nagrade i medalje na najpoznatijim svetskim takmičenjima su samo potvrda da su srpske vinarije u ekspanziji.

U južnom i jugoistočnom delu Srbije nalazi se  Niško-južnomoravski region koji  o buhvata prostranstva u slivovima Južne Morave, Nišave i Toplice. Najpoznatija vinarija je  Podrum Aleksić iz Vranja.

Najznačajnija vinogorja zapadno moravskog regiona su  Rasinsko i Aleksandrovačka Župa.Najveća vinarija ovog regiona je Rubin, a od manjih vinarija poznate su vinarija   Botunjac,  vinarija Ivanović,  vinska kuća Minić,  vinarija Radenković i vinarija Spasić.

Šumadijsko-velikomoravski rejon prostire se od Beograda i obuhvata celu Šumadiju. Smederevskim vinogradima i vinarima priroda je dala sve ono što je potrebno za dobro grožđe i vino, a oni su  tu blagodet pametno iskoristili. U ovom regionu su brojne male vinarije, od kojih su  najpoznatije : Radovanović iz  Krnjeva,  Aleksandrović iz Topole, Janko iz Smedereva i Vrbica iz Aranđelovca, Kraljeva Vinarija Oplenac.

Južno od Save,  istočno od Drine, na padinama planina  Cer i Vlašić, prostire se Pocerski region.Ova regija dugo je bila poznata kao šljivarski kraj. Da postoji mogućnost uzgajanja vinove loze i proizvodnja  vina vrhunskog kvaliteta dokaz je podrum Jelić.

Na obroncima Fruške Gore prostire se sremski region. Najveća koncentracija vinarija je u Sremskim Karlovcima. Specifično i poznato  vino ovog regiona Bermet  stiže isključivo iz Sremskih Karlovaca. Bermet je  vino koje se davno služilo na Bečkom dvoru, a nalazilo se i na vinskoj karti  čuvenog Titanika.  Najpoznatije vinarije ove regije su : Kiš, Kovačević, Mačkov Podrum.

Na severoistoku Srbije, u okolini Vršca prostire se banatski region. Vršačko vinogorje se prostire na brdovitim terenima oko Vršca. Poznata vinogorja ovog regiona su  Vršačko, Kovin i Biserno ostrvo, i predstavljju najznačajnije vinogradarske regione u Srbiji. Vrhunska i kvalitetna vina ovog vinskog regiona su muskat otonel, šardone, pino bjanko, rajnski i italijanski rizling i  popularno stono vino banatski rizling. Poznate vinarije su Vršački vinogradi i vinarija Selecta.

Subotičko- horgoški region čine Palićko i Horgoško vinogorje. U ovoj regiji je značajan broj vinarija, kako  manjih porodičnih tako i  vinarija svetskog nivoa koja su poznata van granica naše zemlje. Najpoznatije vinarije ovog kraja su vinarija Zvonko Bogdan, DiBonis i WOW.

U našoj  južnoj pokrajini smešten je  Kosovsko-metohijski region koji  ima bogatu tradiciju i iz koga jevinogradarstvo krenulo da se širi po Srbiji. Najčešće zastupljene sorte grožđa su  Burgundac, Gamay i autohtona sorta Prokupac. Poznate vinarije ove regije su vinarija Antić iz Orahovca i Vinica Petrović iz Velike Hoče.

Na zemljišti gde su se vekovima nalazili porodični vinograda 2005 godine ,Dragan Milosavljević  zasadio  je na 3 hektara  svetske visokokvalitetne sorte grožđa. Vinarija“Milosavljević “  u okolini Aleksandrovca tačnije u  selu Bučje.

U vinogradima porodice Milosavljević promenjuje se ekološka proizvodnja vina. Veštačko đubrivo se ne koristi, dok je prskanje strogo kontrolisano.

Kapacitet vinarije je oko 20.000 litara godišnje. Vino se čuva u savremenim  inos  tankovima i hrastovim barik buradima. Osim na domaće, vina ove vinarije našla su put i ka inostranom tržištu.

„Cabernet sauvignon“ okićeno je   zlatnom medaljom  sa takmičenja “Royal wine challenge” Beograd 2009. godine i zlatnom medaljom  Novosadski Sajam 2010. Vino “Vila vina”  Tamjanika osvojilo je srebrnu medalju na Novosadskom sajmu  2011. i 2012. godine i bronzanu medalju u 2011. godine u Sofiji.

Brend “Villa Vina” ove vinarije , po mnogo čemu su  specifična i jedinstvena. Nastala su zahvaljujući porodičnoj  tradiciji i tehnologiji i znanju, stečenom u Švajcarskoj.

Ponuda vina vinarije Milosavljević

VILLA VINA Cabernet Sauvignon

Vino nastalo u zdravoj ekološkoj sredini, strogo kontrolisanom prinosu, pravljeno  po najsavremenijoj tehnologiji. Bogato je  finim taninima,  ima raskošnu aromu šumskog voćea.

Odlično ide uz sve vrste pečenja, divljač, roštilj, stari plesni sir.

Temperatura serviranja  od 16 do 18 ºC.

VILLA VINA Sauvignon Blanc

Nastalo iz sopstvenih vinograda, u ograničenoj količini. Ovo veoma elegantno vino  bogato je aromama   egzotičnog voća, cveta zove. Prijatnog  je ukusa. Odlično ide uz   morsku i rečnu ribu, svetla mesa i razne sireve.

Temperatura serviranja  od 10 do 12 ºC.

VILLA VINA Shiraz

Ovo vino predstavlja izuzetno dostignuće u vinarstvu. Prinos  je ograničen i kreće se od 500-600 g/ po m2.Vino ima raskošnu aromu bobičastog voća,  harmoničnog  je ukusa, bogato finim taninima. Ide uz biftek, meso divljači, roštilj, pršutu, jela od tamnog mesa.

Temperatura serviranja  od 16 do 18 ºC.

Barique VILLA VINA CABERNET BARRIQUE

Vino je napravljeno od grožđa iz sopstvenih vinograda,  koji se nalaze na sunčanoj strani izloženoj  jugu, od pažljivo biranih grozdova  sorte CABERNE SAUVIGNON-a i MERLO-a. Ovo pitko vino  je  tamnocrvene rubin boje, mirisa šumskog voća sa blagim ukusom vanile i hrastovine, bogato finim mekim taninima (lepim tonovima BARIK-a). Pre služenja poželjno je dekantiranje.

Rose VILLA VINA ROSE

Vino  je proizvedeno u ograničenoj količini od sorte CABERNET SAUVIGNON”. Ima ukus šumske jagode i maline.  Veoma je osvežavajuće. Elegantno vino namenjeno osobama prefinjenog ukusa.

Tamjanika VILLA VINA TAMJANIKA

Ovo vino slamasto žute boje je izuzetno jako vino, neponovljivog ukusa,  pitko i harmonično, arome  na bosiljak i posebne slasti. Predstavlja spoj tradicije i podneblja gde je nastalo. Preporučuje se konzumiranje  u umerenim količinama. Odlično ide uz  ribu i morske plodove..

 

Kontakt informacije:

“Vinarija Milosavljević”

Selo Bučje

37243 Počekovina

Srbija

 

tel: +381 37 733 169

mobtel: +381 64 17 66 103 / +381 62 281 874

Vinogradi i Vinarija IN smešteni su  na padinama Fruške gore, u mesti Bikić Do.  Poznato je da je Fruška Gora podneblje koje ima dugu tradiciju gajenja vinove loze.

Vinarija i vinogradi  u vlasništvu su porodica Ilić i Nijemčević . Zahvaljujući odličnim klimatskim uslovima i plodnom zemljištu u vinogradima se uzgaja  najfinije grožđe od koga se dobija vino neprikosnovenog ukusa. Svakom grozdu se posvećuje posebna pažnja., a vino se pravi  po najnovijoj tehnologiji, zahvaljujući stručnim i visoko kvalifikovanim ljudima koji se nalaze na čelu vinarije. Vino se čuva u posudama od inoksa, dok vina koja su odabrana ,određeni vremenski period  odležavaju u francuskim hrastovim bačvama.  Vina  Vinarije IN pravim vinoljupcima  pružaju predivan osećaj blaženstva.

Od momenta kada  je stvoreno prvo vino vlasnici IN  vinarije  pažljivo rade na kvalitetu svojih vina.

Na padinama Fruške Gore, na površini od 10 hektara prostire se živopisni vinograd, a tu je  i autentični vinski podrum  izgrađen davne  1826. godine koji je  poseban, ne samo u okvirima Srbije, već  I mnogo šire. Vlasnici Vinarije IN  uložili su veliki trud kako bi očuvali autentičnost ovog podruma, u  kome se prave vina vrhunskog kvaliteta.

U šumovitim  Vrujcima u blizini Valjeva  smešten je manji vinograd čija je površina 4 hektara.

Zahvaljujući ljubavi i poštovanju  koje imaju prema vinu, svaka kap njihovog vina, priprema se sa najvećom mogućom pažnjom i preciznošću.

Ponuda vina  Vinarije IN:

-Sauvignon blanc

-Rajnski Rizling,

-Italijanski Rizling

-Chardonnay

-Cabernet sauvignon

-Frankovka

-Crveno vino

-Merlot

-Roze

-Roze Blue

U okviru vinarije se nalazi i restoran u kome posetioci mogu uživati u tradicionalnim, jelaima uz  degustaciju  vrhunskih vina Vinarije IN.

 

 

Na padinama Fruške gore, u Erdeviku  smeštena je vinarija Trivanović. Od Šida je udaljena 17 kilometara.

Porodični vinograd rizlinga  davne 1959 godine prostirao se na površini od  pola hektara i zadovoljavao je  potrebe  porodice Trivanović za vinom.

Već duže od 50 godina vinogradi ove porodice daju grožđe i vina  odličnog kvaliteta.   Krenuli su sa površinom od pola hektara, a danas  poseduju površinu od 49  hektara pod vinovom lozom.

Zahvaljujući pogodnoj i  prijatnoj klimi  koja vlada u ovim krajevima, posvećenosti I ljubavi prema vinovoj lozi I vinu  stvorena je  vinarija Trivanović. U ovoj vinariji  ljubav znanje i tradicija pretočeni su u vrhunski kvalitetna vina specifičnog ukusa.

U vinogradima se gaje najkvalitetnije sorte vinove loze: Kabernet Sovinjon, Italijanski rizling,  Merlot, Pino Griđo, Pino Blan, Sovinjon Blan, Frankovka, Šardone, Traminac, Širaz. Sve sorte su prvoklasne i sertifikovane.

Cilj  vlasnika vinarije je da proširi tržište i da što više ljudi upozna sa vinima iz vinarije Trivanović.  Cene vina su  veoma pristupačne. Zato ne čudi da sve više lokala u Beogradu u ponudi ima  vina iz vinarije Trivanović.

Planovi su da se i dalje radi na kvalitetu vina, i sve većoj prisutnosti na domaćem tržištu.

2012 godine su  po prvi put nastupili na 3.  Međunarodnom sajmu vina – BEOWINE FAIR 2012.

Sa berbom  2015.  došao je  i ozbiljan odskok u kvalitetu proizvedenog vina ove vinarije. Odvajanjem premijum linije vina od bazičnih, došla je i nagrada  na međunarodnom vinskom takmičenju AWC VIENNA.

U poslednje vreme Vinarija Trivanović  je veoma aktivna što se tiče  izlaganja na vinskim događajima u našoj zemlji.

Nakon berbe 2016. vina ove vinarije su postala najbolja do sada, I već su  donela nagrade.  Vino Trigio 2016 je osvajač Srebrne  medalje na ocenjivanju međunarodne komisije na BeoWine2017.

Vinarija Trivanović, izaziva  veoma pozitivne utiske publike koja je degistirala  njihova vina.

Vina Trivanović  našla su put  put do istinskih ljubitelja vina!

Vinarija je ponudila paletu vina u dve prepoznatljive linije: Basic  i Premium

Bela vina

Gewurtztraminer (Basic)

Grašac (Premium)

Invictus (Basic)

Mistik (Basic)

Trigio (Premium)

Sauvignon Blanc (Premium)

Pino Grigo (Premium)

Crvena vina

Shiraz (Basic)

Amacord (Basic)

Frankovka (Premium)

Cabernet Sauvignon (Premium)

Shiraz Limited (Premium)

ROSE

 

Kontakt :

Podrum Trivanović, Branka Erića bb, Šid, Srbija

Mob: +381 64 822 7746, +381 63 200 484

kontakt@vinarijatrivanovic.rs

prodaja@vinarijatrivanovic.rs

Između dve ade kod Grocke, na brežuljcima pored Dunava smeštena je  Vinarija Plavinci.

Od samog početka  vlasnici vinarije  imali su ideju da proizvode što prirodnija  i kvalitetna vina,  uz korišćenje tradicionalnih metoda i novih tehnologija, bez ikakvih štetnih dodataka, koji bi promenili  prirodan karakter vina.

Proizvodnja u ovoj vinariji je organska. Grožđe se uzgaja bez upotrebe pesticida, herbicida, fungicida i veštačkog đubriva.

Zahvaljujući tome što su sorte grožđa koje se uzgaja otporne na bolesti i insekte, uzgajanje vinove loze je bez prskanja, pa čak nekad  i bez u organskoj proizvodnji   dozvoljenih preparata.

Za uzgoj  se ne koristi  ni mineralno đubrivo ni životinjski stajnjak, već samo organski kompost biljnog porekla i preparati napravljeni od  divljih biljaka.

Vinograd  na kome se gaji grožđe se ne ore, ne tanjira i ne frezira. Prostor ispod čokota obrađuje se ručno motikama.

Kako bi obezbedili  što kvalitetniju sirovinu za proizvodnju vina , izbor sorti vinove loze pao je na regent i panonija.

Regent je sorta  vinove loze koja je dosta zastupljena u vinogradima Nemačke, Austrije i Engleske. Grožđe ove sorte otporno je na mrazeve i bolesti. Daje intenzivno obojena crvena vina, bogate teksture sa dosta ekstrakta. Regent je rana sorta, pa berba  grožđa kreće već polovinom avgusta.

Svakom grozdu, svakoj flaši vina u ovoj vinariji se posvećuje posebna pažnja. Grožđe se bere ručno, cedi, flašira i etiketira.To iziskuje mnogo više utrošenog vremena po flaši, ali kada probate vino vidi se da se trud isplati.

Vina ove vinarije su jedinstvena i ne liče na bilo koje  domaće vino koje ste do sada probali.  Crveno vino Indigo  se pravi od sorte grožđa regent koje jedino ova vinarija uzgaja  na celom Balkanu. Sortu panonija gaje samo tri vinara u Srbiji. Od njega vinarija Plavinci  pravi belo vino Ćilibar.

Prva vina ove vinarije nastala su 2014. godine.

  Vina u ponudi vinarije Plavinci:

Ćilibar

Suvo belo vino proizvedeno  je sorte Panonia  koje je organski gajeno gajeno u sopstvenom vinogradu. Ovo moderno i osvežavajuće vino ima boju ćilibara, arome dinja, kajsija i jabuka.

Najbolje ga je služiti na  temperaturi  od 12ºC – 14ºC. Pola sata pre konzumiranja  neophodno  ga je pretočiti i izložiti vazduhu.Slaže se sa  svinjetinom  i jagnjetinom, plavu ribu i plave sireve.

Indigo

Suvo crveno vino proizvedeno je od sorte Regent koje je organski uzgajano u sopstvenom vinogradu. Jako obojeno tamno vino u kome preovlađuju arome nara, višnje i kupine.

Služi se na temperaturi 16ºC – 18ºC. Da bi  u vinu Indigo  u potpunosti uživali potrebno je da ga dva sata pre konzumiranja pretočite i izložite vazduhu.

Slaže se sa masnim sirevima, gulašom, mućkalicom, jelima od divljači, biftek,  i jelima sa jakim sosom.

Ribela

Ovo specijalno suvo voćno vino  proizvedeno je od  više sorti crne ribizle koje su neprskane i koje nisu  prehranjivane  veštačkim đubrivom, uz dodatak livadskog meda  sa obronaka Tare rastvorenog u mlakoj destilovanoj vodi kako bi se dobila koncentracija šećera, koja je  dovoljna da vino  sadrži od 12%-13% alkohola.Visina alkohola izdvaja ovo vino od ostalih voćnih vina koja su u ponudi na tržištu.

Služi se  blago rashlađena na temperaturi  12ºC – 14ºC. Slaže se uz roštilj i gulaše.

Na  jugu Srbije , okružena planinama Kopaonik, Željin, Goč  i Jastrebac nalazi se Župa, vinogorje sa nepreglednim poljima vinograda. Zahvaljijući  umereno kontinentalnoj klimi koju odlikuje  blaga zma , temperatura koja retko pada ispod -10 stepeni Celzijusa, zemljište ovog regiona pogodno je za uzgajanje  vinove loze, pa  stoga ne čudi da se stanovnici ovog kraja vekovima bave vinogradarstvom. U Župi se na tragu vina živi više od tri hiljade godina.

Prvi pisani podatak o vinogradima Župe datira iz XII veka. Početkom dvadesetog veka, gajenje grožđa I proizvodnja vina su bili glavni izvor prihoda za mnogobrojne porodice u Župi.  Razvoj vinarstva zaustavljen je tokom ratova koji su se dešavali  u XX veku. Nekadašnju slavu Župskog vinogorja vratila je početkom 21 veka grupa vinskih pionira zahvaljujući svojim  predanim  radom u vinogradima i podrumima. Nagrade koje su župske vinarije osvojile na brojnim  svetskim takmičenjima dokaz su da uloženi  trud nije bio uzaludan.

Vinska  regija Župa zauzima  značajno mesto u tradiciji srpskog vinarstva. Vino iz ove regije pili su keltski ratnici, rimski legionari, vizantijski stratezi, srpske vojvode i carevi, kao i turskih vladari.

Župa predstavlja  pravu malu vinsku oazu u kojoj su sačuvane autentične srpske sorte grožđa Prokupac i Tamjanika. U Župi kažu da je Prokupac kralj župskih vinograda, a Tamnjanika njegova kraljica. Sorta Prokupac postoji već nekoliko hiljada godina, dok  sorta Tamjanika vodi poreklo iz Francuske  ali je prisutna u  Srbiji više od pet vekova. Stručnjaci za vino tvrde da je dоšlo vrеmе da se vino proizvodi  od mаnjе pоznаtih vrsta groždja, ili skоrо zаbоrаvlјеnih sоrti kоје su uglаvnоm lokalnog pоrеklа i kоје sе spоrаdičnо gаје. Upravo takva domaća autothona sorta su Prokupac i Tamnjanika koje se gaje u ovoj oblasti.

Sorta Prоkupаc u Župi se gajila još za vreme Cara Lazara, da bi je posle drugog svetskog rata potisnule neke druge sorte grožđa. Zadnjih godina  stаrа аutоhtоnа sоrtа kоја је nekada u  srpskom vinarstvu imаlа mnоgо vеći znаčај nеgо dаnаs, počela je da  zаuzima оdgоvаrајućе mеstо na vinskoj mapi Srbiје.

Vinа proizvedena  od ove sorte su zagasite rubin boje, pitkа, оsvеžаvајućа, složene arome zrelog crvenog voća.

Tamjanika, stara autothona pitoma vrsta grožđa karakteristična je po svom jedinstvenom ukusu i mirisu. Postoji bela i crna, tamjanika a u Župskom vinogorju gaji se isključivo bela. Vino dobijeno od ove sorte karakteristično je po  slamnasto-žutoj boji sa zelenim odsjajem, karakterističnog muskatnog ukusa i mirisa.Kada jednom probate tamjaniku postaće  vam omiljeno vino. Kažu da je Tamjanika  bila omiljeno vino i Josipa Broza Tita.

Vrhunska župska vina, stvorili su ljudi i jedinstvena priroda.

Male porodične vinarije u Župi, koje iza sebe imaju  dugogodišnju tradiciju proizvodnje vina, sve više se okreću autohtonim sortama grožđa poput  tamjanike, prokupca i skoro zaboravljenog rskavca. Kvalitet vina je uvek na prvom mestu, pa ne čudi  da se vina proizvdena u Župi Aleksandrovačkoj nalaze  na trpezama Švajcarskoj, Nemačkoj i Americi.

Župske vinarije koje proizvode odlična vina od autohtonih sorti Prokupac i Tamjanika su: Vinska kuća Minića , Vinarija Ivanović ,Vinarska kuća Spasić ,Podrum Kosta Botunjac, Vinarija Budir, Podrum Radenković,Podrum Braća Rajković.

Sa tradicijom i istorijatom vinarstva Župe možete se upoznati u Muzeju  vinarstva i vinogradarstva smeštenom  u Aleksandrovcu, u nekadašnjem vinskom podrumu koji je  sagrađen daleke1924. godine u provansalskom stilu. U Muzeju  se nalazi bogata zbirka koja prikazuje istoriju i vinsku tradiciju Župe.

 

 

Vino je  savršeno piće, prilagođeno i zdravim i bolesnim ljudima, ukoliko se pije u umerenim  količinama. Nesporno je da kada se vino pije umereno, pruža užitak koji ne može ni sa čim da se ni meri ni poredi.

Vino ne treba samo piti, već u njemu treba znati i uživati.  Svaka ispijena kapljica vina treba da bude uživanje. Da bi u potpunosti uživali u ovom božanskom piću, o njemu treba i što više znati.

Još od davnih vremena, vino je pratilac svih značajnih dešavanja. Sa vinom nazdravljate povodom rođenja, venčanja, uz vino tugujete, sklapate  poslove, u vinu tražite zaborav.

Ledena vina  poslednjih godina postala su pravi hit širom sveta.

Izrazito skupocena  ledena vina nastala su krajem  18. veka u  Nemačkoj regiji Frankonija. Vino je nastalo sasvim slučajno, nakon iznenadnog talasa hladnog vremena. Pre nego što je grožđe obrano, temperatura se spustila ispod nule ,što je dovelo do smrzavanja grožđa u vinogradu. Iako neprijatno iznenađeni vlasnici vinograda nisu odustali od berbe, već su  u zoru, iako je temperatura bila niska, obrali  i ispresovali smrznuti rod. Posle prerade, dobijena je veoma koncentrovana šira, a zatim isto takvo vino.

Neki stručnjaci smatraju da je prvo vrhunsko ledeno vino, po današnjim standardima, nastalo tek polovinom 20. veka.

Najčešće ledena vina se proizvode od belog, mada postoje i ona proizvedena  od crnog grožđa.

Sorte koje se koriste za proizvodnju  ledenih vina poprilično su različite.  U Nemačkoj je to rizling, dok se u Kanadi ledeno vino najčešće pravi od veoma popularane lokalne sorte Vidal. Takođe za  ledena vina mogu se koristiti i  bele sorte  šardone, italijanski rizling, traminac, šenin blan, gruner veltliner, pino gri i pinot blanc. Od crnih sorti koriste se pino noar i merlot, kaberne fran i kaberne sovinjon.

Minimalna temperatura neophodna za ledenu berbu kreće se oko 8 stepeni ispod nule. Što je temperatura niža, u širi će biti veća koncentracija šećera. Zato je optimalna temperatura  između – 10 i – 12 stepeni. Da bi ledena berba bila uspešna  potrebno je da temperature bude spuštena najmanje na  – 8 stepeni. Kako bi prerada grožđa mogla da se završi na niskoj temperaturi, potrebno je da temperatura ispod -8 ostane najmanje 6 sati.

Usled mraza  sva voda u grožđu se zaledi. U soku, koji liči na  ledene kristale, koncentrisan je šećer, kiseline i ekstrakt. Visok nivo šećera  u širi uslovljava izuzetno sporu fermentaciju koja traje nekoliko meseci.  Tako nastaju fantastično slatka vina različitih aroma.

U ledenim vinima može se pronaći široka lepeza aroma, poput  aroma kajsije, kore pomorandže, breskve, papaje, ananasa, smokve, meda, manga, i orašastog voća. U ledenim vinima proizvedenim od sorte crni pino ili kaberne fran,  najčešće dominiraju arome džema od jagoda i sličnog voća.

Ledeno vino spada u desertna vina. Najbolje ga je služiti kao desert, zato što  njegova delikatna aroma i jedinstvena struktura dolaze do izražaja. Ledeno vino ima manji procenat alkohola od uobičajenih desertnih vina.

Proces proizvodnje ledenih vina je veoma specifičan i osetljiv, stoga su doneta veoma rigorozna i jasna pravila, koja se moraju strogo poštovati.

Zbog manje količine šire i složenosti procesa, ledena vina su izuzetno skupa. Poznavaoci vina se slažu da je njegova visoka cena  opravdana.

 

 

 

Mnogi  vino ne smatraju alkoholom već zdravim pićem, što su i pokazala najnovija istraživanja. Umereno konzumiranje vina doprinosi boljem zdravlju. Osim onog očitog efekta koje ima na nas, vino je i zdravo za celo telo, u čemu se slažu i lekari. Iz dana u dan otkriva se sve više razloga zbog kojih je korisno piti vino.

U zimskom periodu čaša ovog  božanskog pića, zagreva telo, podiže duh i pomaže u borbi protiv prehlade. Ni jedno slavlje ni praznovanje se ne može zamisliti bez čaše dobrog vina.

Spada u najpopularnija alkoholna pića. Osim što je ukusno piće , vino je i sastavni deo evropske i mediteranske kulture. Sa vinom ne treba preterivati. Vino ima pozitivan uticaj na organizam samo ukoliko se umereno konzumira, što podrazumeva  jednu čašu dnevno.

Crno vino ublažava stres i pomaže kod nesanice.Takođe vino  potpomaže pamćenju, što je i naučno dokazano. Tegobe koje najčešće dovode do srčanih oboljenja, kao što su nastajanje ugrušaka i upalni procesi krvnih sudova, možete preduprediti redovnim konzumiranjem vina. Pokazalo se da vino utiče na podizanje nivoa takozvanog dobrog holesterola koji ima ulogu da  spreči začepljenost arterija. Naučno je dokazano, da vino ubija i bakterije, kao i da povećava nivo dobrog  HDL – holesterola.

Istraživanje je takođe pokazalo da su osobe koje konzumiraju jednu čašu vina u toku dana vitkije od osoba koje vino konzumiraju u većim količinama  povremeno. Razlog tome je što alkohol iz vina podstiče telo na brže sagorevanje kalorija. No budite oprezni. Više od jedne čaše vina dnevno može doprineti višku kilograma.

Prema istraživanjima sprovedenim u Velikoj Britaniji, pokazalo se da konzumiranje jedne čaše vina, smanjuje rizik od dobijanja Helicobacter pylori koja je uzročnik gastritisa i drugih problema u probavnom sistemu. Umerene količine vina  poboljšavaju imuni sistem organizma.

Žene koje su dnevno konzumirale čašu vina imaju bolju masu kostiju od žena koje nisu pile vino. Poznato je da u umerenim količinama alkohol  podiže nivo estrogena koji usporava trošenje kostiju.

Vino je odlično i za žene koje su u menopauzi. Prema harvardskom istraživanju  čaša vina dnevno, može vas  zaštititi od dijabetesa tipa 2, dok su  kanadski istraživači došli do konstatacije da osobe koje povremeno konzumiraju vino imaju 13% manje šanse da obole od dijabetesa.

Molekuli polifenola koji se nalaze  u ovom božanskom piću  održavaju vitalnost tela i pomažu u procesu usporavanja starosti.

Vino pomaže da bolje i brže zaspite. Uzmite čašu vina pre spavanja  i videćete da će vam pomoći.

Prema tvrdnjama naučnika crveno vino može smanjiti  rizik od srčanih oboljenja, od moždanog udara, sprečiti karcinom  gušterače. Čaša crvenog vina dnevno smanjuje rizik od nastanka raka prostate kod muškaraca. Zbog svega navedenog preporučuje se  konzumiranje čaše crnog vina, obavezno posle ručka, nikada na prazan želudac.

Lekovita svojstva vina  poznata  su  još iz najstarijih vremena. Seme grožđa je poznato po visokom sadržaju antioksidanasa, koji štite srce i krvne sudove. Nova istraživanja pokazala su da antioksidansi iz vina mogu da blokiraju rast najsmrtonosnijeg oboljenja, karcinoma pluća.

Vino relaksira pa ne čudi da ga smatraju prijateljem srca i vedrog duha.

Mnogi smatraju da alkohol nije dobar za zdravlje, ali crveno vino je izuzetak.