Nezaobilazna atrakcija Tare jezero Zaovine, tokom letnjeg perioda odlično je mesto za boravak ljubitelja prirode, pa stoga ne čudi da je u tom periodu prepuno turista, koji osim kupanja u jezeru imaju mogućnost šetnje pešačkim stazama i posete vidikovcima.

Zaovinsko jezero nastalo  je pregrađivanjem toka Belog Rzava i izgradnjom brane u zaseoku Đurići kod sela Zaovine.

Pravo planinsko selo na planini Tari, čine brojna brda, visovi, reke i potoci. Selo Zaovine  pripada Bajinoj Bašti. Smešteno je  na jugozapadnoj i južnoj padini planine Tare i graniči se sa Republikom Srpskom ka opštini Višegrad.

Na 892  metra nadmorske visine, svojom lepotom Zaovinsko jezero pleni. Nad jezerom nadvijaju se vrhovi Tare. Jezero  okruženo gustim borovim šumama i proplancima, prava je oaza mira i tišine. Kristalno čista jezerska voda bogata je raznim vrstama riba. Jezero  turistima osim kupanja  i ronjenja pruža mogućnosti za bavljenje sportovima na vodi i ribolov.

Jezero sa visine ima oblik zmaja u letu, duboko je 130 metara i u sebi krije bogati živi svet. Preko 14 vrsta riba. Kapitalne primerke pastrmke, soma, klena, štuke, skobalja, grgeča, mladice .

Lepi živopisni predeli, prirodna, staništa, izuzetno bogat i raznovrstan biljni i životinjski svet  učinili su da selo Zaovine koje se nalazi između Nacionalnog parka Tara i Parka prirode Mokra Gora bude  zaštićeno područje. 2008. godine Zavod za zaštitu prirode proglasio je Zaovine predelom izuzetnih odlika. Zaovine predstavljaju  prirodnu sponu planine Tare sa zlatiborskim masivom i mokrogorskom kotlinom.

Jedinstveni primerci  stabala Pančićeve omorike koju je poznati botaničar Josip Pančić, otkrio i nazvao je svojim imenom  jedino se mogu videti ovde. Pančićeva Omorika jedan je od simbola Tare.

Prelepo ali opustelo selo Zaovine na Tari još nije u potpunosti iskoristilo svoje prirodne lepote. Planira se u budućnosti da Zaovine postanu novi turistički dragulj Srbije. Ovo selo po mišljenju mnogih može da bude jedno od najatraktivnijih destinacija u Srbiji. Potencijal je veliki: jezera, šume, vidikovci, kanjoni , planinski vrhovi, pešačke, planinske i biciklističke staze ,bogatstvo šumskih plododova. .Raznovrsnost očuvane prirode postaje potencijalni razvojni resurs.

Svake godine juna meseca na dan slave –Trojice  u Zaovinama se organizuje  vašar u centru sela, kojom priikom se skupi veliki broj Zaovljanaca iz svih krajeva sa svojim gostima.

Smaragdne vode među planinskim vrhovima Tare privlače iz godine u godinu  sve veći broj  turista.

Turisti dolaze na izlet do jezera, traže smeštaj u seoskim domaćinstvima i vikendicama, a najveći zaljubljenici  prirode kampuju i pecaju duž obale jezera.

Kupanje, pecanje, vožnja čamcem ili samo sunčanje, fotografisanje i obilazak velikog i malog jezera oduševljava turiste.

U Zaovinama upoznaćete najlepšu Taru, sa prelepim  pejzažima, tradicionalnim planinskim kućama.  Zaovine, selo  smešteno u prostranstvu planine Tare, sa bisernim Zaovinskim jezerom, bogatim šumama, lekovitom biljem i proplancima, vidikovcima od kojih zastaje dah,  jedinstvenom Pančićevom omorikom, oduševiće svakog posetioca. Aktivni odmor i odlična  turistička ponuda  učiniće da napunite baterije kao nikada do sada. Lepota je svuda unaokolo, šta treba više za odmor.

Veliku ulogu u svakodnevnom životu čoveka imalo je grnčarstvo. Bilo je važan deo kulturne baštine jednog naroda koje se prenosilo sa kolena na koleno, još od praistorije do dana današnjeg.

Zlakuse su jedino mesto u kome se grnčarski predmeti izrađuju  starom tehnikom izrade  na ručnom i drvenom točku.

Zlakusa je grnčarska prestonica ovog starog zanata na Balkanu. Brojne porodice u ovom selu bave se proizvodnjom grnčarskog posuđa. Svoje proizvode su zaštitili. Samo proizvodi sa znakom Z su grancija da su originalni i napravljeni na stari tradicionalan način, kao što se to radilo vekovovima unazad u Zlakusama.

Grnčarski zanat u Zlakusama zastupljen je više od tri veka. Zemljano posuđe se izrađuje originalnom tehnologijom izrade zidanjem na ručnom kolu, od dva prirodna materijala gline i kamena, koji se mešaju u odnosu 1: 1, a zatim se peku na otvorenoj vatri. Ceo postupak od mešanja gline do gotovog proizvoda traje dve do tri nedelje. Ono što ovo posuđe izdvaja od drugih proizvođača  je kvalitet lokalne sirovine. Glina se kopa u obližnjem selu, na dubini od dva do osam metara, a kamen vadi u susednim majdanu starom preko 200 godina.  Posuđe napravljeno na ovaj način je čvrsto, otporno  na visoke temperature. Hrana spremljena u ovom posuđu od prirodnih materijala je ukusna , zdrava i posebne arome. Kvalitet posude mnogo utiče na ukus hrane koja se u njemu priprema. Zato ne čudi da Zlakusku grnčariju nazivaju Srpski Cepter.

Posuđe za kuvanje napravljeno u Zlakusi  je specifično jer je napravljeno od mešavine kamena i gline, dok se u ostalim mestima u Srbiji  izrađuje samo od gline. Posude izrađene samo od gline  služe za serviranje, dok se u  posuđu napravljenom u Zlakusi može i kuvati. Zlakuški lonac  je zaštićen kao jedinstveni srpski proizvod.

Osim lonaca u Zlakusi se proizvode razni upotrebni sudovi  i ukrasna grnčarija poput, đuvečare, pržulje, sača, pekača, ćupova, amfora,saksija. Svi predmeti osim za kuvanje i pečenje  mogu poslužiti i kao lep ukras u stanu, restoranu. Amfore po kojima je u Zlakusi najpoznatiji grnčar Dragan Nikitović-Bibila, nalaze  se na svim kontinentima sveta.

Rok trajanja i upotrebe ovog posuđa je neograničen ako se pridržavate uputstva.

Pored bogate istorije i tradicije, grnčarije Zlakusa je poznata i po tradicionalnim manifestacijama.

Udruženje lončara u Zlakusi  svake godine organizuje manifestaciju  “Jesen u Zlakusi”,

Međunarodna kolonija umetničke keramike već dvadesetak godina se održava  leti u ovom selu. Umetnici iz naše zemlje i inostranstva primenom stare tehnologije izrađuju savremena umetnička dela oplemenjujući veštinu starih majstora grnčara. Sve je više umetnika koji leti dolaze u Zlakusu kako bi naučili nešto novo. Zahvaljujući Koloniji ovaj zanat je doživeo neočekivani preporod.

U sklopu seoskog turizma dosta ljudi dolazi u selo da se i sami okušaju u izradi glinenih posuda.

Turisti mogu posetiti  ovo selo individualno ili u organizovanim grupama. Osim što mogu pazariti proizvode, mogu prisustvovati prezentaciji ovog starog zanata od strane grnčara.

Na brojnim manifestacijama i sajmovima u Srbiji grnčari  aktivno učestvuju u promociji ovog zanata i sela Zlakuse.

Grnčarija iz Zlakuse svoj kvalitet duguje karakteristikama zemlje od koje se pravi i  veštim rukama zanatlija grnčara . Majstori grnčarije ovaj zanat iznose i van granica naše zemlje.

Na teritoriji Srbije nalaze se brojne prelepe pećine. Neistraženo je više od hiljadu a za turističke posete uređeno je do sada jedva desetak.

Pravi dragulj među pećinama, Potpećka pećina spada u najvredniji speleološki objekat u zapadnoj Srbiji. Ubraja se u pećine izvorskog tipa. Zaštićena je  kao spomenik prirode.

Jedna  je od desetak pećina u Srbiji koje su uređene za turističko razgledanje. Za posetioce je otvorena od aprila do kraja septembra. Radno vreme je od 11 do 19 h. Cena ulaza za odrasle je 200 a za decu 150 dinara.

Prvi podaci o ovoj pećini potiču iz pera Jovana Žujovića, pionira srpske geologije,koji je davne 1893. godine o ovoj pećini zapisao  da je ulaz u pećinu „veličanstveniji no ulaz u ma koju srpsku pećinu“. Do dana današnjeg pećina nije istražena cela.

Pećina ima dva ulaza, gornji namenjen  turistima  i donji namenjen   avanturistima,

naučnicima i speleolozima.

Za turiste je istražen, osvetljen i uređen gornji deo pećine dužine oko 555 metara do koga se stiže kružnom stazom. U pećini se nalaze dva arheološka lokaliteta. Prvi lokalitet je na samom ulazu u pećinsku dvoranu, a drugi se nalazi duboko u unutrašnjosti pećine.

Pećina je jedinstvena po monumentalnom ulazu u obliku potkovice širine 50 metara, jednim od najvećih ulaznih otvora u pećinu na Balkanu.

Do ulaza u pećinu koji se nalazi na litici visine 72 metra, uzlazno-silazno stepenište broji više od 700 strmih stepenika.

Pored izuzetno bogatog i veoma retkog nakita, pronađeni su arheološki ostaci: keramika, obrađeni jelenski rogovi i kremeno oruđe, na osnovu kojih se predpostavlja da je pećina bila čovekovo stanište još za vreme neolita. Hodnici Potpećke pećine povezuju više većih prostorija tako da se pretpostavlja da je pećina korišćena i u praistorisko doba.

Potpećka pećina u svojim dvoranama i hodnicima skriva neprocenjivo blago, raskošne stalaktitske figure najneobičnijih oblika. Bogatstvo pećinskog nakita spada u red veoma retkih u kraškim pećinama. Izgleda vrlo raskošno, a oblikom asocira na palme, oktopode, nevestinski veo, ali i Don Kihota. Jedina je pećina u Srbiji sa ovakvim nakitom koji je neotporan, čak se i na običan dodir oštećuje. Neobična nakit priroda je stvarala hiljadama godina. Nastanak jedne krečnjačke skulpture veličine kubnog santimetra traje kao nekoliko ljudskih života.

Pećina  je bila savršeno mesto za sklanjanje srpskog naroda u trenucima turskih progona. Mnogobrojne legende o pećini, koje ćete čuti od vodiča, kao i dvorana u kojoj su se Srbi skrivali od Turaka će vas impresionirati.

Srednja godišnja temperatura vazduha u pećini iznosi 9,5 stepeni Celzijusa. Maksimalna temperatura je u julu, a minimalna u januaru.

U pećini je  izloženo 160 eksponata najboljih grnčarskih radova nastalih u obližnjem selu Zlakusa tokom 15 godina održavanja  Međunarodne kolonije keramike ,,Zlakusa“.

Svi izloženi predmeti  su se stopili u pećinski ambijent, pa mnogi posetioci pećine misle da su eksponati  iskopine iz praistorije.

Pogled iz pećine puca na selo Potpeć i prirodu u okolini koja je nestvarna.  A ispod vas žubori bistra reka Petnica koja ističe iz pećine i puni ribnjake u kojima se gaji pastrmka.

Jedan od ribnjaka i restoran u etno stilu  nalaze se ispod same pećine. U restoranu možete uživati u bajkovitoj prirodi i specijalitetima narodne kuhinje i naravno sveže spremljenoj  pastrmki.

Sve je više turista ne samo domaćih već i stranih koji posećuju Potpećku pećinu. Najlepša pećina zapadne Srbije  nalazi se u neposrednoj blizini magistralnog puta Požega-Užice, 14 km jugoistočno od Užicа.

Zahvaljujući etno selu Drvengrad, Mokra Gora je postala top turistička destinacija u Srbiji.

Popularnosti etno sela doprineo je čuveni reditelj Emir Kusturica koji je i idejni tvorac i graditelj magije Drvengrad.

Od samog ulaska u ovaj turistički kompleks susrešćete se sa neobičnim detaljima.

Čitavo naselje ima obeležja malog grada. Tu su kućice napravljene od drveta, ulice popločane  kamenom i starim drvenim pragovima sa železničke pruge, trgovi, hotel, bazen, biblioteka, nacionalni restoran, poslastičarnica, bioskop.

Svaka ulica i svaki trg nosi ime nekog od poznatih ličnosti iz sveta umetnosti i sporta.

Od ulazne kapije u grad pa do crkve Svetog Save, koja je smeštena na prostranom trgu prostire se ulica nazvana po našem  nobelovcu Ivi Andriću.

U biblioteci koja nosi ime našeg nobelovca smeštena je biblioteka u kojoj se osim svih dela Ive Andrića nalazi još desetak hiljada naslova.

Poslastičarnica Kod Ćorkana u kojoj možete probati  neprevaziđene domaće urmašice, popiti  domaći sok od maline  i restoran Lotika koji nudi tradicionalne specijalitete domaće kuhinje  I neverovatna lokalna jela  nose imena junaka Andrićevih knjiga.

Bioskop Andergraund  smešten je u podrumu  glavne  kuće koja je dom Emira Kusturice. U prizemlju kuće nalazi se velika dnevna soba a na spratu sobe za goste. U sklopu kuće su bazen, teretana i sauna. Sportsko rekreativni centar naziva Prokleta avlija,  gradski zatvor Humanizam i renesansa i Kuća pisaca na čijoj fasadi je naslikan portret Dostojevskog takođe se nalaze u sklopu turističkog kompleksa Drvengrad.

U  slikarskoj galeriji Macola uvek su aktuelne izložbe mladih slikara.

Svoje ulice koje krivudaju između autentičnih  drvenih kućica  u ovom neobičnom i bajkovitom etno selu imaju kubanski vođa  Ernesto Če Gevara, fudbaler Dijego Maradona, srpski glumac  Miodrag Petrović Čkalja, svetski poznati režiseri Federiko Felini i Ingmar Bergman. Jedna od ulica nazvana je po najboljem teniseru sveta Novaku Đokoviću.

Svakog januara  u Drvengradu održava se filmski festival Kustendorf čiji su specijalni gosti proteklih godina bili poznata imena iz sveta filma režiser Nikita Mihalkov, Abas Kjarostami, Džim Džarmuš, Džoni Dep, Gael Garsija Bernal, Monika Beluči.

Stari modeli automobila, neobične skulpture, zidovi oslikani originalnim motivima, figura Džoni Depa, sve to čini Drvengrad zanimljivim i nesvakidašnjim. Imate utisak da ste u  nekom drugačijem svetu, gradu iz bajke, pozorišne predstave ili filma.

Zahvaljujući udobnomm smeštaju i ugostiteljskim sadržajima u Drvengradu i na Mećavniku se održavaju brojne međunarodne i nacionalne manifestacije.

Hotel Mećavnik koji se takođe nalazi u Drvengradu gostima nudi sobe uredjene u etno stilu, sa jedinstvenim etno motivima.Cena  jednokrevetne sobe je 30 evra, dvokrevetne 60 evra, sobe sa francuskim ležajem 50 evra, a apartmana 120 evra. Boravišna taksa iznosi 60,00 dinara po osobi dnevno, a osiguranje 5,00 dinara po osobi dnevno i nisu uključeni u cenu.

Hotel u svom sastavu ima i bazen, tri saune, teretanu i salu za male sportove. Rezervaciju možete izvršiti na telefone + 381 31 315 2000 ; +381 64 88 30 213

Smeštaj možete naći  u nekom od 500 domaćinstava u podnožju samog Drvengrada. U većini kuća cena punog pansiona je 12 evra po osobi, a samo noćenje je 4 evra.

Drvengrad je izgrađen 2003. godine, i od tada neprestano se dograđuje i menja.

U Drvengradu postoje čak i bankomat i bežični internet.

Na 8 kilometara udaljenosti od Drvengrada izgrađeno je skijalište koje je dobilo naziv po  po istoimenom vrhu na Tari- Iver, zahvaljujući kome je Mokra Gora postala zimski turistički centar.

Skijalište poseduje četiri kategorisane staze kao i topove za veštački sneg.

Cena dnevnog ski pasa je 1000 dinara, a  najam ski opreme 900 dinara na dan.

Hotel „Mladost” smešten je uz smučarski kompleks. Osim petnaest dvokrevetnih soba, hotel sadrži restoran salu, piceriju i terasu sa ukupno trista mesta za sedenje.

Ovaj jedinstveni grad iz godine u godinu  privlači sve više i više posetilaca ne samo iz naše zemlje već i stranaca. Drvengrad u kombinaciji sa Šarganskom osmicom je najbolja turistička atrakcija Srbije.

Cena vožnje šarganskom osmicom je 600 dinara za odrasle i 300 dinara za decu od 6-14 godina. Vožnja traje 2 sata.

Ulaz u Drvengrad je 250 dinara.

Poslednjih godina Ovčarsko-kablarska klisura, zauzima sve značajnije mesto na turističkoj mapi Srbije. Prelepo prirodno okruženje, čist vazduh i mir među 10 manastira, ugostiteljski objekti, sve češće postaju odredište turista kako iz naše  zemlje tako i iz inostranstva. Klisura, dužine oko 20 kilometara,usečena  između planina Ovčar i Kablar,  je zasigurno, najživopisnija u Srbiji , pa zato nije čudo da sve više privlači poklonike prirode, splavarenja i planinarenja. S obzirom na to da je ovo predeo izuzetnih odlika i kategorije, klisura je pod zaštitom države.

Ovčarsko –kablarska klisura je bogata  živopisnom florom i faunom, izvorima tople i lekovite mineralne vode, izvorima čiste pijaće vode koji su kao dragulji rasuti u zelenilu predela. Brzi i bistri planinski potoci i rečice, stoletne šume, sunčani proplanci i svež planinski vazduh, mame ljubitelje prirode.

Obilazak velikog broja manastira skoncentrisanih na tako malom prostoru doneće vam smirenje. Manastiri predstavljaju najveću vrednost Ovčarsko-kablarske klisure. Smešteni  su na  levoj i desnoj obali Zapadne  Morave. Na desnoj strani Morave nalaze se manastiri: Preobraženje, Svete Trojic, Sretenje ,Vavedenje, i Vaznesenje, dok su na levoj strani Morave smešteni : Blagoveštenje, Ilinje, Jovanje, Nikolje, Uspenje, crkva posvećena Svetom Savi i crkva-pećina Kađenica.  U ovim manastirima mogu se  videti razne crkvene relikvije, vredne ikone, stari zapisi i retke rukopisne knjige. Jednom rečju mogu se upoznati drevni koreni srpskog naroda.

Ovčar i Kablar  važe za planine pogodne za planinarenje. Obeležene planinarske  staze, različitog stepena težine i dužine, pružiće vam zadovoljstvo da uživate u planinarskim pohodima, kao i u pogledu na prelepu Ovčarsko-kablarsku klisuru.  Sa vidikovca na vrhu Kablara  pruža se divan  pogled na meandre Zapadne Morave, obrise okolnih planina, na reku koja  vijuga između planina i teče ka gradu  koji na njenim obalama živi. Kažu da se sa Ovčara i Kablara pruža najljepši pogled u Srbiji.

10 markiranih staza, ukupne dužine preko 90km, pogodne su  za različite nivoe spremnosti korisnika, tako da svako može pronaći  odgovarajuću maršrutu. Staze vode od Ovčar Banje do vrhova planina Ovčar i Kablar. Najbolji period  za planinarenje  je proleće i jesen, dok zima i leto mogu da posluže zavisno od situacije.

Staze vode pored pojedinih manastira, a na vrhovima su atraktivni vidikovci. Staze  dužine od 10-15 km, kreću od Ovčar Banje ka vrhovima planina Ovčar i Kablar. Pohodi, u zavisnosti koju maršutu izaberete traju od 4-6 sati.

Opremu za sportsko penjane ukoliko je nemate, moguće je iznajmiti u Planinarskom društvu „Kablar“ ili u  klubu za ekstremne sportove „Armadilo“ .

Potpuno opremljeni možete zakoračiti  tajnovitim planinarskim stazama Ovčara i Kablara.

Do vrhova se penjete dobro markiranim planinarskim stazama, a kada dođete na vrh  kao na dlanu videćete meandre Zapadne Morave, srednjevekovne manastire, sela trubačkog Dragačeva, čačansku kotlinu i grad Čačak. Kada se popenjete na vrh Kablara, uloženi napor  biva nagrađen najlepšim vidikovcem na Ovčarsko – Kablarskoj klisuri.

Jedna od lakših staza  za pohod na Kablar je staza broj 4, koja vodi pored Manastira Blagoveštenje, ispod crkve Svetog Ilije, preko Mečkovog brda i imanja Radovića. Postoje i druge   dobro markirane staze koje vode do vrha, neke od njih su duže neke kraće. Stazom koja ide pored isposnice Svetog Save do vrha vam je potrebno oko 3 sata pešačenja. Do vrha Kablara visinska razlika je 600m. Idući severnom stranom pored pećina prva destinacija je Savina pećina. Pod samim liticama Kablara 1938 godine podignuta je ispod jedne velike stene mala crkva, isposnica posvećena Svetom Savi. Ugrađena u vertikalnu stenu, teško pristupačna, isposnica osim religijskog poseduje i svetovnu atraktivnost. U pećini je i  izvor nazvan Savina voda, za koji  narod veruje da je čudotvoran i lekovit.

Od isposnice se penjete dalje  i stižete na prekrasan vidikovac Devojačka stena sa koga puca pogled na Ovčar banju. Od Devojačke stene do vrha ima 200 m uspona koji ide cik cak putem,dobrim delom uz same provalije, a pogled često zna da ostavi bez daha. Koliko god puta da se popenjete na Kablar,  pogled sa vrha  na susedni Ovčar i na meandre Morave će vas uvek fascinirati. Pohod na vrh Kablara, vredan je samo jednog pogleda na meandre Zapadne Morave, jer  kada sa te visine pustite pogled na meandre Zapadne Morave, ostaćete bez reči, jer to spada u nešto najlepše što se u Srbiji može doživeti.

Ceo predeo je lep i zanimljiv, sa bujnom i snažnom prirodom. Iako je čitavih 100m niži od Ovčara Kablar je divljiji i atraktivniji za planinarenje.

Polovinom aprila u periodu  vegetacije klisura je najlepša, mada i u oktobru i početkom novembra, dok ima lišća u svim bojama jeseni. Priroda je veličanstvena, kako to samo ovde može biti.

Najviši vrh Ovčara  je visok 985 m. Na stazi koja vodi ka vrhu Ovčara nalaze se dva manastira Svete Trojice  i Sretenje.

Manastir Svete Trojice predstavlja najlepše arhitektonsko delo među svim ovčarsko-kablarskim manastirima. Smešten na  predivnom mestu, usred divljine, u tišini, okružen zelenom šumom  i cvrkutom ptica, prizor koji ugledate je  magičan.

Drugi manastir na koji nailazite je Sretenje, koji se nalazi se na izvorištu Koronjskog potoka,  na nadmorskoj visini od 600m. Prvi susret sa manastirom koji se nalazi na zaravni  po izlasku iz šume, zaista će vas ostaviti bez daha. Mir i tišina koju osetite, dvorište manastira  prepuno cveća najlepših boja, konaci, grobnice monahinja prekrivene belim cvećem, sam manastir, sve Vam liči nestvarno, kao iz bajke.

Staza je strma i  ide kroz šumu, morate se provlačiti  ispod niskog granja i žbunja, gaziti preko sitnog sipara i većeg kamenja, gaziti klizavo lišće i zemlju koja se zajedno sa kamenjem obrušava ispod nogu. Ali sav taj napor vredi truda kada se popenjete na vrh Ovčara. Pogled sa vrha je nestvaran. Meandri Zapadne Morave su vam  kao na dlanu, prirodni fenomen sa ove visine izgleda kao neverovatna čarolija.

Takođe možete ići i u pohod  pećini Turčinovac  koja se se nalazi u Centralnoj steni na planini Kablar i poznata je kao sklonište našeg naroda od Turaka, a deo je  istorijske baštine.

Priroda je u stvaranju ovog prirodnog bisera bila izuzetno blagonaklona, pa se u Ovčarsko-kablarskoj klisuri  nalazi veliki broj brzih, bistrih planinskih rečica sa čistom pijaćom vodom, strmih litica, šumovitih predela, pašnjaka i proplanaka od kojih zastaje dah.

Sa moćnih planina Ovčara  i Kablara  pruža  se pogled ka svim delovima naše lepe Srbije. Zalaske sunca nad meandrima Zapadne Morave  sa ovih prelepih planina treba videti i doživeti. Lepoti  Ovčarsko Kablarske klisure  doprinose i dva veštačka jezera napravljena  posle drugog svetskog rata: hidrocentrala Ovčar Banja i Međuvršje.

Na petnaestak kilometara zapadno od Čačka, duž  reke Zapadna Morava, prostire se Ovčarsko-Kablarska klisura, jedinstven spoj prirode i kulturno istorijskog nasleđa. Prelepi pejzaži, izvorne termalne vode, jezera u kojima se oslikavaju moćni planinski masivi nisu jedino  po čemu je klisura poznata. Priljubljeni uz stene, u senkama šuma, na obali reke, smešteno je 10 jedinstvenih  srednjovekovnih manastira,  trajni spomenici srpske duhovnosti i kulture: Preobraženje, Sretenje, Svete Trojice, Vavedenje, Nikolje, Jovanje, Blagoveštenje, Uspenije, Vaznesenje i Ilinje.   Manastiri  Ovčarsko kablarske klisure  su zbog svog dugog trajanja svojevrsna posebnost  kulturne i umetničke baštine naše zemlje.

Deset manastira  i dve crkve, crkva Svetog Save i crkva – pećina Kađenica, čuvaju brojne knjige i rukopise iz naše davne prošlosti. Verovatno da je prirodno okruženje klisure bilo idealno da se  monaške zajednice  smeste u ovim prelepim, ali slabo pristupačnim predelima u Ovčarsko Kablarskoj klisuri.

Ukoliko prolazite kroz Ovčarsko Kablarsku klisuru obavezno posetite manastire, makar one koji su smešteni pored magistralnog puta do kojih ne morate čamcima i skelama. Priča o manastirima i događajima iz života srpskog naroda, motiv je za mnogobrojne turiste da posete ovaj predeo i  upoznaju se sa kulturnoistorijskim nasleđem, i uživaju u miru i lepoti prirode koja ga okružuje.

Svaka od ovih svetinja ima svoju bogatu i burnu istoriju.

Manastir Vavedenje

Na početku Ovčarsko-Kablarske klisure uz magistralni put iz pravca Čačka na udaljenosti oko 8 km od grada nalazi se manastir Vavedenje, smešten na desnoj obali Morave.  Tačno vreme izgradnje manastira nije tačno utvrđeno. Po legendi manastir je, izgradio Stevan Nemanja sa sinom  Savom, a po nekim istraživanjima manastir je nastao u 16 veku. U Turskim zapisima pominje se 1528 godine. Obnovljen je daleke 1874.godine.  U manastiru se nalaze stare knjige među kojima je i Beogradsko četvorojevanđelje, iz 1552. godine.  U  vreme velike seobe Srba manastir je opusteo Zubom vremena i u period pod turcima žuivotopis manastira je uništen. Skromnu umetničku celinu koju čini ikonostas ovog manastira dopunjuju ikone koje su ostale sačuvane u periodima pustošenja. Carske dveri i Krst sa raspećem, kao i četvorojevandjelje iz 1552 god su jedino sačuvani. Manastir je ženski i aktivan je.

Nikolje

Na levoj obali  Zapadne Morave ispod planine Kablar smešten je manastir Nikolje. Vreme nastanka ovog manastira ne može se tačno odrediti. Prvi put se pominje u turskim propisima iz 1476. godine. U manastiru je očuvan veći broj rukopisnih knjiga. Jedno od njih je  Karansko jevanđelje, rukopisna knjiga iz 1608. godine, nastala  u selu Karan u blizini Užica, posvećena Blagoveštenju. Freska „Isus Hrist i sedam darova Duha Svetoga“, na kojoj su  darovi Duha Svetoga prikazani kao anđeli koji lebde oko Hrista je jedina freska na kojoj je ovaj motiv  oslikan na ovaj način. Takođe freska Isus Hrist sa krilima, koja se nalazi u manastiru se veoma retko može sresti u drugim manastirima. Vredne relikvije, deo mošti Svetog Nikole, mošti Svetog Oca Nikolaja Mirlikijevskog i Svetog Nikodima, ahiepiskopa pećkog, iz XIV veka čuvaju se u ovom manastiru. Veruje se da ove relikvije   imaju isceliteljsku moć, pa stoga veliki  broj bolesnih osoba dolazi, celiva relikvije, moli im se za iscelenje. Kroz istoriju manastir Vavedenje je uvek bio muški manastir, od 1945 godine manastir su naselile monahinje.

Blagoveštenje

Na levoj obali Morave ispod Kablara smešten je manastir Blagoveštenje sa crkvom Blagovesti Presvete Bogorodice.  U manastirskom krugu, sem crkve postoji i nekoliko zgrada i konaka podignutih u raznim vremenskim periodima. Crkva je sazidana 1602. godine trudom igumana Nikifora, a živopisana do 1632. godine  i predstavlja  jedno je od najboljih ostvarenja u zidnom slikarstvu prve polovine 17. veka. Jedan od najznačajnijih ikonostasa iz prve polovine 17 veka  poseduje manastir Blagoveštenje, kao i jednu od najstarijih knjiga, Blagoveštenjsko jevanđelje, iz1372. godine, i štampano četvorojevanđelje nastalo 1552. godine. Od starog ikonostasa sačuvana je ikona Bogorodice sa Hristom, rad slikara Mitrofana iz 1602. godine.

Manastir Jovanje

Manastir Jovanje posvećen  rođenju Svetog Jovana Krstitelja, smešten je na levoj obali  Zapadne Morave. Pretpostavlja se da je nastao prvom polovinom 16 veka. Prvi put se pominje 1536. godine.  Tokom svoje istoriije doživeo je brojna rušenja, jedno vreme bio je nenastanjen.  1936 godine postao je prvi ženski manastir u Ovčarsko Kablarskoj klisuri.  Svi tragovi nekadašnjeg manastira nestali su tokom njegovog rušenja i pustošenja.  Najvredniji sačuvani predmeti u riznici ovog manastira su dve prestone ikone iz 1850 godine. Tokom čitave godine  zbog posebnog značaja, ali i gostoprimstva monahinja, manastir poseti veliki broj vernika.

Manastir Preobraženje

Na severnim obroncima Ovčara na desnoj strani Zapadne morave nalazi se manastir Preobraženje. Stari manastir Preobraženje koji se nalazio na levoj obali Morave i koji se prvi put pominje  1525. odavno već ne postoji, porušen je prilikom izgradnje železničke pruge. Ko je podigao stari  manastir, ne zna se. Često je rušen i paljen. U periodu 1938-1940. godine izgrađen je sadašnji manastir na inicijativu Nikolaja Velimirovića, koji  arhitekturom podseća na crkve iz okoline Ohrida.

Manastir Svete Trojice

Po svojoj arhitekturi ovo je najlepši manastir ovčarsko Kablarske klisure. Kada je manastir podignut i ko ga je podigao nikada nije utvrđeno.  Na osnovu nekih saznanja datira  iz druge polovine 16 veka. Najstariji pisani pomen o manastiru potiče iz 1572. godine. Manastir je smešten usred divljine i tišine, na padinama Ovčara. Od starog živopisa u manastiru su  dve freske: Sveta Trojica i Bogorodica sa detetom. Sačuvane su i dve ikone iz 1635. godine, ikona Hrista sa apostolima i ikona Bogorodice sa Hristom. Kao posebna dragocenost u manastirskoj riznici čuva se jedan veliki krst od žute srme, okovan rubinima i raznobojnim koralima.

Do manastira se može doći pešačkom stazom  iz Ovčar Banje ili kolima.

Manastir Sretenje

Na izvorištu Koronjskog potoka, na zaravni ispod samog vrha Ovčara na oko 800 metara nadmorske visine, smešten je manastir Sretenje. Prvi put manastir se pominje  u jednom rukopisnom jevanđelju iz 1571. godine.

Nije pouzdano utvrđeno kada je ovaj manastir sagrađen. Predpostavlja se da je već postojao u 16 veku. Očuvani zidni ikonostas, je jedini  te vrste u ovčarsko-kablarskim manastirima.1650 godine manastir Sretenje je stradao od Turaka.

Manastir je obnovljen 1818. godine. U riznici manastira  čuvaju se: bakrorezna ploča iz 1845. godine, metalni putir iz XVIII-XIX veka, jevanđelje okovano i lepo ukrašeno, štampano u Moskvi 1814. godine,  portret Nikifora Maksimovića.1844 godine hram je živopisan.  Do manastira možete doći  iz Ovčar Banje pešačkom stazom ili automobilom.

Manastir Vaznesenje

Na desnoj obali Zapadne Morave, na južnoj padini Ovčara  nalazi se manastir Vaznesenje. Predpostavlja se da je podignut u  12 ili 13 veku, tačnih podataka nema ko ga je podigao, a po predanju podigli su ga Sveti Sava i njegov otac Simeon. Tokom  svoje istorije  porušen je i opljačkan, da bi detaljna obnova manastira bila urađena 1937 godine. I u Drugom svetskom ratu je rušen, ali je obnovljen pedesetih godina 20.veka. Manastir je aktivan, ženski i o njemu se staraju  monahinje

Četvorojevanđelje prepisano 1570. godine u ovom manastiru je jedino što je sačuvano od  rukopisnih knjiga.

Manastir Uspenije

Na levoj obali Zapadne Morave, na severnim padinama Kablara podignut je 1939 manastir Uspenije, na temeljima starog manastira. U blizini današnjeg manastira, na bregu iznad manastira Jovanje, nalazi se lokalitet Kulina. Smatra se da je to bila odbrambena kula koja je štitila manastire u klisuri od napadača.

Manastir Ilinje

Iznad manastira Blagoveštenje, nalazi se crkva podignuta 1939 godine  posvećena svetom Iliji. Prilikom izgradnje crkve  pronađeni su temelji većeg zdanja, po narodnom verovanju starog manastira Ilinje. Obnovu o manastira započeo je Nikolaj Velimirović.

Vredne ikone, stare zapise, retke rukopisne knjige, kao i razne crkvene relikvije, možete videti ukoliko posetite  manastire Ovčarsko Kablarske klisure, a ujedno i odmoriti u hladovini  i prelepom okruženju manastira.

Najatraktivnija planina  u Srbiji, svoje posetioce nikada ne ostavlja ravnodušnim. Naprotiv, uvek joj se vraćaju, jer u jednom danu nemoguć je upoznati sve lepote koje nudi Zlatibor. Ova  planina izuzetne lepote, sa prostranim i bujnim  pašnjacima, planinskim potocima i prijatnom klimom, ubraja se među najlepše u Srbiji.

Sirogojno je. zlatiborsko selo poznato u svetu mode po vunenim odevnim predmetima ručne izrade,  koji su proneli slavu Sirogojna Evropom. Osim po džemperima Sirogojno  je poznato i po jedinstvenom   muzeju pod otvorenim nebom, pod nazivom  “Staro selo”  koje čuva najlepše primerke zlatiborskih kuća. Muzej pod otvorenim nebom “Staro selo” je zapravo autentično selo iz XIX veka.

47 objekata smeštenih na pet hektara prostora, čuvaju duhovno nasleđe srpskog sela ove planinske oblasti.  Preko 100.000 hiljada posetlaca  ponesu sa sobom nezaboravan utisak posle obilaska apartmanskih smeštaja u brvnarama, prodavnice suvenira sa krčmom, i oko 200 eksponata koji su izloženi u ovom etno selu.

1979 godine  Jugoslovenski republički Institut za zaštitu spomenika kulture osnovao je  Sirogojno, muzej na otvorenom, sa ciljem oživljavanja tipičog zlatiborskog domaćinstva iz 19. veka. Zgrade napravljene od drveta, donete su iz  okolnih sela sa Zlatibora.

U ovom etno selu izloženi su sadržaji i predmeti autentične arhitekture, koji predstavljaju  život planinskog dinarskog područja i jugozapadne Srbije  u drugoj polovini  19. Veka. U etno selu iz tog perioda možete videti autentičnu  zgradu za stanovanje,  vajat koji je služio  samo za spavanje mladih bračnih parova,tu su još gostinska kuća, ambar, pekara, staja, kačara, mlekar, kovačnica, kazandžijska radionica, pčelinjak, grnčarska radionica, šupa za sušenje šljiva, krčma. U drvenim kućama  izloženi su  eksponati koji su se koristili u svakodnevnom životu u jednoj  porodici.

U starom selu Sirogojnu u toku godine se tradicionalno  održavaju kulturne manifestacije kao što su Izložba ručno tkanih i štrikanih predmeta sa Zlatibora, Letnja radionica tradicionalnih zanata.

Ceo kompleks Muzeja na otvorenom “Staro selo Sirogojno” kao i crkva Svetog Petra i Pavla iz osamnaestog veka su proglašeni za kulturno dobro od velikog značaja i  pod zaštitom su Republike Srbije.

Kajmak, sir, pršuta, ražani crni hleb, pita od heljde, krompir ispod crepulje su specijaliteti i tradicionalna jela Zlatibora koje možete probati u Sirogojnu. Hranu pripremljenu u zemljanim posudama ješćete drvenim kašikama kako se nekada davno jelo.

U sklopu kompleksa su i prodavnica Sirogojno Style, u kojoj možete kupiti  svetski čuvene ručno štrikane jakne i džempere kao  i druge predmete izrađene od vune. Jedinstveni, ručno rađeni džemperi zlatiborskih pletilja, godinama su deo modnih metropola širom sveta. Muzej pletilja Sirogojno pokazaće vam zašto su džemperi iz ovog kraja koje su ručno plele ovdašnje žene osvojile svetsku modnu scenu.  Sirogojno Company turistima  je pripremio sušeno voće,  maline, kupine, borovnice, slatka i džemove.  Sirogojno je sigurno  jedinstvena i  jedna od zanimljivijih destinacija atrktivne turističke ponude Zlatibora. Ovo specifično mesto poseti veliki broj turista tokom godine.

Na  petnaestak kilometara od centra Zlatibora je čuvena Stopićka pećina,  koja lepotom svojih oblika predstavlja atrakciju, i ubraja se u najlepse pećine u Srbiji, do koje možete doći  kada krenete u pravcu prema Sirogojnu i Gostilju. Pećina je izuzetno atraktivna zbog monumentalnog ulaza, bigrenih kada i prelepog vodopada. Pećina je visoka  50m, a istraženi deo je dužine  oko 1600 m. Nažalost za turiste je dostupan obilazak pećine u dužini samo 400 metara. Glavna atrakcija pećine je podzemni vodopad, visok 10 metara. Stopića pećinu  čine  pet celina: Svetla dvorana, Tamna dvorana, Velika sala sa kadama, Kanal sa kadama i Rečni kanal.  Pećinskih ukrasa je malo, ali zato su tu  veoma zanimljive bigrene, to jest kade, koje su karakteristične po  svojoj veličini i dubini. Kade su ustvari  udubljenja oivičena zidovima od kamena u kojima se skuplja voda, prilikom topljenja snega. Voda koja nadolazi  preliva se iz kada i pravi  jedinstvene kaskade. Klima u pećini  zavisi od vremenskih uslova spolja, pa je stoga zimi u pećini hladno a leti toplo.

Još jedna nezaobilazna turistička atrakcija na Zlatiboru je dvadesetak metara visok vodopad na gostiljskoj reci, koji se ponosno pruža na 20 m uz krečnjačku liticu i prava je atrakcija za posmatranje. Vodopad u Gostilju na reci Katušnici jedan je od najvećih vodopada u Srbiji.  Pored vodopada nalazi se restoran u kome možete uživati u pastrmci.

Na jugoistocnoj strani zlatiborske visoravni, naslonjen na brda Čigotu, Murtenicu i Borkovac, smeštemo je selo Ljubiš. Jedno je od najlepših sela zlatiborskog  kraja, uzdignuto na 840 metara nadmorske visine, okruženo prelepom prirodom. Mir, tišina i zvona ovaca krase ovo selo, opevano u pesmama poznatog dečjeg pisca Ljubivoja Ršumovića , inače jednog od najčuvenijih izdanaka ovog sela.

Ljubiš je pravo mesto za odmor, za sve one koji vole šetnju netaknutom prirodom, i aktivan planinski odmor.  Boškova voda, Villa Natural Wood, Dacovića Konaci su objekti u kojima možete pronaći smeštaj.

U ribnjacima u Ljubišu gaji se nadaleko čuvena pastrmka, ali ne  obična pastrmka, već pastrmka koja se sa posebnom pažnjom i voljom hrani i gaji, koju možete probati u  nacionalnoj  kući Simex ili  restoranu Pećinar . Osim pastrmke u restoranima  možete uživati u tradicionalnim  nacionalnim jelima koja su u ponudi restorana. Vruća proja napravljena od  brašna  mlevenog u vodenici potočari, čuveni  zlatiborski sir i kajmak, pršuta, teletina i jagnjetina ispod sača, su samo neka od tradicionalnih  jela ovog kraja. Za ljubitelje slatkiša tu su neprevaziđene tufahije, baklave i princes krofne. Uz bogatu gastronomsku ponudu u restoranu će vas dočekati ljubazni domaćini  spremni da ispune svaku Vašu želju. Bićete očarani enterijerom restorana u kom se mešaju mirisi specijaliteta.

U Ljubišu morate obavezno videti  i Ledenu pećinu, u kojoj se skrivaju  ogromne ledenice kojima su domišljati stanovnici ovog kraja nekada davno tokom leta hladili piće.

U koje god doba godine da ste gost  Zlatibora  ne propustite da posetite Ljubiš.

Još jedno mesto na Zlatiboru  svojom lepotom očaraće ljubitelje prirode. Reč je o Vodicama, netaknutom delu prirode, jednim od najlepših predela Zlatibora, koje se nalazi  na desetak kilometara, kada krenete  magistralnim putem prema moru. Ima jedan zanimljiv podatak  vezan za Vodice. Prema neki podacima  prvi turista na Zlatiboru bio  je Hadži Nikola Selak, koji je  u selu Vodice sagradio kolibu za odmor još davne 1750 godine.

U vrelim letnjim danima  pravo je uživanje biti na Vodicama. Na ovom ravnom  predelu na kome  ni duga šetnja nije zamor, uživaćete u hladovini borova,  pored  pitome planinske reke koja krivuda kroz livade između bregova.

Sem hotela Lovac i poneke vikendice,  Vodice nemaju turističko naselje, tako da ćete Vodice videti  izvorno sačuvane, što je na Zlatiboru retkost.

Mnogi se slažu da je jedan od najlepših pejzaža  Zlatibora na Vodicama. Takve  lepote nema nadaleko.

Boškova voda, Zlatiborska jezera, Jokino vrelo i Čajetinsko jezero, su kupališta smeštena na četiri strane Zlatibora. Danas ona predstavljaju prava rajska izletišta,  na kojima vredi provesti vikend ili barem jedan dan.  Zato ne propustite kupanje u bistroj planinskoj vodi, dremkanje u hladovini borova i letnjikovaca, šetnju uređenim stazama.

Na samo desetak minuta vožnje od centra Zlatibora, na putu prema Mokroj Gori i Višegradu na obroncima Zlatibora, u Branešcima, nalazi se izletište  Jokino Vrelo. Jokino vrelo je mali kompleks sa dva jezerceta, koja puni mala planinska reka. Jedno jezerce je predvidjeno za sportski ribolov, a drugo jezerce  je ozidano kamenom i u njemu se mogu kupati posetioci ovog izletišta. Oko jezera uređene su staze i prelepi etno park, tu je i restoran sa nacionalnom kuhinjom,  kao i bungalovi koji se nalaze na samom jezeru u kojima se može prenoćiti.

Ovo je samo deo bogate ponude prirodnih i kulturnoistorijskih zmamenitosti koje Zlatibor nudi.

Kada se kaže Kopaonik prva asocijacija je skijanje. Kopaonik je mnogo više od skijališta. Kopaonik su i nepregledne četinarske šume, Samokovska reka, vidikovac Kozje stene, dolina Barske reke, Semeteško jezero, vodopad Jelovarnik, grebenovi sa kojih možete videti pola  Srbije, Nebeske Stolice, kulturni spomenik koji datira iz vremena ranog hrišćanstva i  još mnogo  toga.

Bez obzira na godišnje doba, ova njaveća planinska lepotica Srbije nudi sjajnu zabavu,  aktivan odmor i uživanje u prirodi tokom cele godine. Zbog 200 sunčanih dana godišnje Kopaonik sa pravom nosi  epitet “planine sunca”.

Geografski nije previše udaljen od većih gradova u Srbiji, pa je stoga pogodan i za jednodnevne izlete.

Gosti koji dolaze iz Beograda  autoputem Beograd- Niš do Kopaonika mogu doći  putem preko Brzeća. Sa auto puta isključujete se kod mesta Pojate, prolazite pored Kruševca, Brusa i Brzeća pre konačnog uspona na Kopaonik. Posetioci koji  na Kopaonik dolaze Ibarskom magistralom koriste  pravce preko Jošaničke banje i Rudnice.

Zimzelene beskrajne  šume, idealne za šetnju ili vožnju bicikla, čist vazduh , mir i tišina  očaraće Vas, da ćete poželeti da ostanete mnogo duže nego što ste planirali. Kopaonik  svako doživljava na svoj način, a raznolikost njegovih prirodnih lepota pronaći će  put do Vašeg srca. Ukoliko želite malo više uzbuđenja možete iznajmiti kvadar, i provozati se najlepšim stazama, ili otići do Pančićevog vrha i posetiti  mauzolej čuvenog srpskog prirodnjaka Josifa Pančića.

Ako ste na Kopaonik  krenuli autom, svratite na neki od vidikovaca pored puta i bacite pogled na okolna prostranstva, i bajkovitu prirodu, a prelep prizor možete ovekovečiti fotoaparatom ili mobinim telefonom.

Ukoliko ste na jednodnevnom izletu  na Kopaoniku,  možda ćete najviše uživati u pešačkim turama  koje će Vas kvalitetno izmoriti. Na taj način upoznaćete najatraktivnije delove Kopaonika,  unaprediti vaše zdravlje i psiho-fizičku kondiciju. Postoji više pešačkih staza ukupne dužine oko 40 km.

Ako krenete skijaškom stazom levo  od Pančićevog vrha doći ćete do Vučje staze, na kojoj ćete doživeti  iskonski mir, uživati u divnom pogledu i blagom povetarcu, sresti usput stada ovaca i čobane, odmarati na ugrejanim stenama ili žičari koja ne radi. Zaštitni znak Kopaonika leti su borovnice, kojih ima u izobilju, kao i divljih sitnih slatkih kupina koje će vas osvežiti kada stignete do vrha. Drugim rečima  Vučja staza nudi sjajan izlet.

Pešačka tura do Pančićevog vrha,  najviše geografske tačke planine Kopaonik,  je malo ekstremnija i zabavnija, pogotovo zimi kada možete do Pančićevog vrha stići kroz dubok sneg. Leti je drugačije. Možete krenuti na vrh žičarom, ali pešačiti uzbrdo  je neuporedivo uzbudljivije i zabavnije. Sa sobom ponesite osveženje i neku grickalicu za usput. Vožnja kvadovima do Pančićevog vrha je  poseban doživljaj i avantura, koju sigurno nećete zaboraviti. Kada stignete na vrh, za uspomenu napravite par fotografija.

Ako niste previše umorni , spustite se levo od Pančića. Ispod vojne karaule videćete stazu koja vodi ka Nebeskim stolicama, arheološkom lokalitetu  koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1800 metara, neposredno ispod Pančićevog vrha.

Hrišćanska bazilika iz  5 ili 6 veka, koja se nalazi na ovom lokalitetu po predanju, posvećena  je svetom Prokopiju, zaštitniku rudara, sto je i logično jer je Kopaonik  u  to vreme bio poznat  po rudnom potencijalu.

Poseban dragulj  je podni mozaik sa geometrijskim izomorfnim motivima, koji su karakteristični za period kada je ova crkva  nastala. Ono što fascinira je slika pauna,  koji je hriscanski simbol vaskrsenja koja se nalazi u jednom delu crkve.

Kada sa vrha bacite pogled, doživećete nebeski doživljaj na Nebeskim stolicama. Taj osećaj  kao da ste na vrhu sveta je teško rečima opisati. Dok se budete peli ka Nebeskim stolicama, sa svih strana mamiće Vas samonikli žbunovi  načičkani plodovima borovnice.  Da bi i sledeće godine dala plod, borovnicu berite nežno rukama da stablo ne oštetite

2012. godine na Kopaoniku je izgrađen prvi bike park u Srbiji. Tri  staze izgrađene po standardima EU i Kanade: KGB, Struga i Mordor,  na raspolaganju su ljubiteljima planinskog biciklizma.  Staze  Struga i Mordor mogu koristiti samo iskusni vozači.

Paraglajding je rekreativni i takmičarski sport veoma popularan u svetu. Ukoliko ste avanturista i  želite  da Vam proradi andrenalin, možete leteti  u tandemu sa iskusnim instruktorima  sa Pančićevog vrha, Krsta, Gobelje.

Rafting Ibrom  je najuzbudljivija  ponuda aktivnog odmora na Kopaoniku. Ukoliko ste ljubitelji avanture, ekstremnih sportova i aktivnog odmora, Rafting Ibrom  je idealan za podizanje adrenalina u krvi.  Ibar je divlja i neobuzdana reka koja  ljubiteljima ekstremnih sportova pruža velike mogućnosti na vodi.

Bilo na koju stranu da krenete naićićete na  na potok ili  rečicu sa  bistrom i hladnom vodom. Kopaonik je isprepletan gustom mrežom plitkih površinskih tokova, nastalih od  kopaoničkih izvora, od kojih su najpoznatiji: Marine vode, Krčmar voda, Pajino preslo, Javor česma, Kazanovske bačije. Ovi planinski izvori održavaju temperaturu i leti od svega nekoliko stepeni Celzijusa.

Duž toka Samokovske reke formiraju se mali vodopadi  i bukovi koji vam mogu biti interesantni.  Kaskadni vodopad Jelovarnik, dugačak 80 m nalazi se na Zapalaninskoj reci . Vredi videti.

Urvinska jezera su još jedno od prirodnih bogastava Kopaonika. Ispod planine Kopaonik, u selu Semeteš nalazi se Semeteško jezero koje u sebi krije jedan zanimljiv prirodni fenomen- plutajuća ostrva, koja su posebna  atrakcija ovog jezera. Zatravljena i korenjem drveća učvršćena ostrvca plutaju jezerom. U periodu kada duva jači vetar možete se popeti na ostrvo, provozati se jezerom i bar na  kratko biti gospodar ostrva. Temperatura vode u jezeru u letnjem periodu je do 20ᵒC, pa je u njemu moguće kupanje. Zbog podvodnih izvora dubinu jezera  nisu uspeli da izmere ni profesionalni ronioci. Još jedna zanimlivost vezana za ovo jezero, je i to da je nivo vode u jezeru uvek isti, bez obzira na to da li je godina  sušna ili kišna. Sem avanturista, jezero  privlači  strastvene ribolovce, jer je poribljeno šaranom i babuškom.  Semeteško jezero ne pripada Nacionalnom parku Kopaonik, ali je zbog ovih neobičnih ostrva  proglašeno za spomenik prirode.

Više termalnih izvora lekovitih voda okružuju Kopaonik.  Jošanička, Lukovska i Kuršumlijska banja, smeštene su u njegovom podnožju , a nešto dalje nalaze  se Mataruška, Vrnjačka i Sijarinska banja.

Zbog uticaja nadmorske visine, različiti tipovi vegetacije smenjuju se od podnožja do vrha Kopaonika.  Planinsko podnožje obiluje hrastovom šumom. Iznad hrastovih šuma, pa sve do nadmorske visine 1500m.  dominira bukva, preko 1500 m. smrčeva šuma, a iznad  1800 m pojas niskog žbunja . Na većim  nadmorskim visinama smrčeva šuma se proređuje i prelazi u zajednicu niskih žbunova, koju čine planinska kleka  i borovnica, koje su najviše zastupljene. U najvišoj zoni Kopaonika na gotovo nepristupačnim stenama  raste visokoplaninska biljka runolist. Runolist, je retka endemska biljka u evropskim planinama. Ovu  retku biljku nije poželjno  brati, već je treba prepustiti prirodi. Bogat i raznovrstan biljni svet ovog planinskog masiva  sadrži  osim mnogobrojnih  i različitih vrsta drveća, žbunove, zeljaste biljke, cvetnice, paprat, mahovinu, lišajeve, gljive i dr. Mnoge od  ovih biljaka su lekovite poput kantariona, majčine dušice, hajdučke trave…Ubrane i osušene koriste se za spravljanje čajeva.  Dok većina Vas  u letnjem period mašta o odlasku na more, postoje osobe koje bi radije pobegle sa užarenog asfalta , na mesto gde su temperature niže. Za njih je idealna destinacija Kopaonik.  Po nepisanom pravilu temperatura  na Kopaoniku je za 10 stepeni niža nego u podnožju,  dok na vrhu Kopaonika zna da bude i niža.

Kopaonik leti, bez snega, možda je lepši, pitomiji i bogatiji nego zimi. Tokom leta, priroda Kopaonika je  bajkovita i neobična. Učinjeno je mnogo toga kako bi Kopaonik bio privlačan  turistima i  leti.

Ukoliko želite da obiđete turističke znamenitosti u Srbiji, izlet na Mokru Goru pružiće Vam dobar provod i uživanje u prirodi.

Mokra Gora nekada je bila seoce sa oko hiljadu stanovnika. Dugo godina je bila neotkrivena, sve dok nije postala turistička atrakcija i omiljena destinacija za mnogobrojne  turiste. Ime je dobila sa razlogom, jer kuda god  se okreneš vidiš izvore , goru, šumu.

Preporod Mokre Gore  počeo je onog momenta kada je od pruge uskog koloseka napravljena turistička atrakcija i  izgrađen Drvengrad na brdu Mećavnik. Mokra Gora je postala destinacija na koju hrle i domaći i strani turisti. Čitava priča deluje kao bajka.

Mokra Gora, pravi mali raj, smeštena je uz samu granicu sa Bosnom, između planina Tare i Zlatibora. Izuzetno lep predeo, čaroban, bajkovit i  poznat po mnogo čemu. Prelepa brda koja okružuju selo, bujne livade, stare i guste šume, planinski bistri  potoci, čist vazduh, mnoštvo divljih životinja, tišina, mir, velelepno etno selo, izvori lekovite vode, je sve ono što Vas očekuje na Mokroj Gori.

Mokra Gora svoju ponudu  u potpunosti je prilagodila turistima koji dolaze u ovaj kraj. Turistički voz Nostalgija, neobična pruga uskog koloseka poznata kao Šarganska osmica po kojoj se kreće voz, etno selo Drvengrad čine  karakterističnu jedinstvenost  Mokre Gore.

Na Mokroj Gori je dosta toga neobično. Šarganska osmica je svetski fenomen, a uska pruga i popularni ćira – nešto čime se Srbija  ponosi.

Mokra Gora se dosta izgradila, seoski turizam je razvijen, pa ukoliko se odlučite da više dana boravite ovde smeštajnih kapaciteta ima  dovoljno kako u privatnom smeštaju tako i u većim ugostiteljskim objektima.

Jedan od parkova prirode Srbije ’’Šargan-Mokra Gora’’ prostire se na  površini od skoro 11.000 hektara i pod zaštitom je  države.

Na padinama Mećavnika nastao je Drvengrad, jedinstven kulturno turistički kompleks, nastao kao inspiracija posle snimanja filma’’Život je čudo’’. Emir Kusturica inspirisan lepotom Mokre Gore došao je na ideju da na brdu Mećavnik  izgradi malo etno selo  spojivši tradiciju i savremenu kulturu.  Stare i napuštene planinske brvnara restaurirane su i premeštene u etno selo. Neke od njih stare su i preko  jednog veka.

Mećavnik vredi videti i doživeti. Ima sve elemente nephodne da se nazove u isto vreme i gradom i hotelom. Za samo nekoliko godina po izgradnji,  Mećavnik su posetili osim mnogobrojnih turista I gotovo sve javne ličnosti iz Srbije, a bilo je i predsednika i ambasadora stranih država. Mećavnik je proglašen za jedno od najlepših evropskih etno oaza, dobitnik je nagrade UNESCO , i pod zaštitom je ove organizacije.

U Drvengradu  se održavaju mnoga kulturna dešavanja, pa stoga ne čudi da ga posećuju i  rado svraćaju i velika imena  svetskog filmskog stvaralaštva. Ako planirate putovanje u Mokru Goru tempirajte  boravak u vreme održavanja  kulturnih manifestacija kao što su  “Zavičajni dani Mokre Gore” koji se održava u junu, ili u vreme  održavanja filmskih festivala kojih u Drvengradu, ima često.

U okviru ovog turističko kulturnog kompleksa možete posetiti crkvu posvećenu Svetom Savi, sagrađenu po ugledu na ruske crkve brvnare,  u bioskopu ’’Andergraund ’’ koji je smešten pod zemljom  pogledati film, u poslastičarnici  Anica  probati najukusnije  kolače i popiti bozu, u  nacionalnom  restoranu ’’Lotika’’ uživati u ukusu specijaliteta nacionalne kuhinje. Šetnjom kroz etno selo  videćete neobične nazive ulica i trgova, koje nose imena slavnih ličnosti kulture , nauke i sporta, Dijega Maradone, Novaka Đokovića. Dostojevskog, Če Gevare, Felinija, Bergmana, Miodraga Petrovića Čkalje. Glavna ulica  nosi ime našeg poznatog nobelovca Ive Andrića.… Tu je još i  biblioteka ’’Meša Selimović’’ Sportski centar i  konaci za prenoćište takođe se nalaze u okviru ovog kompleksa.  U Drvengradu će Vas oduševiti arhitektonski usklađen ambijent,  zelene žaluzine sa ukrasima u obliku trešanja, stari crveni I plavi  lonci  na tufne u kojima je posađeno cveće, i što je veoma bitno  savršena čistoća na svakom koraku što prija i  za svaku  je pohvalu.

Osetite duh prošlog vremena, provozajte se  vozom “Nostalgija“.Obiđite stare železničke stanice u Mokroj Gori, Šargan, Golubiće, Jatare, crkvu Svetog proroka Ilije i lekoviti izvor „Bele vode“.

Turistički kuriozitet Srbije  je jedinstvena i neobična pruga uskog koloseka Šarganska osmica.  Pruga vijuga  planinom Šargan, putanjom u obliku broja osam, pa otuda i naziv pruge  Šarganska osmica. To je trasa pruge koja je nekada povezivala Beograd sa Dubrovnikom preko Sarajeva. 1974 godine nakon 49 godina rada, pruga je demontirana da bi 1999 godine deonica između Užica i Višegrada obnovljena  i puštena u rad za potrebe turizma.   .

Pruga je duga 13,5km, prolazi kroz 22 tunela, i preko desetak mostova i vijadukta. Putnom petljom  u obliku broja 8 prolazi kroz slikovite i impresivne predele. Vožnja „Ćirom“ je nezaboravan doživljaj.

Turističku atrakciju  voz Nostalgija , čini mala minijaturna lokomotiva na parni pogon, i kompozicija  sastavljena od minijaturnih drvenih vagona. Enterijer svakog vagona je urađen  u duhu početka dvadesetog veka. U jednom broju vagona su  obične  drvene klupe, dok u drugom brojuvagona nalaze se  udobni separei. Svoje mesto u vagonu našla je i starinska  peć na drva koja je nekada služila za grejanje putnika. U vozu ćete primetiti i zanimljive natpise iz tog vremena, ispisane na našem i stranim jezicima. Jedan od natpisa glasi  „Zabranjeno pljuvanje u kolima!“

Vožnja vozom traje dva i po časa. U toku vožnje voz staje na železničkim stanicama, iznad kojih se nalaze najlepši  vidikovci sa kojih se pruža pogled  na  predivno   i živopisno okruženje Mokre Gore, jedne od najlepših i najatraktivnijih  muzejsko turističko železničkih trasa u svetu.  Na usputnim stanicama  na kojima voz staje možete predahnuti, osvežiti se pićem ili ručati po cenama koje su nešto niže od cena u  većini beogradskih kafića i restorana..

Mokra Gora je jedinstvena turistička destinacija  kako Evrope tako i sveta. Ukoliko Vam  treba odmor, ali istinski odmor kao terapija, samo opuštanje i šetnja, Mokra Gora je savršen izbor.

Izvori  lekovite vode u Mokroj Gori  decenijama  privlače znatiželjne,  koji veruju u  njihovo blagotvorno dejstvo po zdravlje. Izvorima, Bela voda koji se nalazi pokraj  uske pruge u podnožju  Šargana, Dulovoj vodi, Česmi, Jatarici, izvoru slane mineralne vode u livadama Kotromana, nedostajala su stručna tumačenja kvaliteta i osobina tih voda.

Veliku pažnju izazvala je knjiga „Lekovite vode u kompleksu Muzejsko-turističke železnice Šarganska osmica”  čiji je autor profesor dr Ratomir Tišma, priznat balneolog koji decenijama proučava kvalitet voda u banjama širom bivše Jugoslavije. Knjiga je predstavljena na „Zavičajnim danima Mokre Gore, uz rezime da lekovite vode ovog kraja spadaju u visokoalkalne vode koje su retke u svetu, i koje deluju povoljo na čir na želucu I kožna oboljenja, sprečavaju stvaranje peska u bubrezima.  Na Mokroj Gori postoje uslovi  za otvaranje  moderne banje koja će doprineti  daljem napretku ovog veoma posećenog mesta.

Iz Mokre Gore možete otići do sela Kremne, planinskog mesta u kome je nastalo Kremansko proročanstvo, koje je udaljeno svega desetak kilometara. Zahvaljujući  Tarabićima i čuvenom Kremanskom proročanstvu, svako domaćinstvo u selu  se bavi seoskim turizmom, pa ko želi može provesti vikend u ovom selu po cenama smeštaja sličnim kao na Mokroj Gori. Osim uređenog seoskog ambijenta, izvora lekovite vode, možete videti i kuću  proroka Tarabića i  Kremanski kamen“ iskopan početkom osamdesetih godina za koga se vezuju brojne misterije.  Kremansko proročanstvo, nalazi se po čuvenju na trećem mestu  svetskih proročanstava, odmah iza Nostradamusovog i Celestinskog.  Svojim vizijama Mitar I Miloš Tarabić pobudili su interesovanje srpskog naroda .

U okolini Mokre Gore  se nalazi veliki broj turističkih atrakcija koje možete posetiti: Zlatibor, Tara, jezero Perućac.