Vino je savršeno piće, prilagođeno i zdravim i bolesnim ljudima, ukoliko se pije u umerenim količinama. Nesporno je da kada se vino pije umereno, pruža užitak koji ne može ni sa čim da se ni meri ni poredi.
Vino ne treba samo piti, već u njemu treba znati i uživati. Svaka ispijena kapljica vina treba da bude uživanje. Da bi u potpunosti uživali u ovom božanskom piću, o njemu treba i što više znati.
Još od davnih vremena, vino je pratilac svih značajnih dešavanja. Sa vinom nazdravljate povodom rođenja, venčanja, uz vino tugujete, sklapate poslove, u vinu tražite zaborav.
Ledena vina poslednjih godina postala su pravi hit širom sveta.
Izrazito skupocena ledena vina nastala su krajem 18. veka u Nemačkoj regiji Frankonija. Vino je nastalo sasvim slučajno, nakon iznenadnog talasa hladnog vremena. Pre nego što je grožđe obrano, temperatura se spustila ispod nule ,što je dovelo do smrzavanja grožđa u vinogradu. Iako neprijatno iznenađeni vlasnici vinograda nisu odustali od berbe, već su u zoru, iako je temperatura bila niska, obrali i ispresovali smrznuti rod. Posle prerade, dobijena je veoma koncentrovana šira, a zatim isto takvo vino.
Neki stručnjaci smatraju da je prvo vrhunsko ledeno vino, po današnjim standardima, nastalo tek polovinom 20. veka.
Najčešće ledena vina se proizvode od belog, mada postoje i ona proizvedena od crnog grožđa.
Sorte koje se koriste za proizvodnju ledenih vina poprilično su različite. U Nemačkoj je to rizling, dok se u Kanadi ledeno vino najčešće pravi od veoma popularane lokalne sorte Vidal. Takođe za ledena vina mogu se koristiti i bele sorte šardone, italijanski rizling, traminac, šenin blan, gruner veltliner, pino gri i pinot blanc. Od crnih sorti koriste se pino noar i merlot, kaberne fran i kaberne sovinjon.
Minimalna temperatura neophodna za ledenu berbu kreće se oko 8 stepeni ispod nule. Što je temperatura niža, u širi će biti veća koncentracija šećera. Zato je optimalna temperatura između – 10 i – 12 stepeni. Da bi ledena berba bila uspešna potrebno je da temperature bude spuštena najmanje na – 8 stepeni. Kako bi prerada grožđa mogla da se završi na niskoj temperaturi, potrebno je da temperatura ispod -8 ostane najmanje 6 sati.
Usled mraza sva voda u grožđu se zaledi. U soku, koji liči na ledene kristale, koncentrisan je šećer, kiseline i ekstrakt. Visok nivo šećera u širi uslovljava izuzetno sporu fermentaciju koja traje nekoliko meseci. Tako nastaju fantastično slatka vina različitih aroma.
U ledenim vinima može se pronaći široka lepeza aroma, poput aroma kajsije, kore pomorandže, breskve, papaje, ananasa, smokve, meda, manga, i orašastog voća. U ledenim vinima proizvedenim od sorte crni pino ili kaberne fran, najčešće dominiraju arome džema od jagoda i sličnog voća.
Ledeno vino spada u desertna vina. Najbolje ga je služiti kao desert, zato što njegova delikatna aroma i jedinstvena struktura dolaze do izražaja. Ledeno vino ima manji procenat alkohola od uobičajenih desertnih vina.
Proces proizvodnje ledenih vina je veoma specifičan i osetljiv, stoga su doneta veoma rigorozna i jasna pravila, koja se moraju strogo poštovati.
Zbog manje količine šire i složenosti procesa, ledena vina su izuzetno skupa. Poznavaoci vina se slažu da je njegova visoka cena opravdana.