Ljubitelji bozanskog pića najčešće su i ljubitelji dobre hrane. Hrana predstavlja potrebu čoveka, a vino služi za uživanje. Umetnost je spojiti to dvoje. Značajan element vinske kulture koja se razvijala još od davnina je slaganje hrane i vina.
Poznato je da se vino najbolje slaže sa hranom, stvarajući potpuni užitak. Dosta je osoba koje veoma vode računa šta jedu uz vina koja piju i kojima je vrhunski gastronomski doživljaj zapravo onaj koji samo vino i hrana zajedno stvaraju. Uparivanje vina i hrane je veoma važno, zato što vino upotpunjuje hranu i doprinosi užitku tokom samog čina obroka. Da bi užitak bio potpun, uz dobro vino mora da se služi i dobra hrana. Pogrešan izbor neutrališe potencijal istinskog užitka u vinu ili hrani.
U italijanskoj vinskoj kulturi, vino i postoji baš zato što postoji – hrana, iz prostog razloga što su vina u ovoj zemlji uobičajeni deo svakog obroka, bio to ručak ili večera.
Dobro izabrano vino ističe neočekivane gastronomske aspekte hrane, i obrnuto, vino sija u novom svetlu kada ga uparite sa pravim jelom.
Ukoliko je hrana lagana i izbor vina bi trebalo da bude lagano, a ako je jelo „teško“ i puno začina, onda se bira vino koje ide uz takvu hranu.
Kombinacija hrane i vina uglavnom datira iz 19. Veka. Od tog vremena zna se da šampanjac odlično ide uz ostrige, belo vino se slaže sa plodovima mora, a crno sa crvenim i mesom divljači.
Ova prvila su se do dana današnjeg mnogo puta menjala, prosto iz razloga što su danas na tržištu dostupna raznovrsna vina, pa je izbor kombinacija vina i hrane mnogo veći i slobodniji.
Ono što je veoma važno i bitno prilikom uparivanje hrane i vina je da jačina vina treba da odgovara jačini hrane, vino nikada ne treba da bude jače od hrane da potre ukus hrane, niti hrana da bude toliko jača od vina da ne znate da ste pili vino. Za jača mesa i jače sireve preporučuje se crno vino. Hrana i vino treba da se međusobno dopunjuju, kako bi podsticali ukus jedno drugom. Vino i hrana se kombinuju, upravo iz razloga kako bi se izbegao moguć nesklad između njih. Ukus vrhunskog i izuzetnog vina mnogo se bolje osteti kada ga ne prati sofisticirano jelo.
Opšte pravilo kod uparivanja hrane i vina svodi se na to da, po mogućnosti, treba usaglasiti snagu vina i snagu hrane, kako bi tako usaglašeni dali jednu sinergiju i jedno opšte uživanje.
Vino budi apetit, podiže ukus hrane i daje doprinos dobrom raspoloženju.
Morate znati da se belo vino uvek služi pre crnog i da se tokom jela, obično piju suva vina
Kao aperitiv najbolje je služiti penušava vina kao što su: suva penušava vina, šampanjac, poluslatka penušava vina, belo suvo vino ili slatka vina – šeri, porto, bermet ili prošek.
Uz sveža mesa kao što je piletina, ćuretina, svinjetina, jagnjetina i riba, služe se bela vina, dok uz tamna mesa poput junetine, govedine, ovčetine, pačetine, dvljači, najbolje idu crna vina, izrazito puna i jaka, stara vina.
Uz svež i mek, beli sir ide belo, a uz polutvrdi i tvrdi sir crno vino.
Deserti se služe sa slatkim, likerskiim i penušavim vinima.
Uz voće najbolje idu: belo slatko, penušavo i likersko roze, a može se služiti i slatki bermet.
Većina od vas možda nema istančan ukus koji može jasno da definiše aromu i ukus vuina. Ali nemojte da se obeshrabrite.Važno je da počnete, a vremenom ćete se izveštiti, polako početi da otkrivate nijanse, da bi na kraju pronašli idealnu kombinaciji hrane i vina za vaša čula.