Vino se smatra najstarijim proizvodom čovečanstva. Po nekim neproverenim podacima prvi tragovi vinarstva datiraju još pre 6000 godina pne.

Srbija ima veoma dugu tradiciju proizvodnje vina, a u Beogradu se svake godine održava nekoliko destina manifestacija posvećenih vinu. Vino nazivaju još  božanskim nektarom, a vino je ljubiteljima ovog pića sinonim za uživanje.

U Beogradu su otvorene brojne savremene vinoteke i vinski barovi, namenjeni uživaocima dobrog vina. U ovim objektima možete kupiti  kvalitetno domaće ili strano vino, a osobe koje rade u vinotekama i vinskim barovima dovoljno su stručne, ukoliko ste u nedoumici  da Vam pomognu u izboru vina.

Za ljubitelje ovog božanskog napitka, dobra vest je da u Beogradu postoji više od 30  ovakvih objekata u kojima može da se popije i kupi dobro vino.

Iako kupovna moć u našoj zemlji nije velika, u Beogradu možete kupiti vino gotovo iz čitavog sveta. Radi bolje promocije vina, prodavci su vinsku ponudu  klasifikovali po geografskom poreklu. Ponudu  u vinotekama čine srpska, italijanska, francuska, španska,argetinska, portugalska, hrvatska, slovenačka, makedonska vina…

Dorćol, Vračar i Zemun su delovi Beograda u kojima se nalazi najviše  objekata namenjenih uživaocima vina. Vinski barovi su postali omiljena mesta Beograđana, gde se po pristojnoj ceni može popiti čaša dobrog vina.

Najstarija beogradska vinoteka smeštena je u Makedonoskoj ulici. 2012 godine je  renovirana i predstavljena pod novim imenom  “Vinograd ”.

Ova vinoteka ima u ponudi  preko 400 etiketa vina iz svih krajeva sveta. Osim velikog izbora vina iz srpskih vinarija, u ponudi su i vina  iz Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Grčke. U ovoj vinoteci možete nabaviti  vina  proizvedena od organski gajenog grožđa.

 

Srpska kuća vina  nalazi se na 2 lokacije: Braničevska 1 Beograd, i Antifašističke borbe 15, Novi Beograd.

U ponudi imaju preko 150 etiketa najboljih srpskih vinarija od Palića do Velike Hoče na Kosovu., ali i bogatu ponudu italijanskih, francuskih, portugalskih,  španskih, argentinskih i vina sa prostora bivše Jugoslavije.

Između ostalih u  ponudi su vina  vinarije Masciarelli iz regiona Abruco, vinarije Felsina iz Toskane, vinarije Gaja, legendarne vinarije Tenuta san Guido iz Toskane, vinarije Marjan Simčič iz Goriških Brda, podruma manastira Tvrdoš.

Vinoteka Vino i tako to, na adresi  Njegoševa 40 i Ul. Mileševska 20. nudi više od pet stotina etiketa.Tu su  standardno tražena italijanska, francuska i španskavina , kao i vina iz Čilea i Argentine. Osim toga u ponudi su i najbolja  srpska vina, počevši od manastirskih vina iz  manastira Visoki Dečana i Trvdoš, proizvodi Podruma Budimir iz Aleksandrovca, vinarija  Jelić, Aleksandrić, Aleksić, Kiš,  Kovačević, Radovanović …

Lociran u samom srcu Beograda, na uglu Višnjićeve i Jevremove ulice Podrum Wineart, nudi preko 160 različitih etiketa vina, kako iz regiona tako i iz sveta po veoma  konkurentnim cenama.

U ulici Kralja Milana 3 u samom srcu Beograda smeštena je ekskluzivna vinoteka Hedonist. Reputaciju je stekla sa vinima iz najpoznatijih  vinskih regija Francuske, prvenstveno po posebnoj ponudi vinarije „Louis Max” iz Burgundije.U ponudi su i  italijanska,  portugalska i španska  vina. U ovoj vinoteci možete kupiti  vina Bourgogne, Languedoc, Corbieres, Vin De Pays D’oc, Bordeaux, Loire, Dolina, Rhone.

Kuća vina  se nalazi u Bulevaru Arsenija Čarnojevića 19. U ovoj vinoteci  možete nabaviti francuska, italijanska, hrvatska i domaća vina vrhunskog kvaliteta.

Vinoteka Wine and Pleasure,  nudi najveći izbor domaćih i stranih vina po veoma povoljnim cenama. Nalazi se na adresi Bul. Oslobođenja 117 Beograd.

Wonderland je ekskluzivna vinoteka  i gift shop,  locirana u ulici Svetog Save 25, u Beogradu. Ponudu čine  preko 100 vrsta vina, domaćih vinarija, vinarija  iz Ex Jugoslavije, Španije, Portugala, Novog sveta Italije i Francuske.

Compania de Vinos nalazi se na adresi Kalenićeva 3 . Imaju odličan  izbor vina, a ponekad organizuju degustacije vina koja su na promociji.

Wine shop & bar  – Bar Barbaresco nosi naziv po italijanskom vinu “barbaresco”.Ovde možete  degustirati i ispijati čašu vina ili kupiti vino iz asortimana za poneti. Adresa Nebojšina 8. Beograd

Pampour bar & Wine shop smešten je na 2 lokacije, na adresi Njegoševa 28a i Cara Nikolaja 56 na Vračaru. U ponudi je preko 650 različitih  etiketa vina iz Srbije i celog sveta.

Enoteka Premier na adresi Strahinjića Bana 13a, ima izuzetno veliki izbor vina. Ovde možete kupiti vina  poznatih proizvođača od Evrope pa sve do Južne Afrike. Od domaćih vina u ponudi su proizvodi iz fruškogorskog, šumadijskog i  župskog vinogorja. Jedno od traženijih belih vina je Tamnjanika Vinarije Spasić.

Vajnbar Wine Art, lociran je na adresi  Višnjićeva 7 .U ponudi ima preko 200 etiketa vina iz celog sveta.Posetioci ovog bara  imaju mogućnost da probaju čak 44 vrste vina na čašu.

Vinoteka Chianti smeštena na Savskoj padini – Lomina 41 više od 14 godina  uspešno približava kulturu i duh vina iz oblasti Italije, Španije i Portugala. Postala  je nezaobilazno mesto pravih ljubitelja vina!  Cene u vinoteci Chianti se kreću od 700 dinara za bela, do 8.650 dinara za crvena vina. Vina množete naručiti na sajtu vinoteke.

Vina po povoljnim cenama mozete naci u diskontu pića i vinoteci Dado  u ulici Starca Vujadina 14, u Zemunu. Veliki  je izbor  a imate od najjeftinijih pa do jako skupih vina.

Vina osim pomenutih vinoteka  u Beogradu  možete kupiti :

Cerpromet

Skenderbegova 27  I  Jedrenska 1 Beograd

Cene  vina su veoma povoljne.

Baltasar

Adresa:Vojislava Ilića 100, Beograd

Mondo Vino

Adresa:Pančevački put 36, Beograd

Mala Toskana

Adresa:Kraljevića Marka 5, Beograd

Riznica Vina

Adresa:Ruzveltova 48, Beograd

Devino

Adresa:22. oktobra 16, Zemun

Burgundac

Adresa:Kirovljeva 25, Beograd

Wine Shop Arena

Bulevar Zorana Đinđića 45g  Beograd

Fino vino

Kralja Petra 91, Beograd

Baltasar Vinoteka

Bulevar Zorana Đinđića 45v, Beograd

Aromatica & Pleasure

Đure Jakšića 7, Beograd

Vina Srbije

Bulevar Mihajla Pupina 10g, lok. 26 Beograd

Vinodom

Bulevar Mihajla Pupina 10a, lok. 21, Beograd

Siro’Vina

Tadeuša Košćuška 20, Beograd

Vino Bar&hop

Jovana Rajića 5e, Beograd

Iako je Slovenija po površini mala zemlja, neverovatan je podatak da danas u njoj postoji preko 40.000 malih srednjih i velikih vinarija, u kojima se godišnje proizvede preko million hektolitara većinom belog vina u tri vinske regije; Podravini, Posavini i Primorju. Slovenačka vina se dele u tri grupe; stona, vina sa geografskim poreklom i vrhunska vina, koja su zastupljena u izuzetno visokom procentu, i veoma su cenjena. Samim tim i cena im je nešto veća.

Vinogradi u Goriškim Brdima prostiru se na 1800 hektara i na njima uspevaju brojne sorte belog i crnog grožđa. Ovaj kraj je poznat po proizvodnji uglavnom belih vina, od autohtonih sorti  Rebula, Malvazija, Tokaj, Sauvignonasse, Chardonnay. Veliki broj  manjih vinarija prisutno je u ovom kraju. Vina iz vinarija sa ovog područja poznata su po kvalitetu, stoga ne čudi da su  neizostavni deo vinskih karti poznatih restorana širom  Evrope i Amerike.

Zahvaljujući pogodnoj klimi, velikom broju sunčanih dana, alpskom i panonskom podneblju, napornom radu i vrhunskim stručnjacima vina ove regije su izuzetno kvalitetna.

U mnoštvu proizvođača vina, nekoliko njih se  izdvojilo svojim kvalitetom koji je potvrđen širom sveta.

Najpoznatiji vinski predstavnik i najveći promoter  Goriških Brda je Aleša Kristančić i njegova vina Movia. Vina Movia su sinonim za kvalitet, i izazov za prave ljubitelje vina. Nalaze se na vinskom kartama najprestižnijih restorana u svetu. Aleš Kristančič je  uspeo da vinima koja proizvodi da svoj lični pečat. Aleš Kristančić, vlasnik vinarije Movia iz Goriških brda, jedan je od 12 najboljih svetskih vinara.

Porodično  imanje Movia osnovano je davne 1700. Godine. 1820g.  vinariju preuzima porodica Kristančič u čijem je vlasništvu do dana današnjeg.

Aleš Kristančić  je učio je od svojih predaka, a svoje veštine usavršavao u Bordou i  Burgundiji. Zahvaljujući novim saznanjima primenio je drugačiji koncept  proizvodnje vina. Opredelio se za organsku proizvodnju. Vino Veliko Belo, mešavina  70% rebule,10% sivog pinota i 10% sauvignona je u američkom gradu Aspenu na  Food&Wine Classics Festivalu 2009 godine uvršteno u 10 najboljih vina na svetu.

Zaštitni znak vinarije je vino Vila Marija koje je osvajač najviše nagrada. Jedna petina godišnje proizvodnje ove vinarije prodaje se na domaćem tržištu, dok se ostatak plasira u inostranstvo.

2003.  godine Wine Spectator je Aleša Kristančiča proglasio jednim od 100 najboljih vinara u svetu. O njegovim vinima pisali su najpoznatiji časopisi u svetu.  Vina Movia imaju odlične recenzije u svetskoj vinskoj publicistici. Gosti  Alešove vinarije  bile su brojne  slavne ličnosti; princ Čarls, princ Albert, španski kralj Huan Carlos, švedski kralj Gustav, poznati muzičar Bono Vox U2 i mnogi drugi.

U selu Ceglo na samo nekoliko metara od granice sa Italijom smešten je porodični podrum Simčić. Jedan od najboljih i najcjenjenijih vinara ne samo u Sloveniji, već i u celom regionu je Marijan Simčić peta generacija u porodici, koja se bavi proizvodnjom vina. Specijalitet podruma Simčić su vina sa etiketom “Opoka” proizvedena u malim serijama, od posebno odabranog grožđa koje vinu daje bogat i kompleksan ukus. Brojne nagrade osvojene na raznim svetskim takmičenjima, su najbolji dokaz kvaliteta vina iz ovog podruma.

Ekskluzivna vina ove vinarije ne samo da su cenjena u Evropi, već i u tradicionalnim vinskim zemaljama, Italiji i Francuskoj. Njegova vina piju bogati i slavni, i svi oni koji žele nešto malo više i profinjenije u životu. Vina ove vinarije prisutna su na vinskim kartama u restoranima u  23 zemlje..

Porodica Ščurek se već više generacija bavi vinogradarstvom i proizvodnjom vina.  Sa preko 17 hektara vinograda na tržište godišnje  isporuče 80.000 flaša vrhunskog vina. U proizvodnji koriste najsavremenije tehnologije. Stojan Ščurek vlasnik vinarije je  iskusni  i poznati vinar iz Slovenije. Njegova  vina su poznata i piju  se već godinama. Osim u Sloveniji vina ove vinarije našla su put do ljubitelja vina  u Austriji, Švicarskoj, Češkoj, Njemačkoj i Italiji. Najponosniji su na kupaže crvena i bela vina  Stara brajda, UP i Kontra.

Vinski Podrum „Čarga 1767“ takođe ima viševekovnu vinogradarsku i vinarsku tradiciju. Vlasnici vinarije  su  braća Edbin i Dušan Erzetič. Sa 12 hektara vinograda, godišnje proizvedu 50.000 litara vina. Trenutno se u vinariji proizvodi 18 vrsta kvalitetnih vina.

Vinarija Zanut je bila prva privatna vinarija u ex Jugoslaviji. Danas je vlasnik vinarije  Borut Kocijančić. Za proizvodnju vina  koristi samo grožđe iz sopstvenih vinograda, primenjujući modernu tehnologiju i tradicionalna znanja. Njihova vina su u ponudi najboljih restorana u Njujorku. Nagragrađivana su brojnim nagradama i u EvropiiI Americi. Godišnje se u ovoj vinariji proizvede 50.000 boca vina. U ponudi su dva crna i šest belih vina. Čuveni Sauvignon proizveden u vinariji Zanut  svojom izvrsnom aromom i osvežavajućim voćnim ukusom, oduševljava, a nepcima pruža uživanje

U seocetu Biljana nalazi se podrum vina Bjana. Sva proizvedena vina  sazrevaju u podrumu u najstarijem dvorcu u okolini  Dorišče. Za proizvodnju penušavog vina Bjana  koriste se tri sorte grožđa. Dve šampanjske vrste chardonnay i modri pinoi  i sorta rebula, koja mu daje jedinstven i poseban  osvežavajući ukus. Ovaj podrum  nudi vrhunska suva vina, a njihov ponos je  Vino Cuvee Prestige.

 

Samo najbolji i najskuplji restorani na svetu  mogu se pohvaliti kolekcijom najboljih  svetskih vina. Osim vrhunskih restorana kolekcionari, poznavaoci dobrog vina ne žale novac da u svojoj kolekciji imaju retke i skupe primerke najboljih vina na svetu.

Po mišljenju Luce Gardinija poznatog  italijanskog sommeliera, najbolje vino na svetu je  Quinta do Noval Silval Vintage Port 2003!

Posle 15 godina  istraživanja Gardini je objavio knjigu „Enciklopedija vina”, u kojoj su se  po njegovom izboru našle  najbolje vinarije na svetu i  čak 3000 najboljih vina na svetu. ZajednO sa njim na enciklopediji su radili profesor enologije Pjerluđi Gorgoni, urednik magazina Duh Vina  Andrea Grignafini i novinar Marko Pozali. U knjizi osim podataka o najboljim vinima i vinarijama, mogu se naći  iscrpne informacije o istoriji, vitikuluri, sortama grožđa i degustacijama.

Po Gardiniju najbolja vina na svetu su:

Quinta do Noval Silval Vintage Port 2003

Najbolje vino na svetu je Port Noval. Ovo legendarno vino napravljeno je samo nekoliko puta u jednoj deceniji u posebnim godinama, što znači da se proizvodi u ekstremno limitiranim količinama. Nacional je vrhunsko vino  zbog samog  grožđa od koga se pravi, a ne zbog načina proizvodnje. Vino jedinstvenog karaktera, izvanrednog  intenziteta. I posle dugo godina odležavanja  zadržava mladost. Ovo je vrlo snažno i koncentrovano  vino stvoreno za starenje u boci. Razvija vrlo složene arome tokom godina. Bocu treba otvoriti nekoliko sati pre posluživanja i pažljivo odliti.

Romanee Conti Grand Cru 2008, Domaine de la Romanee-Conti

Najskuplje i često  proglašavano najboljim vinom na svetu. Domaine de la Romanee-Conti , je imanje u Burgundiji  u Francuskoj  na kome se proizvode bela i crvena vina. Važe za najveće svetske proizvođače vina. Boce njihovih vina spadaju u najskuplje na svetu. Cena jedne boce vina  se kreće od 5000 funti pa naviše.

Vrhunsko vino koje u sebi nosi ukus starih vremena. Clive Coates vinski kritičar  pohvalio je  Romanée-Conti kao: ” Najčistiji, najviše aristokratski i najintenzivniji primer Pinot Noir koji ne možete ni zamisliti“

Musigny-grand-cru-cote Musigny Grand Cru 2008, Domaine Leroy

Vino proizvedeno u jednoj od vodećih vinarija Francuske Domaine Leroy.  Pinot Noir  tamno crvene boje, sa mirisom crne kupine i sušenog cveća. Usklađeno u ustima, skrivene energije tamnih bobica, začina i mineralnih ukusa.

ChambertinChambertin Grand Cru 2008, Domaine Leroy

Ovo je senzacionalno  crveno vino ukusa kupine i crne višnje, neverovatne gustine i sjajne kiselosti i mineralnosti.

La-TachLa Tache Grand Cru 2008,Domaine de la Romanee Conti

Glavna sorta za vino  La tache je Pinot Noir. La Tâche je vino kod koga se ispod repetitivne tvrdoće tanina, javlja strast i otmena elegancija.

ChambertinChambertin Grand Cru 2009, Domaine Armand Rousseau

 Neverovatno aromatično vino, slatko i sočno, sa notama cimeta.

 

Champagne Brut Oenothèque 1996, Dom Pérignon

 Dom Perignon je  nastao dvadesetih godina, kao prvi luxury cuvee  kategorija u sklopu tržišta šampanjaca. Champagne Brut Oenothèque 1996,  je linija starih berbi koje su dugo odležavale na talogu, i koja je promovisana  tek pre desetak godina. U svetu proizvođača šampanjskih vina Dom  Perignon zauzima visoku poziciju.

-fritz_haagBrauneberger Juffer Sonnenuhr Riesling Trockenbeerenauslese 2007, Fritz Haag

Vino bogatog i slatkog ukusa, proizvedeno  od kraljevske sorte, kasne probrane berbe sušenog grožđa. Sve ljubitelje dobrog vina  ostaviće bez daha.

Definitivno kralj belih vina je Rizling.

Još jedno misljenje koja su najbolja vina na svetu.

Pekka Nuikki,  Ralf Frenzel, Essi Avellan, Juha Lihtonen i Jan-Erik Paulson priznati  međunarodni poznavaoci vina degustirali su  najkvalitetnijia vina i napravili rang listu  koju su objedinili u knjizi “1000 najboljih svjetskih vina”. U periodu od 2000-te do 2008-me godine degustirali su različite sorte vina i  ocenjivali ih  na skali od 1-100 bodova. Samo odabrana francuska vina iz regije Bordo osvojila su maksimalnih 100 bodova.

Po njihovom mišljenju na prvom mestu najboljih svetskih vina našlo se vino  Château Latour iz 1961. Na drugom mestu  Château Mouton-Rothschild (1945.), a na trećem  Romanée-Conti Domaine de la Romanée-Conti (1945.). Vino koje  se našlo na trećem mestu  proizvedeno je u samo 608 boca.

Gore navedena vina  dostupna su  samo ljubiteljima retkih sorti vina visoke platežne moći. Neka od ovih vina našla su se na aukciji. Boca Château Lafite Rothschild iz 1787 godine pre 24 godine na aukciji u aukcijskoj kući Kristi  u Londonu dostigla je neverovatnu cenu od  210.000 eura. Ovo   crno vino je najskuplje plaćena boca  vina ikada.

Najbolje vinske regije na svetu  su u Italiji Pijemont i Toskana, u Nemačkoj   Mozel,  u Francuskoj Bordo, Šampanj i Burgundija, u Španiji  Ribera del Duero, u Australiji Dolina Barosa,  i Kalifornijska centralna obala. Dolina Napa u Kaliforniji, poznata je kao dom nekih od najvećih i najuspešnijih svetskih vinarija.

 

 

Vina se mogu razvrstati po kvalitetu, po boji, po hemijskom sastavu, po senzorskim osobinama, prema nameni, prema godinama starosti i prema upotrebnoj vrednosti.

Osnovna podela vina je prema boji. Uovu grupu spadaju:

– Bela vina

– Crvena vina

– Crna vina (tamno crvena).

Podela vina po kvalitetu sadrži četiri osnovne  grupe, a to su;

– Stona vina. Vina  proizvedena od jedne ili više sorti grožđa vinove loze.

– Stona vina sa geografskim poreklom. Vino sa geografskim  poreklom proizvedeno je od jedne ili više sorti grožđa koje potiču iz jedne vinogradarske regije.

– Kvalitetna vina sa geografskim poreklom. Ovo su vina  proizvedena od jedne ili više sorti grožđa uzgajana u jednoj  vinogradarskoj podregiji, koja imaju  izražena kvalitetna organoleptička svojstva značajna za ekološke uslove i sorte određene vinogradarske podregije, čiju oznaku nosi.

– Vrhunska (čuvena) vina sa geografskim poreklom. Vrhunsko vino sa oznakom geografskog porekla je vino proizvedeno od jedne ili grupe sorti grožđa koja potiču iz jednog ili više vinogradarskih položaja u okviru jednog vinogorja. Ova vina imaju izrazito kvalitetna, specifična, organoleptička i hemisjka svojsta, značajna za  ekološke uslove položaja i sorte. Vino iz ove kategorije mora se odnegovati i puniti  u flaše u vinogorju koje obuhvata određeni položaj.

Ukoliko nosi naziv sorte, za njegovu proizvodnju mora se koristiti  najmanje 85 posto sorte grožđa čije ime nosi.

Vina se mogu podeliti i po sadržaju  neprevrelog grožđanog šećera na:

-Suva vina koja  sadrže najviše do 4 g/L neprevrelog šecera

– Polusuva vina  koja sadrže od 4 g/L do 12 g/L neprevrelog šecera.

– Poluslatka vina koja  sadrže od 12g/L do 50 g/L neprevrelog šecera.

– Slatka vina koja sadrže preko 50 g/L neprevrelog šecera.

Vina prema starosti se dele na:

– Mlada vina – Ova vina se koriste u prvoj i drugoj godini.

– Stara vina. – Ova vina se  koriste od treće do pete godine.

– Vrlo stara vina.- Ova vrsta vina se koristi od pete do desete godine.

– Arhivska vina. – Koriste se posle deset i više godina.

Postoj i grupa specijalnih vina :

-dezertna vina

– likerska vina

-aromatizovana vina.

Penušava vina čine sledeću grupu vina:

-prirodna penušava vina

– šampanjac

– gazirana vina.

Najčuveniji predstavnik ove grupe vina je Šampanjac. Penušava vina sadrže povećanu količinu ugljen – dioksida, zbog kog se pri otvaranju boce razvija obilna pena.

Postoji više sorti grožđa, od kojih se prave vina.

Sorteod kojih se proizvode bela vina su: Rajnski rizling, Traminac, Sovinjon, Semijon, Burgundac beli, Burgundac sivi, Šardone, Silvanac zeleni, Neoplanta, Muskat otonel, Tamjanika, Žilavka, Malvazija bela

Sorte od kojih se proizvode crna vina su: Burgundac crni, Kaberne sovinjon, Kaberne fran, Merlo, Vranac, Blatina, Plavac mali, Rumenika, Probus, Frankovka, Game, Kratošija, Prokupac,Portugizac, Tikveška, Ohridsko crno.

Kaberne sovinjon je jedna od najznačajnijih sorti u svetu i mnogi ga zovu „kraljem crnog grožđa“.

Pino noar  je čuvena sorta i zaštitni  je znak francuske regije Burgundije. Neka od najboljih vina koja se proizvode od ove sorte, veoma su skupa.

Merlo je blizak rođak kaberne sovinjona. Najbolje rezultate daje u francuskim oblastima Sent-Emiljon i Pomerol.

 

 

Kultura pijenja vina u posljednjih desetak godina u našoj zemlji se bitno promenila i  polako hvatamo korak sa svetom.

Ukoliko niste dobar poznavalac vina, a nađete se u restoranu koji u vinskoj karti  u ponudi ima 30-40 vrsta vina, izbor vam neće biti nimalo lak. U tim situacijama najbolje je obratiti se konobaru i zatražiti preporuku. U malo boljim restoranima postoje  obučeni somalijeri koji će vam pomoći da za sebe odaberete odgovarajuće vino.

Dobra vinska karta pored naziva vina mora sadržati podatke oproizvođaču vina, zemlji porekla, opis specifičnih osobina datog vina, sadržaju alkohola, idealnu kombinaciju sa hranom, i naravno cenu. Budite vrlo oprezni ako vinska karta na sadrži cene, ili ako nije navedeno godište vina.

Izbor vina treba napraviti na osnovu jela koje ste poručili. Za vreme obroka  možete konzumirati samo jedno vino koje se slaže sa glavnim jelom,  ili naručiti  belo vino koje se slaže sa predjelom ,a kasnije možete preći na moćnije crveno vino koje se slaže sa glavnim  jelom jače teksture. Ono što treba znati je da se bela vina serviraju pre crnih, a tokom obroka ide se od mlađih prema starijim i od suvih prema slatkim. Postoje jasna pravila koje vino ide uz koju hranu, ali nekada treba  osluhnuti i šta volite, pa naći najbolje rešenje.

Ono što treba da znate dok degustirate vino je da  treba da se fokusirate na izgled, miris i ukus. Bela vina su bledo žute boje do bogate zlatne. Što su starija, bela vina dobijaju sve tamniju boju. Sa druge strane crvena vina vremenom gube boju i dobijaju braonkastu nijansu..

Što se tiče mirisa, vina mogu imati  jači i slabiji miris. Nekada ćete osetiti miris čim približite čašu, a nekada morate nos da gurnete malo dublje u čašu. Kvalitetna bela vina mirisom podsećaju na voćne i cvetne ukuse, a. crvena na bobičasto voće.Vina odležala u buretu svojim mirisom podsećaju na kedrovinu, vanilu, karamelu, cimet.

U vinskoj kulturi važno mesto zauzima postupanje sa vinom tokom njegovog serviranja. Serviranje vina  ima svoja pravila , koja podrazumevaju izbor vina i prezentaciju boce sa vinom, otvaranje boce, degustaciju, sipanje vina u odgovarajuće čaše. Vino treba piti kulturno i umereno, do granice koje ne prelazi granicu  pijanstva.

Flaša vina mora doći na sto neotvorena. Vino se otvara odstranjivanjem kapice koja je postavljena preko čepa, a zatim se alatom koji se zove štopciger  vadi čep do 80% njegove dužine, da bi se zatim palcem i kažiprstom čep izvadio napolje.  Ovim načinom otvaranja flaše   izbegava se stvaranje vakuma u flaši usled naglog vađenja čepa  pri čemu deo mirisnih materija napušta vino. Zatim se čep polaže na tacnu  sa salvetom i pruža gostu na uvid.

Serviranje vina ima svoja pravila. U čašu se sipa prvo mala količina vina radi probe i provere ispravnosti, a zatim se u drugu čašu naliva malo vina radi procene boje mirisa i ukusa.

Vino se  prvo  sipa damama a na kraju domaćinu stola. Čaše se nikada ne pune do vrha. Belo vino i šampanjac  se sipaju do 2/3 čaše a crno do 1/3. Svi gosti za stolom treba da dobiju jednak  deo vina iz flaše koja se služi. Osoba koja sipa vino treba da stoji na pristojnoj distanci desno od gosta, sa levom rukom savijenom  na leđima.

Čaša za vino treba da bude sa drškom od tankog stakla bez aplikacija. Čaša se drži za dršku a ne za telo. Temperatura serviranja vina je takođe izuzetno važna. Bela vina serviraju se na temperaturi od 9-14C, crvena od 15-20C, a penušava na temperaturi od  8-10C.

U slučaju serviranja izuzetno starih, arhivskih vina neophodno je izvršiti dekantiranje. U toku ležanja moguće je da se u flaši vina formirao talog. Iz tog razloga potrebno je  odvojiti bistro vino od taloga. Dekantiranje podrazumeva presipanje vina u posudu za dekantiranje vodeći računa da talog ostane u flaši.  Na ovaj način vino prima kiseonik a talog ostaje u flaši.

Kako bi sva čula bila angažovana vino treba piti u malim gutljajima. Vino treba da upotpuni i oplemeni  gastronomski doživljaj. Odlično vino vašoj večeri treba da da jednu sasvim novu dimenziju.

Ne očekujte da već pri prvom odlasku u restoran sami napravite kvalitetno slaganje hrane i vina. Normalno je da ukoliko nemate potrebno iskustvo u poznavanju vina, potražite pomoć profesionalaca.

 

 

 

Izvući iz grožđa ono najbolje i pretočiti u kvalitetno  vino  je vrhunsko umeće proizvođača vina.  Kvalitet vina zavisi od uslova pod kojim se posle berbe manipuliše grožđem, kljukom i vinom. Poznavaoci i ljubitelji vina  kažu da se  kvalitet vina rađa u vinogradu, a formira se i završava u podrumu.

Vino pre stavljanja u promet, mora biti ocenjeno u skladu sa zakonom.

Ocena kvaliteta vina obuhvata: utvrdjivanje geografskog porekla, uzimanje uzoraka, laboratorijsku analizu i organoleptičku ocenu.

Odlučujući uticaj na kvalitet vina ima sorta vinove loze, njena  zrelost i ostala svojstva ploda. Kvalitet vina karakteriše hemijski sastav i organoleptičke osobine.

Da bi ocenili kvalitet vina morate poći od njegove boje, mirisa, do isprobavanja njegove jedinstvene arome.

Postoji pet faktora za određivanje  kvaliteta koje pravi ljubitelji vina lako prepoznaju i po njima određuju kvalitet vina a to su:

– Sortne karakteristike

Svako dobro vino odlikuje sortna karakteristika. Najbolje se prepoznaje kod mladih vina jer je tada najizraženija. Svaki vinar  nastoji da pri pravljenju vina iz grožđa izvuče maksimum  sortne karakteristike. Sorti je mnogo, a svaka od njih ima svoju prepoznatljivost i posebne odlike.

– Izbalansiranost

Kvalitetno vino mora da ima savršenu izbalansiranost svih  njegovih sastojaka. Slatkoće, zbog šećera iz grožđa, kiselosti od organskih kiselina, posebno zbog vinske i jabučne kiseline, i gorčine koju mu daju alkohol i polifenoli, i tanini.  Putem receptora za ukus na jeziku prepoznaju se  tri najznačajnija kvaliteta vina;  slatkoća, kiselost i gorčina

-Izražajnost aroma

Vino je jedini prirodni napitak koji poseduje kompleksni spektar aroma, kada su sve njegove arome lepo zaokružene i jasno izražene.

Pod pojmom arome vina  najčešće se misli na kombinaciju primarnog i sekundarnog mirisa. Dok primarna aroma vina isključivo zavisi od sorte grožđa od koga je napravljeno, na sekundarnu aromu utiče  proizvodni proces u kome kvasci imaju veoma važnu ulogu, a pored njih mogu uticati i drugi činioci, kao što je hrastovina od bačve u kojoj vino odležava. Buke je Tercijalna aroma koja nastaje starenjem i odležavanjem vina. Vrhunska vina sadrže plejadu kompleksnih i delikatnih slojeva aroma.  U mirisu vina aromatične materije stvaraju svojevrsnu simfoniju mirisa.

– Kompleksnost

Sva kompleksnost vina rođena je iz grožđa koje na prvi pogled deluje vrlo jednostavno, ali put do njegovog stvaranja predstavlja pravu  umetnost.

Uticaj drveta na vino ima veliki  značaj, pa se drvo trenutno smatra neizostavnom komponentom u sazrevanju vrhunskih vina. U suštini,hrastovo bure je bilo i biće – simbol vinarstva. Korišćenje drvenih buradi tokom proizvodnje, postalo je glavno merilo umetnosti vinara. Većina vinara se slaže  da hrastovo bure nije samo tehnološko sredstvo  u kome je omogućen  pravilan  oksidativni proces, nego da je to mesto gde vino konačno postaje vinom.

Šta je kompleksnost  teško je objasniti. Po mnogima to je stanje vina koje vas tera da ga stalno prinosite nosu i  udišete miris. Pri svakom novom udisaju osećate nove arome i mirise koji vas opčinjavaju.

-Autentičnost porekla

To je osobina koje vino dobija od zemljišta i podneblja na kome je gajena vinova loza. Ovo je možda najinteresantnija osobina  vina koja pokazuje svu raznolikost zemljišta i regiona u kome je vino nastalo. Autentičnost porekla u neku ruku je  kuturni identitet vina i teritorijalna pripadnost, iskazana kroz specifičnost  jedne iste sorte. Vino napravljeno od iste sorte grožđa gajenog u različitim delovima sveta nema isti kvalitet i ukus. Razlike su uočljive.

Alkohol je veoma važan faktor, koji utiče na kvalitet vina. Vina koja sadrže veći procenat alkohola u sebi imaju punije telo i jaču teksturu,  dok vina koja u sebi sadrže manji  procenat  alkohola deluju lagano, svetlo možda čak i tanko. Procenat alkohola u vinu proporcionalan je  količini prirodnog šećera u grožđu. Vina nastala u toplijim regijama zbog više sunčanih dana i zrelosti grožđa, sadrže generalno veći procenat alkohola. Nasuprot tome vina nastala u hladnim regijama odlikuje manji procenat alkohola ,veći procenat kiselosti i svežine.

-Kiseline

Takođe važan faktor i  sastavni deo vina su kiseline. Nivo kiselina u vinu zavisi umnogome od klimatskih faktora  Vina nastala u hladnijim podnebljima imaju izraženiju kiselost. To su vina  koja osvežavaju. Vina nastala u toplijim podnebljima  imaju veoma nizak nivo kiseline koji kod vina kod vina izaziva osećaj da se radi o slabom, tupom i ravnom vinu. Vina koja imaju veću kiselost grubog su ukusa, dok ona sa nedovoljnim stepenom kiselosti su slabog i neprepoznatljivog ukusa. Raznovrsne kiseline prisutne su u vinu i ključne su za njegovu dugovečnost, ali i za ukus.

-Tanini

Tanini su ključni sastojak vina, posebno izražen kod crnih vina. Tanini umnogome  doprinose kvalitetu  vina. Tanini iz semenki grožđa u kombinaciji sa taninima iz pokožice zaslužni su za kvalitet i karakter pre svega  crvenih vina. Vina koja imaju moćniju taninsku strukturu imaju i  duži životni vek. Koliko je vino  podložno starenju pokazuje količina tanina u njemu. U odnosu na crvena, bela vina imaju  veoma nisku količinu tanina. Vina sa previše tanina su  neprijatno gorkog ukusa, dok vina koja sadrže pravu količinu tanina su neponovljive arome. Tanini  mladim vinima  daju  gorak ukus, dok odležanim vinima daju suptilnost.

-Voćnost

Izraz koji  se koristi da bi se opisali  mirisi i voćne arome koja pojedina vina poseduju naziva se voćnost. Voćnost  je naročito izražena kod  kod mladih vina, i karakteristična je za pojedine sorte.

 

 

Pravilna proizvodnja vina u svim koracima je jako bitna. Postupak proizvodnje vina počinje još u vinogradu.  Kakav će kvalitet  proizvedenog vina biti zavisi od  lokacje vinograda, zemljišta na kome grožđe raste, orijentaciji vinograda  prema suncu i stranama sveta, sorti grožđa.

Prvi korak u proizvodnji vina je berba grožđa. Berba je jako složena radnja koja zahteva mnogo iskustva i  umešnosti. Potrebno je više faktora  da se poklopi da bi jedna berba bila uspešna i da se eventualne greške kasnije ne odraze na kvalitet vina. Pravilno određivanje momenta berbe i način sprovođenja iste , znatno utiče na kvalitet vina. Veoma je važno da se grožđe bere u stanju tehnološke zrelosti, kada grožđe dobije zadovoljavajući procenat šećera od  koga zavisi količina alkohola u budućem vinu.

Nakon berbe grožđe se transportuje u vinariju i  kreće se u proces proizvodnje vina koji se deli u nekoliko faza.

Muljanje grožđa  je proces kojim se u mašini koja se zove muljača  odvajaju peteljke i listovi od bobica grožđa, a nakon odvajanja  od peteljki, grožđe se ubacuje  u presu u kojoj se obavlja završni proces izdvajanja soka. Presovanje se mora obaviti što pre, jer se na taj način smanjuje  uticaj i dodir kiseonika  koji u ovoj fazi nije poželjan.

Da bi se odvojile čvrste materije od soka, potrebno je određeno vreme da nefermentisani sok ili mošt odleži u  specijalnim tankovima. Ovaj proces koji se naziva smirivanje  odvija se na niskim temperaturama  od 2 do 12 C, u cilju sprečavanja nekontrolisane fermentacije  izazvane kvascima. Posle smirivanja skoro čist sok odlazi na fermentaciju.

Prirodan proces transformacije prirodnog grožđanog šećera u alkohol  naziva se fermentacija.

Fermentacija može da se obavlja na više načina. U praksi se primenjuje čitav niz različitih metoda, tj. postupaka alkoholne fermentacije mošta.  Mogu se podeliti na spontane klasične i savremene kontrolisane metode.  U zavisnosti od stila koji je vinar izabrao stvaraju se različiti stilovi vina. U zavisnosti od stila vina koje želite da napravite zavisi i dužina fermentacije, pogotovo kod belih vina. Zbog zadržavanja puno sortnih aroma i aromatičnih materija cenjenija je i kvalitetnija fermentacija na nižoj temperaturi koja traje duže. Prilikom kraće fermentacije na višoj temperature vino gubi na aromi.

Nakon alkoholne fermentacije  sledi biološki proces pretvaranja jabučne kiseline u mlečnu koji se naziva  malolaktička fermentacija. Vina posle  malolaktične fermentacije mekšeg su ukusa, a aroma znatno kompleksnija nego kod vina u kojima nije nastupila malolaktična fermentacija.

Odležavanje je proces u kojem mlado vino sazreva. Da bi se oslobodili mrtvog kvasca i smanjila mogućnost bolesti vina,  po završenoj fermentaciji vino se pretače u druge sudove. Vino može odležati u bačvama od hrastovine, ili u posudama izrađenim od inoxa- nerđajućeg čelika.

Da bi se vino zaštitilo od dodira sa vazduhom, sudovi u kojima je vino  moraju se redovno dopunjavati vinom iste kategorije i istog kvaliteta.

Da bi se proizvelo kompleksno i kvalitetnije vino posle odležavanja radi se kupažiranje. Kupažiranje je veoma stara metoda korišćena kod proizvodnje vina, koja podrazumeva  mešanje dva ili više vina  u određenom odnosu radi dobijanja vina  sa izmenjenim sastavom i organoleptičkim osobinama.

Radi stabilnosti vina i zaštite od zamućenja, radi se stabilizacija vina . Vino se izlaže niskim temperaturama i hladi u specijalnim rashladnim uređajima gotovo do tačke mržnjenja, najčešće na temperaturi od  od -4 do -6°C. Bistrina vina je jedan od važnih elemenata za njegovu ocenu. Na tržištu su cenjena  samo potpuno bistra vina kristalnog sjaja.

U toku fermentacije i određeno vreme posle nje vino je veoma mutno. Pretakanjem vino se prečišćava, ali i dalje  u sebi sadrži proteine i druge organske materije koje plivaju po njemu. Klarifikacija ili pročišćavanje vina je proces  kojim se  dobija čisto vino oslobađanjem ovih supstanci. Klarifikacija se može uraditi organskim ili neorganiskim jedinjenjima.

Posle pročišćavanja vina a pre nego se flašira  vino  je potrebno filtrirati.

Punjenje vina u flaše je završna faza  procesa proizvodnje  vina.

Postupak proizvodnje vina možda vam izgleda kada ovo čitate jednostavnim. U praksi nije tako. Koliko je ono zapravo teško, znaju samo čuvari i negovatelji plemenite loze.  Zato imamo u ponudu vina različitog kvaliteta od stonih do vrhunskih.

 

Spisi koje poseduje manastir Jošanica ukazuju da su vinogradi u Lozoviku postojali još u 13 veku. Na ovom prostoru  proizvodila sa vinova loza , što govori i samo ime sela, dobijeno po vinovoj lozi.   Jagodinski kraj ima vrhunske uslove za gajenje vinove loze.  Na ovom prostoru  danas postoje tri vinarije čije su ambicije da jagodinski kraj postane centar novog srpskog vinarstva.

Iako nema tradiciju uzgajanja vinove loze vlasnik vinarije Temet Nebojša Aleksić po obrazovanju  ekonomista,  ljubav prema vinima je “povukao” je iz Pariza gde se školovao. Shvatio je da savremena  tehnologija i novi pristup vinarstvu može da Jagodinsko vinogorje svrsta  rame uz rame sa  vinogorjima Župe, Fruške Gore, Smedereva i  Šumadije.  Konsultovao  je stručnjake da provere kvalitet zemljišta pokraj Jagodine i koje sorte grožđa na njemu  mogu najbolje da uspevaju.

Sadnja vinograda počela je u proleće 2010. godine. Zahvaljujući  topografiji “Temetovog brega”  koje nudi  tri vrste osunčanosti i četiri vrste kvalitetnog zemljišta, zasađene su sledeće sorte grožđa: pinot grigio, chardonnay, pinot noir, syrah, cabernet franc i cabernet sauvignon, prokupac i bele sorte tamjanika, smederevka i morava.

Vinarija Temet obrađuje blizu 20 hektara vinograda. 11 hektara je u vlasništvu  a  ostali deo rade u kooperaciji gde sami kontrolišu  rezidbu, obradu i momenat branja. Vlasnik vinarije Nebojša Aleksić  planira da u budućnosti  ima sopstvenih 20 hektara, jer po oceni stručnjaka to je površina sa koje je  moguće dobiti odličan kvalitet.

Iako postoji tek nekoliko godina, ciljevi i planovi vinarije Temet su veoma ambiciozni. Prema rečima vlasnika vinarije Aleksića, ležni kapacitet vinarije “Temet” trenutno je 165.000 litra vina, a planira se povećanje na  220.000.

“Temet” vinarija je prva u Srbiji koja je za konsultanta angažovala enologa iz Francuske  Fransoa Gaborioa, sa ciljem da proizvode vrhunska vina  iz vinogorja Jagodine  i plasira ih na inostrano tržište.

Za proizvodnju kvalitetnog vina, osim dobre sirovine, umešnosti tehnologa,  potrebna je i dobra oprema. Vinarija Temet  ima barik bačve napravljene od dobre hrastovine zapremine 225 litara..

Vina ove vinarije  na srpskom tržištu su se prvi put pojavila 2012godine. Posle osvajanja brojnih medalja  vinarija je počela izvoz  vina u Belgiju, Holandiju, Bosnu i Crnu Goru, Dansku, Francusku, a u planu je izvoz i u  Ameriku, Rusiju i Kinu.

U Srbiji postoje vinarije koje su za ponos i respekt. Jedna od njih je i vinarija Temet, koja je za veoma kratko vreme postala snažan i ozbiljan  brend, jedan od stubova takozvanog novog talasa u  srpskom vinarstvu.  Kada pogledate  impresivno zdanje vinarije, vinograd,  bilo koju bocu vina shvatite da se u ovoj vinariji ništa ne prepušta slučaju,  već se poslu pristupa ozbiljno i profesionalno.

Iako mlada vinarija, za poslednje dve godine okitila se prestižnim domaćim i svetskim priznanjima osvojivši  27  medalja. Poslednja medalja osvojena je na prestižnom takmičenju u Londonu Dekanter  2014 godine. Vinu od autohtonih sorti prokupca, smederevke, tamjanike i Morave pripalo je srebro, a bronza  vinu pinot grigio i ergo crveni.

Vinarija je osim za kvalitet, osvojila bronzanu medalju na balkanskom takmičenju u Sofiji za dizajn etiketa.

2013. godine vinarija “Temet” je proglašena najboljom u Srbiji.

Vinarija Temet u ponudi ima sledeća vina

Tri Morave belo

Suvo belo vino Tri morave je kupaža domaćih sorti:  smederevke 45%, tamnjanike 45% i morave 10%. Vino kristalne bistrine , lagane zute nijanse i odlične prozračnosti.  Lagano vino za svakodnevnu konzumaciju.

Ide uz jela domaće kuhinje i tradicionalnim srpskim specijalitetima

Temperatura služenja 10°C

Tri Morave  crveno

Vino purpurne, tamno crvene boje sa ljubičastim odsjajima proizvedeno od sorte prokupac, odležalo u bariku 12 meseci.

Ide uz jela domaće kuhinje .

Temperatura služenja  od 17-19°C

Ergo crveno

Vino izrazito tamne crvene boje sa blagim ljubičastim odsjajem. proizvedeno od sorti  Merlot, Cabernet Fran, Frankovka, Cabernet Sauvignon, odležalo u bariku

Ide uz  jela od crvenog mesa i divljači.

Temperatura služenja od 17-19°C .

Ergo belo

Belo vino sjajne bistrine, predivne zelene boje i izražene uljanosti, proizvedeno od sorte Chardonnay i  Pinot Grigio, odležalo u bariku.

Ide uz  školjke, rakove  i razne specijalitete od ribe.

Temperatura služenja 10-12°C

Pinot Grigio,

Suvo  belo vino, sortnog sastava Pinot Grigio 100 %,odležalo u inoxu

Ide uz sve vrste ribe, rižota  i morske plodove.

Temperatura služenja 10°C

Rose

Rose vino proizvedeno od sorte Cabernet sauvignon, jasne roze boje, sa mirisima zrelog crvenog voća, odležalo u inoxu.

Ide uz grilovana bela mesa, predjela, salate,lagane paste..

Temperatura služenja od 8-12°C.

Vinarija Temet  priprema nova iznenađenja i  nove etikete vina.

Veliki broj  osvojenih priznanja i medalja dovoljno govori o potencijalima ove vinarije, i posvećenosti da celokupna proizvodnja bude  visokokvalitetna.

Vinarija Temet, svojim vinima već  je pomerila granice na tržištu vina  Srbije.

Mlada ekipa koja stoji iza ove vinarije obećava  joj lepu budućnost.

Po planovima vlasnika, specijalitet ove kuće vina  biće, “Vino dobre godine”, koje će se proizvoditi  samo onih godina kada uslovi budu izvanredni.

Vinarija Temet

Lozovik, Jagodina

Pravno lice:

Temet doo Beograd

Čika Ljubina 10/3

11000 Beograd

Tel.: +381 11 3039 188

E-mail: info@temet.rs

Sajt: http://www.temet.rs/