Dragstor

Vinarija Kovačević

May 27, 2015 by Dragstor

Na južnim obroncima Fruške Gore na putu od Iriga ka Novom Sadu, nedaleko od centra varošice Irig, ispod pravoslavne crkve nalazi se Vinska kuća Kovačević. Po rečima vlasnika vinarije Miroslava Kovačevića, kvalitet vina, kvalitet hrane i kvalitet usluge su načela na kojima je sazdana Vinska kuća Kovačević.

Porodica Kovačević ima tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje vina duže od sto godina. Vinarija ima 10 hektara vinograda koji su smešteni na južnim padinama Fruške Gore. 2001.godine izgradili su novu modernu vinariju u kojoj se, primenom savremene tehnologije proizvode vrhunski kvalitetna vina, za koja su osvojena mnogobrojna priznanja na takmičenjima. Miroslav Kovačević pripada trećoj generaciji vinogradara i vinara porodice Kovačević. Vinograde je nasledio od dede i oca. 2001 godine napravio je svoju robnu marku i te godine vinarija je proizvela 10.000 litara vina, a već od 2003 , svake naredne godine proizvodnja se uvećavala za 50% , da bi danas ona iznosila 500.000 boca na godišnjem nivou. 2009 godine pokrenuta je tradicionalnom metodom proizvodnja belih penušavih vina. Vinarija Kovačević prepoznatljiva je pre svega po Chardonny-u i Aurelius-u, ali ništa manje ne zaostaju u kvalitetu ni vina Rajnski Rizling, Rose, Bermet crveni i Bermet beli, Sauvignon Blanc i penušavo vino Kovačević.

Vinarija Kovačević je dugogodišnji lider na srpskom tržištu vina.

U sklopu vinske kuće Kovačević nalazi se restoran rustičnog ambijenta i sala za degustaciju. U zastakljenoj letnjoj bašti, u hladovini borova možete uživati u pogledu na Frušku Goru. Vinarija Kovačević je ljubiteljima vina pružila mogućnost, da na pravi način , upotpune hedonistički sklop nacionalne kuhinje sa vinima iz njihove vinarije, u prijatnom ambijentu i prirodnom okruženju, u miru, tišini i daleko od gradske vreve.

Prepoznatljiva i kvalitetna vina vinarije Kovačević našla su mesto u skoro svim značajnijim ugostiteljskim objekatima u regionu. Kvalitetna i kontinuirana ponuda vina učinili su da Vinarija Kovačević danas važi za lidera u proizvodnji vina na teritoriji Srbije.

Vinarija Kovačević svu svoju proizvodnju proda u Srbiji, veoma male količine izvozi u Crnu Goru, Bosnu i Englesku.

Ponuda vina vinarije Kovačević:

Kovačević – penušavo suvo vino

Proizvedeno je tradicionalnom metodom, izražene je voćne arome, svetlo žute boje. Voćna aroma je odraz višegodišnjeg sazrevanja. Ovo vino se služi kao aperitiv.

Rajnski Rizling – belo suvo vino

Vino zeleno žute boje sa zlatnim prelivima kristalne bistrine.Veoma pitko.Ukoliko ga pijete rashlađenog na temperaturi od 10-12°C najbolje ćete osetiti sklad mirisa i ukusa.

Ide uz morsku i rečnu ribu, kavijar, piletinu, junetinu sa prelivom od šampinjona, pohovani kozji sir.

Sauvignon – belo suvo vino

Vino svetlo žute boje sa zelenim prelivom kristalne bistrine. Veoma razvijenog i i usklađenog sortnog mirisa, osvežavajućeg ukusa . Služiti ga rashlađenog na temperaturi od 10 – 12°C. Najbolje se slaže uz koziji sir.

Chardonnay – belo suvo vino

Vino slamnasto žute boje sa odsjajem kristalne bistrine. Ukoliko se servira rashlađeno na temperaturi od 10-12°C, dolazi do punog izražaja njegov kvalitet i specifičnost. Ovo vino se može piti uz morsku i rečnu pribu , dagnje, ćuretinu, piletinu, teletinu, specijalitete od svinjskog mesa.

Chardonnay barrique – belo suvo vino

Vino slamnasto žute boje sa odsjajem kristalne bistrine.Odležalo u hrastovom buretu.

Izrazito aromatičnog mirisa i kompleksne punoće ukusa sa blagim tonom gorčine u pozadini podseća na ukus suvih smokvi i badema.

Servira se rashlađeno na temperaturi od 10-12°C.

Orfelin crveni– Suvo crveno vino berba 2013

Orfelin beli- novo belo polusuvo vino

Orfelin roze – Polusuvo roze vino

Traminac- Belo poluslatko vino – berba 2012

Rosetto – ružičasto suvo vino

Dobijeno je od crnog grožđa tehnološkim postupkom koji se primenjuje u proizvodnji belog vina.Svetlo je ružičaste boje sa odsjajem kristalne bistrine.

Servira se rashlađeno na temperaturi od 10-12°C.

Služi se kao aperitiv, a odlično ide uz razna predjela, testeninu i jela sa roštilja.

Aurelius barrique – crveno suvo vino

Sklad mirisa i ukusa i voćni karakter ovog vina postignut je mešanjem sorti grožđa Cabernet Sauvignon i Merlot. Tamno crvene boje je i guste teksture. Služi se na sobnoj temperaturi od 18-20°C, kako bi se osetila sva lepota bukea i aroma ovog vina.

Ovo vino se preporučuje uz tamna mesa, junetinu, govedinu, ovčetinu, sve vrste divljači..

Bermet beli; Bermet crveni – specijalno aromatizovano vino

Slatko specijalno aromatizovano vino obogaćeno je brojnim lekovitim biljem i začinima, proizvedeno na tradicionalni način. Pitko i mirišljavo vino koje osvaja na prvi gutljaj. Vino posebnog kvaliteta i ukusa koje se konzumiralo na evropskim dvorovima i bečkim hotelima u vreme Marije Terezije.

Pravi se od grožđa isključivo iz vinograda sa Fruške gore i oplemenjeno je sa aromatičnim i lekovitim travama kojih ima od 24-26 vrsta. Vino se služi na sobnoj temperaturi 16-18°C. Može se služiti kao aperitiv ili kao desertno vino.

Vinarija Kovačević je dugi niz godina u samom vrhu najuspešnijih u Srbiji. Posetiite restoran njihove vinarije, i u pravom ambijentu i uz pravi zalogaj degustirajte njihova vina. Svako jelo koje je u ponudi restorana ukomponovano je sa odgovarajućim vinom. Rezervacija je poželjna, posebno ako imate nameru da posetite restoran vikendom u vreme ručka.

Đoke Šundukovića 85

22406 Irig, Srbija

Tel: +381 (0)22 461 192

Fax: +381 (0)22 462 472

E-mail: vinarijakovacevic@kti.rs

Sajt:http://vinarija.kovacevic-vino.rs/

Vinarija Vrbica

May 27, 2015 by Dragstor

Srbija ima klimatske uslove za proizvodnju vina slične kao kao Bordo u Francuskoj, pa stručnjaci se slažu da naša vina, po kvalitetu mogu da konkurišu evropskim.

Vinarija Vrbica smeštena je iznad Aranđelovca na pravcu između Orašca i Topole na južnim padinama orašačkog brda, u blizini Aranđelovca, na mestu koje se zove “Vinogradi”. Vinograd i vinarija Vrbica u vlasništvu su Tihomira Timotijevića. Vlasnik ove vinarije je ozbiljan vinar, koji se sa istom pažnjom posvetio vinarstvu, ugostiteljstvu i vinskom turizmu. Znatna materijalna ulaganja i uloženi trud su se isplatil. Vinarija Vrbica se uspešno i zasluženo pozicionirala na srpskom vinskom tržištu. Po rečima vlasnika vinarije u vinsku priču čiji je proces veoma dug ne može se ući ukoliko nemate ljubavi, znanja i novca. Ova vinarija je pravi izbor za ljubitelji vina, koji žele da uživaju u predivnoj prirodi, daleko od gradske gužve.

Na padinama Venčaca ,Vrbičkih i Orašačkih brda pre više od sto pedeset godina nalazili su se vinogradi. Daleke 1898 godine, Vrbica je imala 84 hektara površine pod vinovom lozom. 1903 godine osnovana je poznata Venčačka vinogradarska zadruga, koja je postala slavna ne samo na području Srbije već i širom Balkana. Bilo je to zlatno vreme vinara i vinogradra Venčaca i Vrbičkih brda.U to vreme zabeležene su posete ovim vinogradima poznatih ljudi toga doba. Venčačka vinogradarska zadruga godinama je predstavljala pravi biser venčačkog vinogorja i Šumadije.

Vremenom vinogradi su iskrčeni a kvalitetno vino sa ovog područja palo je u zaborav.

2003 godine, sto godina od osnivanja Venčačke vinogradarske zadruge na obroncima Orašačkih i Vrbičkih brda zasađeni su novi čokoti. Te iste godine rođena je nova vinarija Vrbica koja je nastavila tradiciju gajenja vinove loze i proizvodnje vina na ovim prostorima.

Prvi put ova vinarija je svoja vina predstavila na V Beogradskom salonu vina decembra 2008.godine.

Danas vinarija Vrbica u svom posedu ima 10 hektara vinograda, u kojima se uzgajaju visokokvalitetne sorte crvenog i belog grožđa poreklom iz Francuske. Godišnja proizvodnja vina iznosi 50.000 litara.

Šest vrsta vina od sorti: šardone, kaberne sovinjon, merlot, rajnski rizling, sovinjon blan, danas se proizvodi u vinariji Vrbica.

U samom srcu vinograda , vinarije Vrbica otvoren je restoran Tarpoš, u kome ćete uz raznovrsne specijalitete biti posluženi i vinima vinarije Vrbica. Kompletan projekat sa enterijerom delo je vlasnika restorana Tihomira Timotijevića.

Osim u raznim kulinarskim specijalitetima i vinima iz vinarije, dok uživaju u gutljajima belog vina posetioci restorana uživaće u čarobnom pogledu na celu Šumadiju, osluškivaće tišinu, pružati pogled na ponije, stado ovaca, zelene slapove vinove loze, sa nekog od tremova restorana.

Specijaliteti nacionalne i internacionalne kuhinje, u restoranu Tarpoš pripremaju se od svežih namirnica, proizvedenih u šumadijskom kraju.

Restoran Tarpoš ima kapacitet od 180 mesta. 120 mesta je u unutrašnjosti restorana, a na tremovima i bašti može da ugosti 60 osoba. Za goste ispred restorana je obezbeđen parking. Za goste koji žele da više dana provedu i uživaju u čarobnoj prirodi restoran Tarpoš nudi smeštaj u luksuzno opremljenim dvokrevetnim i trokrevetnim sobama. Restoran Tarpoš je i event prostor u kome se mogu organizovati različite svečane manifestacije.

Vinariju Vrbica turisti mogu posetiti grupno ili individualno, gde će se družiti sa vinarima i naravno uživati u dobrim vinima.

Vina nastala u Šumadiji zadovoljavaju istančani ukus svetskih vinopija.

Vina u ponudi vinarije Vrbica:

Lipar

Proizvedeno u ograničenoj količini od grožđa sorte Sauvignon Blanc. Suvo belo vino, svežeg i jakog ukusa pitko i osvežavajuće. Specijaliteti od plodova mora i ribe, jela od belog pilećeg mesa, lagani sirevi i pršuta uz ovo vino dolaze do punog izražaja.

Tarpoš barrique

Suvo crveno vino napravljeno od grožđa sorte Merlot. Zahvaljujući odličnoj kombinaciji klime, položaja vinograda i zemljišta, uz primenu savremene tehnologije ovo vino je dobilo na posebnosti i prepoznatljivosti. Služi se uz biftek, ramstek, meso divljači, specijalitete sa roštilja.

Venčac

Suvo belo vino koje je prvenac i ponos vinarije Vrbica, proizvedeno posebnim tehnološkim postupkom od biranog grožđa sorte Rajnski Rizling. Odlično ide uz jela od morske i rečne ribe, belim mesom, mladom prasetinom, grilovanm povrćem i srpskim predjelima. Savršeno se uklapa sa voćnim tartovima i kolačima sa koštunjičavim voćem.

Menuet barrique

Suvo belo vino proizvedeno od biranih grozdova, sorte Chardonnay. Posebnost mu daje odležavanje u barik buradima. Svetložute boje i kristalno bistro. Miris vina asocira na jabuku i bananu. Ovo vino odlično se slaže sa jelima napravljenim od ribe, piletine i velikim brojem mekih sireva.

Menuet

Suvo belo vino, proizvedeno od grožđa sorte Chardonnay. Odlikuje ga svetložuta boja i kristalna bistrina. Zbog kompleksnog ukusa ovo vino ima velike mogućnosti slaganja sa jelima od ribe, piletine, pohovanim mesom, jelima sa jajima i velikim brojem mekih sireva.

Orašac barrique

Napravljeno od grožđa sorte Cabernet Sauvignon. Suvo crveno vino odležalo u barik buradima, vrhunskog kvaliteta i harmoničnog ukusa. Purpurno crvene boje i kristalno bistro. Orašac barrique se odlično slaže sa začinjenim tamnom mesima, mesom divljači, posebno srenetinom. Ovo vino, nosilac je više lokalnih nagrada.

Vinogradi, podrumi i restoran Tarpoš.

Vrbica bb,

34300 Aranđelovac

Skapy:+381 34 725-805

Tel: +381 63 397-087

Mob:+381 63 276-996

E-mail: tihomir@vinarijavrbica.rs

Sajt: http://vinarijavrbica.rs/

Bogdanović rakije

May 27, 2015 by Dragstor

Nekada je rakija asocirala isključivo na seoski ambijent, danas je postala gradsko zadovoljstvo, i tek nedavno je dobila status brenda. Sa rakijom nazdravljate u trenucima najveće sreće, a dušu lečite kada vam je teško. Recepti za pravljenje rakije se kao tradicija prenose sa generacije na generaciju i uglavnom su strogo čuvana tajna.

Srpska šljivovica predstavlja srpsko nacionalno piće, koje ima dugu tradiciju pravljenja. U svetu je poznata kao izuzetno kvalitetna rakija, bogata različitim aromama, pa stoga ne čudi da je privlačna potrošačima širom sveta. Srbija je vodeći proizvođač rakije u svetu. Rakije naših proizvođača osvajači su mnogobrojnih nagrada na poznatim manifestacijama širom sveta.

U podavalskom naselju Jajinci u okolini Beograda smeštena je destilerija Bogdanović. Osnivač destilerije i vlasnik Zoran Bogdanović je treća generacija proizvođača rakije, a njegov sin Aleksandar četvrta. Uz primenu starih znanja i savremenih procesa proizvodnje u njihovoj destileriji nastaju izuzetno kvalitetne voćne rakije koje postaju prepoznatljiv zaštitni znak Srbije. Rakiju prave od šljiva iz sopstvenog voćnjaka, ali i od šljiva nabavljenih od kooperanata, ubranih u voćnjacima u Topoli, Šapcu, Grockoj, Čačku, Mrčajevacima i Kragujevcu. Sem šljivovice destilerija “Bogdanović” proizvodi i desertne srpske voćne rakije.

Zoran Bogdanović nastavlja i neguje porodičnu tradiciju proizvodnje rakije. Spada u savremene proizvođače rakije, jer pored tradicionalnog koristi i dostignuća savremene tehnologije dodajući novine, u cilju da rakije koje proizvodi budu visokokvalitetne i prepoznatljive.

U destileriji Bogdanović rakija se destiliše u bakarnom kazanu koji se loži na drva. Posle destilacije rakija od kajsije, dunje, grožđa i vilijamovke se čuva u sudovima od prohroma, a rakija od šljive u drvenim buradima.

Krajem novembra 2011 na „Zekinom salašu“, u sremskom selu Krčedin, otvorena je „Kuća rakije u kojoj su se pod jednim krovom, našli najbolji proizvođači i najkvalitetnije srpske rakije. Destilerija Bogdanović je dobila status člana „Kuće rakije Srbije” za 2011.godinu i nosilac je “Znak kvaliteta” . Za rakiju od grožđa muskat hamburg nagrađeni su srebrnom medaljom, a rakija Vilijamovka osvojila je bronzu.

Oni koji se dobro razumeju u proces pečenja rakije znaju da je to težak posao.

Rakija od šljive

Šljivovica prepečenica odležala u hrastovom buretu, fine arome i boje, nastala kupažom od odabranih i najkvalitetnijih sorti šljiva: požegače ,čačanske rodne, ranke. Jačina rakije 45% v/v

Rakija Vilijamovka

Kruška Vilijamovka po mišljenju mnogih stučnjaka je “kraljica voća”, pa stoga ne čudi da uz besprekornu pripremu ova izuzetna kruška daje vrhunsku rakiju. Da bi rakija bila odličnog kvaliteta, plodovi kruške ubiraju se tek kada dostignu ekstremnu zrelost, jer tada u sebi sadrže najviše prirodnog šećera i minerala. Jačina rakije 43% v/v

Rakija od dunje

Rakija odlične arome, proizvedena od leskovačke dunje, voća koje je veoma zahtevno za obradu. Jačina rakije 43% v/v

Rakija od kajsije

Kajsijevača je veoma aromatična i pitka voćna rakija dobijena kupažom starih i novih sorti kajsija. Jačin rakije 43% v/v.

Rakija od grožđa muskat-hamburg

Rakija dobijena od grožđa sorte muskat-hamburg, vrhunski destilat izuzetnog kvaliteta. posebno izražene i prepoznatljive arome. Jačina rakije 45% v/v.

Zoran Bogdanović

Save Jovanovića 2

11222 Jajinci

Tel: +381 11 3941-077; +381 63 300-824

E-mail: szr.bogdanovic@gmail.com

Sajt: http://www.bogdanovicrakije.com/

Rakije Zlatna Dolina

May 27, 2015 by Dragstor

Sela Lužničke doline kod Užica poznata su po kvalitetnoj rakiji. Jedno od tih sela je i selo Karan u kome je Gvozden Ivanović još početkom prošlog veka snabdevao užičke kafane visokokvalitetnom šljivovicom. Na imanje Gvozdena Ivanovića posle Drugog svetskog rata došao je Dimitrije Kovačević koji se oženio sa Gvozdenovom ćerkom i nastavio proizvodnju vrhunske rakije. Danas se Dimitrijev sin Dragomir stara da duga tradicija ostane sačuvana. Stari recepti proizvodnje rakije primenjuju se i danas. Rezultat iskustva i znanja četiri generacije, koje su od voća iz sopstvenih voćnjaka pravile vrhunsku rakiju je prepečenica “Zlatna dolina”.

Idealne sorte za proizvodnju rakije šljivovice su šljiva požegača, čačanska lepotica, valjevka i crvena ranka.

Porodica Kovačević proizvodi rakiju Zlatna dolina na tradicionalan način, bez korišćenja hemijskih sredstava u proizvodnji kako same šljive, tako i aditiva u proizvodnji rakije. Rakija se čuva dugi niz godina u hrastovim buradma, koja je dodatno oplemenjuju. 100% je prirodni proizvod koji nema konkurencije među šljivovicama.

Zlatna dolina u ponudi za prodaju ima i rakije stare 21 godinu!

Od najboljih srpskih sorti šljiva, koje u užičkom kraju daju najkvalitetnije plodove nastala je rakija Zlatna dolina. Sakupljanje šljiva počinje krajem leta – početkom jeseni, a potom se šljive stavljaju u drvene kace na previranje .Odmah po previranju vrši se destilacija a zatim se rakija odlaže u burad od hrastovine.

Kakav će kvalitet šljivovice biti zavisi od sorte šljive, tehnologije pri pečenju tj destilaciji i od toga u kojim se buradima rakija čuva.

Ono što rakiju Zlatna dolina odvaja od većine rakija u Srbiji su tradicija duga skoro jedan vek, najbolji plodovi pozegače, crvene ranke i trnovače, kao i čuvanje rakije u hrastovim buradma i do 25 godina. Rakija odležavanjem od hrasta uzima aromatične materije, postaje uljastija, pitkija i tamnije boje. Posle dužeg čuvanja rakija je pitka kao mleko.

Tradicionalna proizvodnja, kao i lični pečat koji destilerija Zlatna dolina daje kvalitetu svojih rakija interesantni su potrošačima i u našoj zemlji i u inostranstvu. Rakija Zlatna dolina izvozi se u Švajcarsku i Australiju.

Zlatna Dolina je ime koje je postalo sinonim za dobru srpsku šljivovicu.

Ponuda rakije Zlatna Dolina

12 Godina stara

Prva rakija sa kojim se izašlo na tržište, i koja je za kratko vreme našla put do mnogobrojnih kupaca. Flašira se 12 godina posle odležavanja u hrastovom buretu. Rakija intezivnog mirisa, bistre tamno-dukat žute boje, izuzetno pitka.

2 Godine stara

Jaka i osvežavajuća rakija, 2 godine odležala u hrastovom buretu a nakon toga flaširana u eksluzivne boce. Bistra, zelenkaste boje,čistog mirisa, pitka. Služi se kao aperitiv rashlađena na 18 C.

Rakija od dunje

Rakija upečatljivog voćnog ukusa.

Medovina

Potpuno prirodan liker voćno medne arome i ukusa.

Rakija od jabuke

Rakija dobijena od autohtonih sorti jabuka.

6 godina stara rakija od šljive

Pitka prepečenica od šljive. Posle destilacije odležala je 6 godina u baradima od hrasta kitnjaka.

Osvajač je sledećih priznanja:

Šampion sajma – Novi Sad 2004

Velika zlatna medalja –Svet vina 2004 Beograd

Zlatna medalja – Koštunići 2004

Velika zlatna medalja – Novi Sad 2005

Zlatna medalja – Festival voćnih rakija- Užice 2006

Velika zlatna medalja – Novi Sad 2008

Velika zlatna medalja – Rakija fest 2008 Beograd

Velika zlatna medalja – Novi Sad 2009

Zlatna medalja – Rakija fest 2009 Beograd

ZLATNA DOLINA,

31 204 Karan kod Užica

Tel :+ 381 31 803 018; + 381 64 2788 397; + 381 64 41 37 445

E-mail: info@zlatnadolina.net

Sajt: http://www.zlatnadolina.net/

Jevtić Rakije

May 27, 2015 by Dragstor

Posle dedine smrti Saša Jevtić dobio je u nasledstvo 10 hektara plodne zemlje koje se nalazilo u selu Bare. U početku zemlju je hteo da ustupi nekome da je obrađuje i da za uzvrat plaća porez, ali takvu osobu nije pronašao. Na Novosadskom sajmu na koji je otišao igrom slučaja sreo se sa ljudima iz Instituta za voćarstvo Novi Sad, koji su mu dali preporuku da na zemlji koju je nasledio krene sa voćarstvom. Zasadio je kajsiju i orahe, i kada je uvideo da ovo voće uspeva, krenu je da širi posed. Danas na deset hektara osim kajsija i oraha uzgaja i dunje, kruške, šljive. Deo voća prodaje , a deo koristi za preradu i proizvodnju rakije na tradicionalan način. Osim što su poznati kao proizvođači voća, Jevtić je poznat i po odličnoj domaćoj rakiji. Posed je proširio i trenutno ima 17 hektara na kojima su voćne plantaže uređene po svim savremenim standardima.

Jevtić u voćarstvu vidi perspektivu, i nada se da će njegova deca kada odrastu nastaviti posao.

Kako bi se osigurao konstantan vrhunski kvalitet “Jevtić rakija” se priprema isključivo od najkvalitetnijeg voća sa plantaža porodice Jevtić. Voće od koga se proizvode Jevtić voćne rakije dar su plodne Stiške ravnice na kojima se nalaze plantaže.

Pečenjem u bakarnim kazanima kako nalaže tradicija pravi se voćna rakija Jevtić. Poštuje se u celosti postupak tradicionalnog načina proizvodnje rakije uz primenu i kontrolu celog procesa najsavremenijom tehnologijom. Destilat od šljive odležavaju i stare u hrastovim buradma, dok voćni destilati odležavaju u inox cisternama

Ono što Jevtića izdvaja od konkurencije i svrstava ga u odabrano društvo proizvođača kvalitetne rakije, je činjenica da je svaka flaša rakije sa oznakom “Jevtić Rakije” proizvedena od 100% najboljeg voća, bez dodatnih aroma, bez veštačkih boja

Ponuda Jevtić Rakije:

Šljivovica

Rakija Šljivovica proizvedena od probranih plodova najkvalitetnije šljive, tradicionalnim načinom proizvodnje uz primenu najsavremenijih saznanja u proizvodnji voćne rakije. Rakija jedinstvenog mirisa i ukusa.

Viljamovka

Rakija Viljamovka proizvedena od probranih plodova kruške vilijamovke iz sopstvenog zasada, tradicionalnim načinom proizvodnje uz primenu najmodernije tehnologije i saznanja u proizvodnji voćnih rakija.

Dunjevača

Rakija Dunjevača proizvedena od probranih plodova dunje iz sopstvenog zasada, tradicionalnim načinom proizvodnje uz primenu savremene tehnologije.

Kajsijevača

Rakija Kajsijevača proizvedena je od probranih plodova kajsije iz sopstvenog zasada, tradicionalnim načinom proizvodnje uzprimenu savremene tehnologije.

Jevtić rakije izlagane su na Novosadskom sajmu, Etno sajmu u Beogradu, i drugim sajmovima na kojima su osvajale nagrade. Za voćne rakije od dunje i kajsije na Novosadskom sajmu 2009. osvojene su zlatne medalje, a rakiji viljamovki dodeljena je srebrna medalja

Osvojene nagrade na sajmovima:

NOVOSADSKI SAJAM 2010.

-vilijamovka – zlatna medalja

-dunjevaca – srebrna medalja

-kajsijevaca – srebrna medalja

NOVOSADSKI SAJAM 2009.

-vilijamovka – srebrna medalja

-dunjevaca – zlatna medalja

-kajsijevaca – zlatna medalja

MEDJUNARODNI SAJAM VINA NEGOTIN 2010

-viljamovka – prva nagrada

-dunja 2009 – treca nagrada

-zahvalnica – sajam vina i meda negotin

RAKIJA FEST 2010

-viljamovka – srebrna medalja

-dunjevača – srebrna medalja

-šlivovica -bronzana medalja

Knićaninova 14

12 000 Požarevac

Srbija

Tel: +381 (0)12 531-085

Mob:063 271-153

E-mail: office@jevticrakije.rs

Sajt: http://www.jevticrakije.rs/

Rakije Stara sokolova

May 27, 2015 by Dragstor

Familija Bogdanović dugo je poznata po izvrsnoj rakiji koja se proizvodila od stare sorte šljive trnovača. Rakiju su proizvodili u velikim količinama i prodavali širom Sokolske regije. Na viševekovnoj tradiciji porodice Bogdanović nastala je rakija Stara Sokolova, koja je dobila naziv po kraju iz koga potiče. Za vreme turaka oblast Zapadne Srbije uz reku Drinu zvala se Sokolska nahija. Destilerija i podrumi smešteni su u selu Koštolović kod Bajine Bašte. Destilacija i starenje rakije se radi u Kostojevićima, punjenje u Beogradu, dok je sedište firme “RB global” u Užicu.

1994 godine porodica Bogdanović počela je ozbiljnije da se bave proizvodnjom rakije.Treće generacija porodice Bogdanović nastavila je da neguje i unapređuje znanja sticana vekovima u proizvodnji voćnih rakija. Zadnje dve decenije rakije Stara Sokolova dobile su veliki broj priznanja i medalja, kako na takmičenjima kod nas tako i u svetu. Rakija Stara Sokolova prisutna je na tržištu već 20 godina. U početku prodavala se samo 12 godina stara šljivovica. Osluškujući tržište širio se asortiman rakije. Danas se tržištu isporučuje osim nekoliko vrsta šljivovica i rakija od kajsije, dunje i kruške.

1995 godine, kao i sledećih sedam godina rakija Stara sokolova nagrađivana je na Novosadskom Sajmu zlatnim medaljama. 2006 godine Stara sokolova je bila pobednik svetskog prvensta održanog u Minesoti . Na sajmu u Las Vegasu, održanom od 2. do 5.aprila 2012 godine Stara sokolova Viljamovka proglašena je najboljom rakijom na svetu . Posle ovog priznanja interesovanje u inostranstvu za rakije Stara sokolova postalo je sve veće. Brend “stara sokolova rakija“ ušla je u lanac američkih distributera, pa samim tim i prodaja na tržište Amerike je značajno povećana. Stara sokolova Viljamovka, zvanično najbolja rakija na svetu, proizvedena je od kruške uzgajane u okolini Čačka.

Danas se rakije Stara sokolova konzumiraju u najboljim restoranima širom Srbije , kao i u zemljama Evrope, Amerike Kanade i Rusije. Dve trećine ukupne proizvodnje koja je zbog kvaliteta ograničena se izvozi.

Vrste rakija Stara sokolova:

Stara sokolova 5

Rakija prefinjenog ukusa, u kojoj je objedinjeno sve najbolje iz tradicionalne šljivovice, male i velike proizvodne tajne Bogdanovića, plemenito dejstvo starenja u hrastovim buradma. Stara Sokolova 5 je nagrađena sa pet zlatnih medalja na sajmovima u Novom Sadu. Konzumira se kao aperitiv, rashlađena na 14°C.

Stara sokolova 7

Ova rakija proizvedena je destilacijom mešavine starih i modernih sorti šljiva. Ukus i aroma Stare Sokolove 7 oplemenjen je dužim starenjem u starijim buradima. Može se služiti kao aperitiv ili uz obroke sa mesom, rashlađena na 16°C.

Stara sokolova 12

Proizvedena destilacijom tradicionalnih sorti šljva požegače i trnovače, osvajač 8 velikih zlatnih medalja na Novosadsko Sajmu. Top proizvod Stare Sokolove iz porodičnih rezervi u koju je utkano celokupno znanje porodice Bogdanović. Puni se u ograničenim količinama, isključivo kao suvenir pakovanje. Služi se nakon obroka kao dižestiv, rashlađena na 17°C

Stara sokolova Kajsija

Rakija proizvedena od najkvalitetnijih plodova stare sorte kajsija, koje su ubrane u optimalnom momentu zrelosti na području Zapadne Srbije i Šumadije.

Zahvaljujući posebno vođenom procesu fermenrtacije sačuvan je miris domaće kajsije. Savršeno pitka voćna rakija. Služi se kao aperitiv ili dižestiv, rashladjena na 17°C.

Stara sokolova Dunja

Rakija proizvedena od odabranih plodova leskovačke dunje. Voćna rakija koja pleni svežinom, mirisom i ukusom koji osećate u ustima dugo nakon što ste je konzumirali. Služi se kao aperitiv rashlađena na 17°C.

Stara Sokolova Viljamovka

Proglašena najboljom rakijom na svetu 2012 u Las Vegasu, proizvedena od zrelih plodova,na jedinstven način kako bi se optimalno sačuvala svojstva kruške viljamovke. Svojim prefinjenim mirisom kruške viljamovke, pitkošću, harmonijom ukusa pruža posebno zadovoljstno. Služi se kao aperitiv rashlađena na 17°C.

Stara sokolova Kleka

Rakija blagog, vrlo prijatnog mirisa na kleku. Služi se pre obroka kao aperitiv, jer odlično otvara apetit, rashladjena na 14°C.

Stara sokolova Travka

Stara Sokolova Travka proizvedena od prirodne voćne rakije i ekstrakta 21 vrste posebno odabranih trava. Zahvaljujući starenju u hrastovim buradima više godina dobila se prijatna rakija koja blagotvorno utiče i okrepljuje organizam. Služi se kao aperitiv ili dižestiv, rashlađena na 16°C.

Stara Sokolova Medovina

Rakija koja se pije sa uživanjem, piće koje pleni i okrepljuje u koje su uklopljena lekovita svojstva livadskog meda sa pašnjaka Zlatibora i ukus voćnih rakija. Služi se kao kao aperitiv ili dižestiv, rashlađena na 17°C.

Stara Sokolova centrala

Dimitrija Tucovića 40

31000 Užice, Srbija

Tel/fax: +381 31 516 751

E-mail: office@starasokolova.com

Sajt: http://www.starasokolova.com/

Rakije Ognjena

May 27, 2015 by Dragstor

Malu porodičnu firma “Braća Tomašević” osnovali su braća Vukosav i Miloš Tomašević, u Prijepolju, kraju koji obiluje aromatičnim voćem. Porodična tradicija proizvodnje rakija od voća datira već više decenija. Proizvodnjom rakije bavio se deda braće Tomašević još na prelazu iz 19. u 20. vek.

Destilerija se nalazi se na porodičnom imanju u selu Ivanje, udaljenom 5 km od Prijepolja na porodičnom imanju gde se uzgaja i deo voća koji se prerađuje u rakiju.

Firma postojiod od 1989. godine, a sa komercijalnom proizvodnjom krenula je 2010 godine.

Firma Braća Tomašević u proizvodnom asortimanu ima:

-Voćne rakije od : šljive, jabuke, dunje, kajsije, maline, viljamovke, divlje kruške i medovaču.

-Travarice :lincuru, rakiju od nane i travaricu.

-Likere od: maline, višnje i oraha.

Za četiri godine koliko su prisutni na tržištu, rakije Braća Tomašević osvojile su veliki broj medalja na takmičenjima, dok su na festivalima i manifestacijama posebno zapažene.

Ognjena su prirodne kvalitetne rakije proizvedene od voća pune zrelosti i najboljeg kvaliteta. Deo voća za rakije je iz voćnjaka u selu Ivanja kod Prejepolja, gde se nalazi i proizvodnja.

Ognjena rakije su proizvedene na tradicionalan način, onako kako se radilo od davnina po receptu predaka od najkvalitetnijih plodova voća ali uz primenu modernih tehnoloških i naučnih dostignuća.

Osvojene nagrade:

Za rakiju od kajsije

Zlatna medalja, Rakija Fest, Beograd, 2013.

Šampion kvaliteta i zlatna medalja, Osečina, 2013.

Velika zlatna medalja, Novi Sad, 2013.

Srebrna medalja, Nacionalno takmičenje za najbolja vina i rakija, Beograd, 2013.

Velika zlatna medalja, Novi Sad, 2011.

Velika zlatna medalja, Osečina, 2011.

Zlatna medalja, Novi Sad, 2012.

Šampion kvaliteta i velika zlatna medalja, Osečina, 2012.

Za rakiju od dunje

Velika zlatna medalja, Rakija Fest, Beograd, 2013.

Šampion kvaliteta i velika zlatna medalja, Osečina, 2013.

Zlatna medalja, Novi Sad, 2013.

Zlatna medalja, Nacionalno takmičenje za najbolja vina i rakija, Beograd, 2013.

Šampion kvaliteta, Novi Sad, 2011.

Velika zlatna medalja, Osečina, 2011.

Velika zlatna medalja, Novi sad, 2012.

Šampion kvaliteta i velika zlatna medalja, Osečina, 2012.

Za rakiju od šljive

Zlatna medalja, Rakija Fest, Beograd, 2013.

Velika zlatna medalja, Osečina, 2013.

Velika zlatna medalja, Novi Sad, 2013.

Šampion u kategoriji šljivovica i velika zlatna medalja, Nacionalno takmičenje za najbolja vina i rakija, Beograd, 2013.

Velika zlatna medalja, Novi Sad, 2011.

Velika zlatna medalja, Osečina, 2011.

Srebrna plaketa, Institut za voćarstvo – Izbor za najbolju srpsku šljivovicu, Čačak, 2011.

Velika zlatna medalja i pehar za osvojeno drugo mesto u kategoriji rakije šljivovice, Osečina, 2012.

Za rakiju od jabuke

Srebrna medalja, Rakija Fest, Beograd, 2013.

Šampion kvaliteta i velika zlatna medalja, Osečina, 2013.

Velika zlatna medalja, Novi Sad, 2013.

Zlatna medalja, Nacionalno takmičenje za najbolja vina i rakija, Beograd, 2013.

Srebrna medalja, Novi Sad, 2011.

Velika zlatna medalja, Osečina, 2011.

Šampion kvaliteta i velika zlatna medalja, Osečina 2012.

Za rakiju od maline

Zlatna medalja, Rakija Fest, Beograd, 2013.

Šampion kvaliteta i velika zlatna medalja, Osečina, 2013.

Zlatna medalja, Novi Sad, 2013.

Velika zlatna medalja, Nacionalno takmičenje za najbolja vina i rakija, Beograd, 2013.

Šampion kvalitata, Osečina, 2011.

Velika zlatna medalja, Osečina, 2012.

Za Medovinu

Specijalna rakija od jabuke sa dodatkom meda.

Zlatna medalja, Osečina, 2013.

Srebrna medalja, Novi Sad, 2013

Zlatna medalja, Osečina, 2012.

Prijepolje

+381 33

Srbija

Tel: 011/ 218 99 15 – 033/ 716 141

Mob: 065/ 666 55 00 – 065/ 377 10 83

E-mail: braca.tomasevic@hotmail.rs

Sajt: http://www.ognjena.rs

Rakije destilerije Zarić – Zlatna Kraljica

May 26, 2015 by Dragstor

Na prostoru nekada čuvene destilerije Povlen nalazi se danas destilerija Zarić. Vlasnik destilerije Vujica Zarić je pravi primer kako treba domaćinski poslovati, poštovati tradiciju i povezivati sa modernom tehnologijom. Najveća je i najsavremenija fabrika voćnih rakija na Balkanu. Postojeći pogoni nekadašnje destilerije Povlen su obnovljeni i modernizovani tako da se u punom kapacitetu koristiti potencijal ovog voćarskog kraja i tradicija u spravljanju najkvalitetnije rakije. Otvaranjem destilerije Zarić povećala se potreba za uzgajanjem voća u ovom kraju. 1500 porodica kosjerićkog kraja zbog potrebe proizvodnje rakije u ovoj destileriji povećali su zasade u svojim voćnjacima, što će direktno uticati i na poboljšanje standarda voćara i ekonomski razvoj ovog kraja. Fabrika ima kapacitet za godišnju proizvodnju od tri miliona litara rakije, od čega se planira da se 60 posto proizvodnje izvozi. Destilerija ˝Zarić˝ iz Kosjerića proizvodi voćne rakije namenjene uglavnom tržištu Italije, Švajcarske, Nemačke, Slovenije, i najzaslužnija je što „mučenica“ ponovo krči put ka inostranom tržištu. Na poslovima obrade voća, destilacije i punjenja u fabrici je zaposleno 45 radnika.
U proizvodnji se koristi italijanska oprema.
U destileriji se kompjuterski pravi čak šest vrsta rakije voćnih ukusa, za koje ambalažu dizajniraju Italijani. Od voća koje uspeva u kosjerićkom kraju šljiva sorte požegača, trnovača i crvena ranka, malina koje su karakteristične za ovaj kraj, dunje, kruške, proizvodi se visokokvalitetna rakija. Rakije se distribuiraju hotelima, restoranima i bolje snabdevenim prodavnicama u Srbiji. Na meniju su pića ekskluzivnih hotela i restorana u zemlji.
Za kratko vreme destilerija Zarić je uspela za svoje voćne rakije da osvoji mnogobrojne nagrade na međunarodnim i domaćim takmičenjima.
Rakije destilerije Zarić:
Kraljica
Kraljica je jedina srpska rakija zaštićena geografskim poreklom. Rakija koja sa pravom nosi svoje ime. Izuzetna klima na kojoj se uzgaja šljiva, ekološki uzgajani zasadi, najkvalitetniji plodovi požegače, trnovače i crvene ranke, ubrani u trenutku savršene zrelosti, zagrevanje kazana drvima, odležavanje u hrastovim kacama daju ukus i vrhunski kvalitet ovoj rakiji.
Kraljica se služi kao aperitiv, može se piti u svim prilikama. Svoj pun i raskošan ukus daje ako se služi na sobnoj, ili maksimalno rashlađena do podrumske temperature. Rakija zaista ima kraljevski ukus. Rakija Kraljica je osvajač velikog broja zlatnih medalja na svim prestižnim takmičenjima rakija i u zemlji i u svetu.
Opsesija
Rakija vrhunskog kvaliteta napravljena od potpuno zrelih i zdravih plodova maline, po jedinstvenoj recepturi.
Služi se na sobnoj temperaturi ne manjoj od 15 stepeni ili maksimalno rashlađena do podrumske temperature. Servira se kao aperitiv, ili na kraju obroka. U poslednje vreme koristi se kao osnova za spravljanje različitih osvežavajućih koktela.
Medena
Medena destilerije Zarić nastala je dodavanjem meda, propolisa i matičnog mleča na osnovu od rakije šljive prepečenice. Rakija zlatne boje koju joj daje med, služi se kao aperitiv. Odlično se slaže sa desertima od voća ili uz čokoladne kolače. Preporučuje se sobna temperatura serviranja.
Povlenka
Rakija napravljena od zrelih plodova šljiva trnovača, požegača i crvene ranke, čiji je karakterističan miris i ukus sačuvan posebnom originalnom tehnologijom i odležavanjem gotove rakije u hrastovim buradima. Služi se kao aperitiv na sobnoj temperaturi. Ide uz jača predjela, ali se odlično slaže i sa aromatičnim desertima na kraju jela.
Nostalgija
Rakija izuzetnog ukusa za čiju proizvodnju su korišćeni zreli, zdravi, slatki i aromatični plodovi dunje. Rakija lepe blago žute boje, sa izraženim sortnim mirisom.
Klekovača
Čuvena rakija kosjerićkog kraja napravljena od strogo odabrane meke šljivovice destilisane sa bobicama zrelih plodova kleke. Specijalna prirodna rakija, koja zahvaljujući bobicama lekovite biljke kleke nosi epitet zdrave rakije. Odležavanje u hrastovim buradma daje joj fino zatamnjenu, a i dalje bistru boju tamnozlatnog dukata. Servira se na sobnoj temperaturi, kao aperitiv. Ide uz predjela slanijeg i jačeg ukusa, ali i uz suve kolače poput orasnica .
Nirvana
Specijalna rakija napravljena od zrelih i pažljivo odabranih plodova kruške sorte viljamovka prethodno opranih i osušenih. Rakija je veoma raskošnog mirisa i ukusa. Služi se na temperaturi do 15°C.

Destlerija Zarić
Maksima Markovića 42
Srbija, 31260 Kosjerić
Tel:011/840 96 04;
E-mail:office@destilerijazaric.com
Sajt: http://www.destilerijazaric.com/

Kupusijada u Mrčajevcima kod Čačka

May 25, 2015 by Dragstor

Kupusijada

Manifestacije koje slave plodove jeseni održavaju se u mesecu septembru. Jedna od njih je i privredno turisticka i kulturna manifestaciji Kupusijada koja se od 2003 godine održava u Mrčajevcima selu nadomak Čačka. Kupusijada je velika smotra srpske tradicije, umetnosti, kulture i narodnih običaja, manifestacija koja okuplja sve ljubitelje dobrog zalogaja, provoda i šale. Ovo je manifestacija koja na najlepši način pokazuje da se na ovim prostorima očuvala, i čuva stara tradicija i običaji naroda iz ovog dela Srbije.

Kupusijadu je 2003. godine osnovala grupa meštana Mrčajevaca. Prve godine manifestacije je imala 7000 posetilaca. Iz godine u godinu manifestacija je imala sve veći broj posetilaca i zaslužno ušla u Kalendar priredbi Srbije.

Jela od kupusa u ovom šumadijskom kraju su od pamtiveka bila u svakodnevnoj ishrani. Kupus može da se kuva i sladak i kiseo, može od njega da se pravi salata, raso od kupusa poznat je za lečenje mamurluka i napitak bogat vitaminom C. Međutim najpoznatije jelo od kupusa je svadbarski kupus, gurmansko jelo, u koje se dodaje više vrsta svežeg i suvog mesa.

Za vreme trajanja Kupusijade svadbarski kupus se priprema u restoranima, ispod šatri, u dvorištima meštana. Na svakom koraku Mrčajevaca lože se vatre iznad kojih stoje zemljani lonci u kojima se na tihoj vatri svadbarski kupus krčka satima.

U pravoj vašarskoj atmosferi, posetioci osim kupusu mogu da uživaju i u jagnjećem i prasećem pečenju.

Kupusijada nije samo poznata po svadbarskom kupusu, jelu spremljenom na tradicionalan način, već i po izvornoj pravoj narodnoj pesmi.

Program koji organizatori svake godine nude je bogat i raznovrstan. Nastup kulturno-umetničkih i folklorih društva, smotra narodnog stvaralaštva, izložba ručnih radova. razna sportska takmičenja i pesničke večeri su samo deo ponude.

Treći dan manifestacije rezervisan je za centralni događaj, takmičenje u spremanju svadbarskog kupusa u zemljanom loncu, glavnog specijaliteta zapadne Srbije. Takmičari se nadmeću za zlatni, srebrni i bronzani lonac. Takmiče se pojedinci, ekipe, ugostitelji i meštani.

Posle proglašenja najboljih kuvara svadbarskog kupusa i dodele priznanja,sledi koncert poznatih izvođača narodne muzike. Naš istaknuti pevač narodne muzike Miroslav Ilić, rođeni Mrčajevčanin imao je više nastupa na ovoj manifestaciji, a jedne godine je bio i domaćin Kupusijade.

Atraktivna programska postavka na Kupusijadi svake godine okupi veliki broj stvaralaca i posetilaca.

Ukoliko želite da doživite lepotu srpskih sela, Kupusijada u Mrčajevcima je prilika koju ne smete propustiti. Vredi probati kupus spremljen na tradicionalan način, u zemljanom loncu na žaru, osetiti miris kupusa koji se širi Mrcajevcima, oslušnuti sa svih strana muziku, poričati sa ljubaznim domaćinima. Kupusijada je ušla u sve turisticke karte Srbije i postala jedna od zapaženih turistickih manifestacija .

Mrčajevci se nalaze na Ibarskoj magistrali, na 20 km udaljenosti od Čačka pa na Kupusijadu možete lako doći iz svih pravaca. Manifestacija traje tri dana. Održava se u dane vikenda sredinom septembra.

Pokrovitelj Kupusijde je Grad čačak a organizator organizuju Turustička organizacija Čacka i Mesna zajednica Mrčajevci.

U Arilju i Futogu se takođe održavakupusijada, ali je ova u Mrčajevcima najpopularnija, bar u delu centralne i zapadne Srbije.
Tel: +381 32/ 342-360

E-mail: toc@ptt.rs

Sajt: www.turizamcacak.org.rs

Andrićgrad u Višegradu

May 25, 2015 by Dragstor

Andrićev grad, grad kakvog nema nigde u Evropi , posvećen srpskom nobelovcu Ivi Andriću, postao je turistička atrakcija mnogo pre nego što je zvanično otvoren.

Izgradnja Adrićgrada započeta je svečanom ceremonijom 28.6.2011. uz zvuke opere Karmina Burana, a svečana ceremonija otvaranje bila je na Vidovdan 28 juna 2014. godine.

“Od svega što čovek u životnom nagonu podiže i gradi, ništa nije u mojim očima

bolje i vrednije od mostova”, napisao je Ivo Andrić u svom romanu Na Drini ćuprija.

Upravo on je inspirisao slavnog režisera Emira Kusturicu da posle Drvengrada i Višegradu udahne život i vrati ga u deo slavne i bogate istorije, izgradivši Andrićgrad. Na udaljenosti od oko 300 metara od mosta u Višegradu, iznikao je turistički, kulturni, administrativni i edukativni kompleks Andrićgrad.

Andrićgrad je tu da bi spojio neizmirene istorijske periode na ovim prostorima, promovisao turizam, umetnost i kulturu, širio jednakost među ljudima, širio pismenost i plemenitost, spajao narode, regione i svet.

Na krajnjem istoku Republike Srpske, nalazi se Višegrad, grad u kome se kao retko gde na Balkanu oseća preplitanje kulture i religije. Tokom svog postojanja, zbog svog geografskog, strateškog i ekonomskog položaja Višegrad je imao burnu istoriju i bio na meti mnogih osvajača. Ovaj grad danas se ponosi svakim danom svoje istorije.

Nekada je Višegrad bio poznat po starom mostu Mehmed-paše Sokolovića, u narodu poznatom pod imenom na Drini ćuprija, opisanom u istoimenom romanu Ive Andrića, za koji je poznati pisac dobio Nobelovu nagradu. Novu kulturnu i istorijsku ulogu, Višegrad je dobio izgradnjom Andrićgrada. Danas za Višegrad vlada veliko interesovanje turista, prvenstveno za kompleks Andrićgrad.

Andrićgradom možete prošetati kroz najrazličitije epohe koje su se na ovim prostorima smenjivale, i vratiti se u prošlost koja spaja dva perioda – fragmente renesanse sa otomanskim periodom i Vizantijom. Ovo mesto treba videti. Sam grad, iz koga imate divan pogled na višegradsku ćupriju, isto kao i most izgrađen je od kamena. Neobrađen kamen sakupljen od starih srušenih kuća iz Trebinja, donešen je ovde i od njega su izgrađene kuće iz turskog perioda.

Andrićgrad inspirisan je delima i likovima Ive Andrića, čija je impozantna statua postavljena na centralnom trgu.

Već na samom ulazu iznenadićete se veličinom Andrićgrada koji se nalazi između dve reke Drine i Rzava. Iz glavne ulice simboličnog imena “Ulica mlade Bosne”, možete skrenuti u neki od brojnih sokaka.

Pešačke ulice Andrićgrada popločane su mermerom boje peska, dok su kamene fasade u glavnoj ulici u stilu Osmanskog carstva.

Šetajući glavnom ulicom kroz izgrađene objekte kulture vraćate se u prošlost.

Pedesetak objekata u gradu izgrađenih od kamena čine dućani, knjižara, bioskop,škola filma,hotel, zlatara, prodavnica suvenira, pekara. U gradu su i dva trga. Trg Nikole Tesle na kome se nalazi spomenik Ivi Andriću i Trg Petra Petrovića Njegoša iza koga je velelepna crkva koja se vidi još sa ulica Višegrada. Biser Andrić grada – Crkva Svetog kneza Lazara i Svetih srpskih velikomučenika je modifikovana replika srednjovjekovnog manastira Dečani, poznatog pravoslavnog manastira na Kosovu.

U Galeriji, malom hramu umetničkih dela nalazi se oko 200 slika velike vrednosti najpoznatijih slikara Srbije,Republike Srpskei Federacije Bosne i Hercegovine.

U suvenirnici koja se nalazi u ovom kompleksu, možete kupiti tradicionalne unikatne suvnire, uglavnom ručne izrade.

U blizini kapije u ulici Mlade Bosne u Andrićgradu nalazi se ćevabdžinica “Kasaba” čiji se spoljašnji izgled u potpunosti uklapa u koncept Andrićgrada.

U istoj ulici je i pekara „Pekoteka“. Neobično prijatnan ambijent oslikan s’bajkovitim likovima.

Po omiljenoj knjizi nobelovca Ive Andrića koju je napisao danski teolog I filozof knjižara je dobila naziv „Ili ili“. U knjižari osim knjiga možete kupitii i vrhunska vina.

U glavnoj ulici Andrićgrada, smeštena je picerija “Parma“ toplog I zanimljivog ambijenta. Svaki detalj u piceriji je posebno osmišljen i izrađen ručno.

Bioskop “Dolly Bell“ ima tri bioskopske sale, opremljene najsavremenijim, digitalnim projektorima slike i vrhunskim digitalnim stereo zvučnim sistemima. Na repertoaru bioskopa su vodeći filmovi svetske, nezavisne i domaće produkcije.

Na Trgu Nikole nalazi se kafe poslastičarnica „Secesija“ u kojoj možete probati domaće torte i kolače napravljene po starim tradicionalnim receptima, i preko 15 vrsta sladoleda.

Takođe na tgu Nikola Tesla je I Caffe bar „Goya“, prvi ugostiteljski objekat otvoren u sklopu Andrićgrada.

Po poznatom romanu Jaroslava Hašeka „Doživljaji dobrog vojnika Švejka“ naziv je dobila pivnica „Kod Švejka“ koja je u veoma kratkom vremenu postala jedno od nezaobilaznih mesta za izlazak i dobar provod.

Šetajući korzoom Andrićgrada, možete posetiti i Andrić insitut u kome se održavaju različiti kulturni programi, Renesansno pozorište, Institut Ive Andrića sa centrom za slavistiku, kao i Akademiju lepih umetnosti.

U Andrićevom institutu pored naučnih kabineta, nalaziće se Andrićeva spomen-soba, knjižara, svečana sala za stotinu posetilaca. Na Akademiji lepih umetnosti boraviće I školovati se oko 200 domaćih i stranih studenata.

U budućnodsti Andrićgrad, će biti kultno mesto okupljanja, saborovanja, učenja, , festivala, odmora susretanja, sećanja i druženja.

Kada dođete u Višegrad osim Andrićgrada obiđite brojne znamenitosti i spomenike koji su deo njegove burne istorije.

Ono što prvo treba videti je most Mehmed paše Sokolovića

Višegradska ćuprija, već više od četri veka je centralna tačka Višegrada, mesto za koje se vezuje život stanovnika Višegrada, i većina važnih događanja u gradu. Most je preko dana stecište mnogobrojnih turista, a u večernjim satima na njemu šetaju i druže se sve generacije.

Most je zadužbina velikog vezira Mehmed paše Sokolovića, izgrađen je krajem 16. veka po projektu glavnog arhitekte turskog dvora Mimara Sinana. Bajica iz sela Sokolovići, kao dete na silu je otet od roditelja i odveden u Tursku, gde je preveden u islam, dobio ime Mehmed. Brzo je napredovao u vojničkoj i političkoj karijeri, postavši veliki vezir. Izgradio je čuveni most Mehmed paše Sokolovića, u narodu poznatiji kao na Drini ćuprija i na taj način se odužio svom rodnom kraju koji nikada nije zaboravio.

Most je u toku svoje istorije preživeo više velikih poplava reke Drine. Najveća poplava koja se pamti desila se 1896. godine kada je most u potpunosti bio pod vodom. Samo zahvaljujući genijalnosti arhitekte koji ga je projektovao, most tada nije pretrpeo veća oštećenja.

I u Prvom i u Drugom svetskom ratu most je bio oštećen, ali su oštećenja sanirana. Zahvaljujući piscu Ivi Andriću, koji je napisao roman Na Drini ćuprija, i u njemu do savršenstva ga oslikao, most postaje poznat i van granica Balkana. U blizini mosta nalazi se spomenik Ivi Andriću. Most se nalazi se na UNESCO listi svetske kulturne baštine od 2007 godine. 2013. godine započela je restauracija i sanacija mosta.

Na samo par kilometara od granice u Republici Srpskoj, na putu ka Višegradu u živopisnom planinskom kraju, u klisuri reke Rzav nalazi se prelepi manastir Dobrun, posvećen Blagoveštenju. Manastir su podigli 1343 godine župan Pribil i njegovi sinovi Stefan i Petar.

Tokom svoje istorije mnogo puta je bio uništavan i rekonstruisan . Crkva manastira Dobrun samim čudom preživela je sva razaranja. Tokom svoje istorije, mnogi su je rušili od bogumila, preko Turaka, do Nemaca. Manastir je najveće stradanje doživeo tokom drugog svetskog rata.

Poznate freske, freska cara Dušana sa ženom Jelenom i sinom Urošem , freska sa ktitorom manastira županom Pribilom, do dana današnjeg su sačuvane.

U stenama iznad manastira u pećini živeli su isposnici koji su u manastir silazili samo u vreme velikih praznika.

Manastir Dobrun je dugo vremena služio samo kao crkva. 1993. godine monaštvo manastira je obnovljeno i Dobrun je ponovo postao aktivni manastir. Muzej Prvog srpskog ustanka, Galerija, Muzej Mitropolije dabrobosanske nalaze se u sklopu manastirskog kompleksa.

Vise o ovom divnom gradu – http://www.andricgrad.com/